ROCK

Ako ste potpuno novi na blogu i već počeli da čitate ovu stranu, predlažem vam da zastanete. Potrebno je da najpre posetite stranu POČETNA, a posle nje UVOD – obe su sa leve strane ispod slike. Tamo ćete naći neke korisne informacije u vezi bloga koje biste trebali da znate, kao i neke moje predloge o tome kako da pristupite ovom blogu.
Blog je napravljen kao “muzička knjiga” koja se čita kao i svaka druga knjiga – po određenom redosledu. Pošto, naravno, knjigu ne čitate od sredine ili kraja, nego od početka, počnite sa opštim i uvodnim informacijama (POČETNA pa UVOD), koje će zatim dalje usmeriti vaše čitanje, slušanje i gledanje.

Ovde, na Rock strani bloga, će biti predstavljene četiri Rock podgrupe: RockClassic, AlterRock, PunkRock i IndieRock.

Pre nekoliko godina, kada je nastao ovaj uvodni text za Rock, mislilo se da će postojati samo jedna jedina Rock grupa – RockClassic – u koju će se sliti sve moguće Rock pritoke (AlterRock, PunkRock, IndieRock…).

Međutim, sada, nekoliko godina posle toga, pošto su pritoke “nabujale” i postale nosioci svojih Rock grupa (kao što se gore vidi), logično je da svaka od njih ima i svoj zaseban uvodni text.
Dakle, ovaj uvodni text koji sada čitaš je već odranije namenjen klasičnom Rock-u i to će i ostati. Što znači da posle ovog uvoda u RockClassic-u odmah prelazimo na stvar(i).

Rock je engleska reč koja znači pokretati na jednu i na drugu stranu – zaljuljati, između ostalog. U engleskom jeziku postoji poslovica “rock the boat” (zaljuljati brod) koja opisuje situaciju kada se uradi nešto što se, inače, nikada ne čini – kada se dirne u nešto što je opšte prihvaćeno kao neki ustaljeni standard ponašanja i života. Kada “ljuljaš brod” onda si trn u oku većini, jer je većina navikla na uspavljujuću životnu rutinu koja do beskraja ponavlja jednu istu prežvakanu životnu istinu. Rock N’ Roll je uradio baš to – suprostavio se društvenim merilima vrednosti koja sputavaju čovekovu pravu prirodu. Koja od čoveka prave mehanizovanog robota programiranog da izvršava društvene zadatke.
Rock je nastao kao izraz bunta i prkosa mlade generacije koja je želela da kritikujući gluposti sveta u kome živimo gradi jedan drugačiji svet. Svet u kome će biti što više neposrednog doživljaja stvarnosti kroz razne nesputane oblike ponašanja – kroz individualnost i kreativnost a ne kroz priklanjanje opšte propisanim moralnim i kulturnim vrednostima.

Ne kroz uklapanje u šablon nego kroz otkrivanje novih načina ispoljavanja svoje ličnosti i svog bića. Ne tako što ćeš jezik da koristiš da ti svaka reč bude na mestu, nego što ćeš da ga isplaziš. Što ćeš njime da šokiraš javnost rečima koje se još niko nije usudio da izgovori. Tako što ćeš da preko muzike, izgleda, ponašanja pošalješ poruku drugačiju od one gde sve izgleda fino i skockano po društveno propisanim pravilima ponašanja a ti znaš da je taj prividni mir i skladnost samo jedna licemerna maska koju smo prisiljeni da stavljamo na lice kao poslušni zombiji ispranog mozga.
Rock muzika je, dakle, više od muzike. To je buntovnički pokret mlade generacije koji je toliko ustalasao društvenu žabokrečinu da je vrlo brzo proglašen kao treće najveće društveno zlo – posle droge i sexa.

Rock je, naravno, i prvo i drugo zlo odmah nesebično prihvatio u svoja nedra. Bez obzira na stranputice i greške u traženju svog identiteta, i bez obzira na društvenu nesimpatiju i podmetanje noge u svakoj prilici, Rock je tokom vremena postao nezaustavljiva sila koja je pokrenula mnoge društvene tabu teme i utrla put konstantnom preispitivanju životnih prioriteta.
Možda izgleda paradoksalno da je Rock nastao u istorijskom periodu najvećeg blagostanja zapadnog društva. Zlatne šezdesete pamte najveći procvat industrije koja je bila gladna za radnicima svih profila. Zarađivalo se i trošilo kao nikada do tada. Dakle, umesto da mladi okače medalju za zasluge društvenom sistemu koji im je doneo lagodan život, desilo se upravo suprotno, bunt protiv svega u šta je sistem gurnuo svoje prste – protiv rata, protiv robovanja stereotipima, protiv gušenja slobode, protiv zakona novca i privilegija, protiv potrošačkog materijalizma.
Rock se razvio kao poseban muzički pravac tokom šezdesetih godina kako je Blues postajao sve agresivniji – sa sve više elektrike u sebi. I električni Blues ume da bude jako bučan i drzak, ali Rock je uneo jednu potpuno novu dozu drčnosti koju Blues nije imao. Jer, Blues je svoju energiju više usmeravao da pokaže tugu i žalost u svim mogućim oblicima – bilo da je to samo preko glasa, tihe akustične ili zaglušujuće električne gitare. Rock je, za razliku od toga, više bio besan, isprovociran, ljut, beskompromisan. Dok je za Blues električna gitara došla tek na kraju za Rock je ona bila nezaobilazan instrument bez koga se ne može ništa rockantno započeti.
Rock jeste u svojim početcima bio oslonjen na bluz ritmove, ali se brzo oslobodio i počeo da gradi svoju ličnost kroz muzičke grupe i pevače koji su otkrivali sve više novih Rock izraza – od klasičnog Rocka u raznim nijansama, preko Hard Rocka, Punka, do najnovijih alternativnih Rock pravaca. Nova imena ulaze u Rock svet – tamo gde su i ostale Rock legende (Led Zeppelin, Beatles, Pink Floyd, Deep Purple, Rolling Stones, Who, Queen, Doors, Metallica, Black Sabath, Fleetwood Mac, Guns N’ Roses, Prince, Eagles, Steppenwolf, Jimy Hendrix, Janis Joplin, Bob Dylan, Eric Clapton...).
Iako je Rock večito fasciniran idejom da prkosi i ismejava, da bude “neću”, da se suprostavlja društvenoj dogmi, ipak, u Rock textovima najviše dominiraju ljubavni jadi. Sve ono što smo već imali na blogu. Samo sada će izraz biti drugačiji – da ljulja i pomera.
Ali, osim “ljuljaške” o kojoj smo već pričali u Rock imenu postoji i reč “roll” koja znači kotrljati. To, s jedne strane, može da ukaže na korenite promene koje Rock muzika zahteva u textovima i nastupima svojih muzičara. To su promene svih vrsta – i individualne i društvene.
S druge strane, “kotrljanje” ukazuje na muziku punu dinamike, energije, nesputanosti. To je ritam koji te zove da se pokreneš i pokažeš šta misliš i osećaš. Da ispoljiš svoju individualnost.
Imaš mnogo različitih Rock pravaca na raspolaganju, tako da možeš da pronađeš baš ono što si ti. Možeš da voliš Rock gitaru koja nežno miluje, ili onu koja probija bubne opne. Možeš da se topiš od Rock balada ili da se treseš od zvučnog udara metalnog Rocka. A imaš i mnogo rock zvuka koji je neka “zlatna” sredina između buke i tišine.
Rock muzika na ovom blogu prati osnovnu ideju Rocka o nepravljenju kompromisa. Dakle, Rock stvari koje ćete čuti i videti nisu izabrane tako da bi vam predstavile jedan muzički pravac uzimajući u obzir pojedinačne zasluge koje su neke Rock legende unele u tu muziku. Neće, dakle, biti “dodele priznanja” i pravljenja liste po tome ko je veći ili manji rocker.
Isto tako, stvari nisu birane da bi vam se svidele i da biste im “tapšali”. Ne.
Jedini kriterijum za ulazak na listu je da je stvar jedna od mojih “večitih” – da mi se toliko sviđa da bih mogao da je slušam kad-god a da mi ne dosadi.
Kada sam sastavljao Rock listu za blog postao sam svestan da u poređenju sa srodnim R&B, Funk ili Blues grupama ovde imam najmanje stvari u samom startu. Iako ova grupa ima jako veliki potencijal u smislu da bi neuporedivo više stvari od svih ostalih grupa ušle na ovu listu samo da sam malo spustio kriterijum. Jer, ima dosta, zaista, dobrih Rock stvari koje su mi sasvim Ok. Isto tako, ima ih koje su vrlo kvalitetne – sa koje god strane da ih pogledate. Ima i onih koje su ostavile neki trag u vreme zajedničkih izlazaka društva iz škole, za vreme žurki, ekskurzija.
Dakle, ima veliki broj Rock stvari koje su prošle kroz mene. Postoje mnoge koje me “pomeraju”. Ali, opet, većina nikada ne može da bude naj-naj. One koje “otkidaju” su u ogromnoj manjini. E, upravo ta manjina je na blogu.

Možda sam malo kritičniji prema Rocku jer baš od njega očekujem da bude što manje šablonizovan. Da bude što više drugačiji, otkačen, lud.

Bez obzira što Rok u današnje vreme nema onu silinu ideala i energiju koju je imao nekada, Rock, ipak, ima dobru perspektivu. Kao što kaže naslov jedne Rock stvari: “Rock n’ Roll je nezaustavljiv” (You Can’t Stop Rock N’ Roll).

Ne samo da je nezaustavljiv nego je i veliki autoritet ovde na blogu. Jer, nedavno je odlučeno da bi bilo najbolje da Rock grupa na blogu stavi pod svoje krilo svu svoju najkrupniju Rock braću (AlterRock, PunkRock i IndieRock).

Iako su se Alternative, Punk i Indie teškom mukom odrekle svojih dragulja buntovnika učinile su to jer shvataju koliku zahvalnost duguju upravo Rock’N’Roll-u. Da Rock nije počeo da “ljulja” i “kotrlja” verovatno ne bi bilo ni njegovih mlađih izdanaka. I ne samo njih. Čitav svet bi bio drugačiji.

ROCK CLASSIC

Nikada za stvari ne volim da kažem najbolja od svih, jer je “naj” stvar trenutka, a trenutaka ima mali milion. Ipak, mesto gde se ova stvar nalazi će ti reći da je, svakako, jedna od mojih najboljih Rock stvari.

Reč je o legendama – o Stounsima. Postoji dobra verovatnoća da poneko od vas ovu njihovu stvar (“Gimme Shelter”) nikada ranije niste čuo. Jer, čini mi se da nije baš toliko popularna u javnosti. Ipak, ni sam ne znam kako, u vrhu je kod kritičara (trideset osma Rock stvar od 500 najboljih svih vremena po uglednom muzičkom magazinu Rolling Stone).
Inače, stvar je iz ‘69-te inspirisana ratom u Vijetnamu. Naravno, kao što ste već verovatno do sada uspeli da primetite na blogu, niti brojke u vezi popularnosti, niti humana namera koja je u osnovi texta ne može da utiče da se stvar nađe tu gde je. Mogle su da budu i sasvim druge brojke na listi večitih kao i potpuno drugačije reči, ali stvar bi i dalje bila “Wow!” – u samom vrhu vrhova.
Mick Jagger i Keith Richards su zajednički napisali text, a kuriozitet je i da postoji ženski vokal za koji se smatra da je jedan od najboljih koji je na Stonesovim pesmama (Merry Clayton).
Na YouTubu je ova stvar uglavnom predstavljena u verziji koja je nešto lošijeg zvuka. Inače, stvar je sama po sebi malo zagušena jer se nešto slabije čuju vokali. To se, naravno, oseća još i više ako je i sama verzija nešto lošija. Ipak, sreća je ta da sam došao do najboljeg zvuka koji može da se izvuče iz ove stvari i da je još pri tom to prihvaćeno na YouTubu bez ikakvih ograničenja.
Ono što najviše drma kod ove stvari je njen ritam – taj Rock ili Bluz Rock zvuk koji je ovde, zaista, fenomenalan. Koliko samo ima sirove snage u tom ritmu. Koliko ima one rock drčnosti o kojoj je bilo reči u uvodnom textu. Snaga, inače, može da se oseća iako ne para uši zaglušujućom bukom. Ovde je baš taj slučaj.
Osećate silinu koja vam se čini da izlazi iz najvećih dubina duše. To je ujedno mešavina prkosa, divlje neukrotive prirode koja se suprostavlja svakom autoritetu, ali je to istovremeno i vapaj koji instiktivno nadolazi kao plima jer je na scenu stupila bazična potreba za opstankom. Opstanak je ugrožen i potrebno je objaviti opštu opasnost. Apokalipsa se sprema i neophodno je udružiti snage i suprostaviti se zlu.
Mnogo mi jači utisak ostavlja baš ovakav ritam gde se gitare ne razbacuju snagom nego drže jednu konstantnu napetost a snaga se direktno upumpava preko glasova. I Mick i Keith su se pobrinuli da u njihovim glasovima osetite čitavu patnju čovečanstva – onu najdubolju. Onu koja te ostavlja bez texta. Onu koja mora da mobiliše svu tvoju raspoloživu energiju. Onu tvoju snagu koja izbija na površinu samo onda kada je neposrednom opasnošću izazvan prirodni nagon za samoodržanjem.
Ženski vokal se tako dobro uklapa u čitavu atmosferu pesme. Tako dobro šalje poruku univerzalnosti. Kao kada muški i ženski prirodni princip spojite zajedno i oni počinju da proizvode magiju. Počinje da se dešava nešto jako moćno. Nešto što nikako drugačije ne može da nastane. Kao da je čitav Univerzum stao iza njih i progovara njihovim glasovima.
Osetite tu magiju univerzalnog prirodnog zakona kao zasebnu celinu nevezanu za text pesme i ona će na vas ostaviti još jači utisak nego da je neposredno povezujete sa rečima i odatle izvlačite njenu snagu. Neka ovo bude kosmička himna a ne zemaljska i onda ćete možda osetiti koliko širine ljudski osećaji mogu da prime u sebe.
Inače text govori o približavanju ratne oluje. Pesma pokušava da mobiliše tvoju svest skretanjem pažnje na ratne strahote koje pričinjavaju najveću nesreću tamo gde se pojave. Da bi se lakše osetila u potpunosti veličina opasnosti koja preti daje ti se suprotnost – ljubav – kao nešto uzvišeno što ti je na dohvat ruke a ratom ti može biti oduzeto.
Oluja preti da mu uzme život ako ne bude našao zaklon. Nestaće, iščeznuće ako se ne zaštiti. Jer, rat je došao samo na daljinu pucnja. Njegov vatreni oganj je već zahvatio ulicu. Pali sve oko sebe kao ogromni crveni užareni tepih. Potrebno je naći zaklon i izbeći poplavu koja nadire. Poludeli bik je izgubio kontrolu. Pali, ubija, siluje.
Rat je na samo puškomet od tebe a ljubav je na ljubomet – samo jedan poljubac daleko. Zato vodi ljubav a ne rat.
Oh, a storm is threat'ning
My very life today
If I don't get some shelter
Oh yeah, I'm gonna fade away
War, children, it's just a shot away
It's just a shot away
War, children, it's just a shot away
It's just a shot away
Ooh, see the fire is sweepin'
My very street today
Burns like a red coal carpet
Mad bull has lost its way
War, children, it's just a shot away
It's just a shot away
War, children, it's just a shot away
It's just a shot away
Rape, murder!
It's just a shot away
It's just a shot away
Rape, murder!
It's just a shot away
It's just a shot away
Rape, murder!
It's just a shot away
It's just a shot away
Mmm, the floods is threat'ning
My very life today
Gimme, gimme shelter
Or I'm gonna fade away
War, children, it's just a shot away
It's just a shot away
It's just a shot away
It's just a shot away
It's just a shot away
I tell you love, sister, it's just a kiss away
It's just a kiss away
It's just a kiss away
It's just a kiss away
It's just a kiss away
Kiss away, kiss away
(The Rolling Stones – Gimme Shelter)

Ponovo Stones-i i ponovo jedna angažovana stvar. Ovaj put rat nije tema nego društvo kao sistem koji nas na razne načine “ubija”. Bilo da je to na direktan način tako što društvena ruka “pravde” – policajac – primenjuje prekomernu silu, ili tako što te sistem tera da izvršiš samoubistvo jer se “bodeš” zato što ne uspevaš da držiš korak sa društvenim zahtevima koji te pritiskaju da im se prikloniš i pokažeš uspešnost na svakom koraku.
Naravno, kao i u prethodnom slučaju, ova stvar nije ovde zbog solidarisanja sa otporom prema društvenoj represiji, nego opet isključivo zvog jako dobrog zvuka. Stounsi su i ovde sirovi i divlji, možda samo za nijansu slabiji nego u njihovoj prošloj stvari. Tamo su delovali kao himna koja posmatra čitavu situaciju ptičijim pogledom sa visine, a ovde su više prizemljeni i pokušavaju da ti privuku pažnju konkretnom svakodnevicom navodeći primere. Društvu je ovde udarena etiketa “srcelomac” ili po naški pre kao “dušmanin”. Kao neko ko ti uzima dušu. Ko ti lomi srce na polovine.
Jako mi se sviđe taj ritam koji je vrlo sličan kod obe stvari od Stounsa. To mi nekako najviše deluje kao autentični Rock zvuk. Taj zvuk te ne pridobija delovima nego celinom. Glas je možda nešto više u prvom planu, a instrumenti kao da ne postoje. Postaješ ih svestan tek ako naročito obratiš pažnju na njih. Ne guraju ti prst u oko kao, na primer, kod Bluza ili Funka. Ali, zvučna celina i ukupna atmosfera te pridobija kao kada bi upao u neko čarobno zvono koje ti je sa svih strana blokiralo uobičajenu stvarnost i prisililo te da svedočiš jedan drugačiji svet.
Glas Mick Jaggera veoma doprinosi toj čaroliji. U njemu ima toliko buntovništva i otpora da njemu uopšte nije potrebno da se trudi da ostavi takav utisak na tebe. Jednostavno ćeš spontano taj glas povezati u svojoj glavi sa simbolom za antidruštveno. Jer, taj glas u sebi sadrži i tvoj prkos i otpor i tvoje uspone i padove u rvanju sa sistemom. Ima u tom glasu i besa i očajanja i neispunjenih nada i očekivanja, i razbijenih iluzija. Kako da te ne protrese taj glas kada je to i tvoj glas i tvoja svakodnevica sa kojom se suočavaš?
Policajac u New York-u juri dečaka kroz park i zariva mu metak u srce samo zato što je došlo do greške u identitetu. “Srcelomac” je bio na delu sa svojom četrdesetčetvorkom (pištolj kalibra 44 mm).
Desetogodišnja devojčica sa ćoška koja se “bode” pronađena je na blatnjavoj ulici mrtva jer nije imala nikakvu šansu za drugačiju budućnost. Opet je “srcelomac” bio na delu. On joj je zario igle u srce pre nego što ih je ona sama sebi zarila u ruke.
On želi da sruši taj svet koji je “srcelomac” izgradio. Želi da ga vidi uništenog, smrvljenog. Jer on oseća da mu je taj svet ukrao ljubav – da ju je izvadio iz njegovog srca.
Ako su ti ove reči suviše potresne nemoj uopšte da obraćaš pažnju na njih. Zamisli situaciju da si na nekoj žurki i da slušaš ovu stvar a da reči niti razumeš niti to pokušavaš da radiš. Prepusti se da te ponese ovaj Rock zvuk i osetićeš njegovu univerzalnu vrednost koja je takva da bi mogla da istrpi bilo koju životnu priču u sebi. Izaberi onu koja ti odgovara. Neka te ovaj zvuk nadahne da počneš da menjaš svoju bajatu stvarnost, da pokažeš hrabrost u suočavanju sa životom, da osetiš da ti se srce ispunilo snagom i energijom za prave stvari.
The police in New York City
They chased a boy right through the park
In a case of mistaken identity
They put a bullet through his heart
Heartbreakers with your forty four
I wanna tear your world apart
You heartbreaker with your forty four
I wanna tear your world apart
A ten-year old girl on a street corner
Sticking needles in her arms
She died in the dirt of an alleyway
Her mother said she had no chance, no chance!
Heartbreaker, heartbreaker
She stuck the pins right in her heart
Heartbreaker, a painmaker
Stole the love right out of you heart
Oh yeah, doo, doo doo doo doo doo doo
Oh yeah, doo, doo doo doo doo doo doo
Doo doo doo doo doo doo
Oh yeah, doo, doo doo doo doo doo doo
Oh yeah, doo, doo doo doo doo doo doo
Doo doo doo doo doo doo
Heartbreaker, heartbreaker
You stole the love right out of my heart
Heartbreaker, heartbreaker
I wanna tear your world
I wanna tear your world
Oh yeah, oh yeah, I wanna tear your world apart
Heartbreaker, heartbreaker
You stole the love right, stole the love right out
Doo, doo doo doo doo doo doo (Ah yeah)
Doo, doo doo doo doo doo doo (She said she had no chance)
Doo, doo doo doo doo doo doo (Ah yeah, ah yeah)
Doo, doo doo doo doo doo doo (Stick the pins right in her heart)
Doo, doo doo doo doo doo doo (Ah yeah, you heartbreaker)
Doo, doo doo doo doo doo doo (I wanna tear your world apart)
Doo, doo doo doo doo doo doo (Ah yeah, ah yeah)
Doo, doo doo doo doo doo doo (Ah yeah, ah yeah)
Doo, doo doo doo doo doo doo (Ah yeah, ah yeah, ah yeaaaah)
Doo, doo doo doo doo doo doo…
(The Rolling Stones – Doo Doo Doo Doo Doo Doo (The Heartbreaker)

Prava Rock stvar po mom ukusu. Nažalost, malo je takvih. Lako ćete prepoznati sličnost sa Stounsovim stvarima. Ritam nije mnogo brz ali je težak. Volim tu težinu u Rock stvarima. Uvek mi se čini da bi mogle da imaju još malo tvrđi zvuk i snažniju gitaru, ali, na kraju uvek osetim da to, ipak, ne bi bilo bolje. Jer, u tako emotivnim stvarima kakve su te koje biram glas ne sme da bude zaklonjen. Ne sme da se nadjačava sa instrumentima. Konkretno u ovoj stvari imamo gitaru i usnu harmoniku koje dobro znaju šta hoće, ali ti instrumenti, takođe, veoma vode računa da uvek stoje u senci glasa – da ga ne zaklanjaju.
Jer, ovde je na delu jedan izuzetan Rock glas. Toliko se dobro uklapa u ovu stvar da čovek može da pomisli da je samo zato i stvoren da bi je otpevao. To je jedan buntovnički glas koji je u sukobu s okolinom. Koji iz tog sukoba crpe svoju snagu.
Osetite, takođe, to suprostavljanje i buntovništvo na slici videa. Ona ga tako dobro predstavlja. Zato načuljite uši i pažljivo slušajte. Prebacite sliku na ceo ekran i onda uživajte u ukupnom doživljaju koji daju slika i zvuk.
Da se vratim Alice-ovom glasu. Osetite kako taj glas koristi glasne žice do maximuma. Odvrnuo ih je do daske i trenira im izdržljivost. Glas se, u stvari, pretvorio u krik. Umesto da iz sebe ispušta zvuke on ispušta krike. Ali, to tako dobro radi da vas pomera ta izvrnuta emotivnost.
Dok slušate taj glas čini vam se da dolazi iz samog pakla. I kada je smiren pošto se istutnjao i izmorio pa onda onako đavolski mrmlja jer mora da prikupi snagu, kao i onda kada je u extazi – kada isijava čistu đavolsku energiju iz sebe.
Ali, ako malo bolje poslušate ovu stvar, shvatate da je glas u pravu. Da je baš dobro što je tu i što vam se obraća baš na takav način. Jer ovaj svet je pakleno mesto, i ako vam neko tu činjenicu tako slikovito i jasno stavlja pred oči onda je to, zaista, vredno pažnje.
Jer, kakav je svet mesto za jednog osamnaestogodišnjaka nego pakleno. On vidi da mu se linije urezuju u lice i ruke. Linije koje ga obeležavaju. Koje idu kroz njega i uzduž i popreko – i odozgo na dole i s leva na desno. To su linije koje od dečaka stvaraju čoveka.
On dočekuje dan bez plana. Bez ideje ko je, šta je i šta želi. Ima osamnaest i ima pravo da ne zna mnogo o svetu oko sebe. Ali, ono što zna je da želi da pobegne, da nestane bilo gde. Da se sakrije u najtamniji deo svemira.
Jer, oseća da ima mozak deteta a srce starca. Trebalo mu je osamnaest godina da dođe tu gde je. I šta sada? Kako da živi taj život kada svako malo uopšte ne zna o čemu priča i šta treba da kaže. Kada neuporedivo više sumnja nego što veruje.
On ima osamnaest i svaki dan oseća zbunjenost i nemir. Kao da je između čekića i nakovnja – u sredini, stisnut sa svih stana, bez izlaza. Zato mora negde da pobegne.
Ali, on ima samo osamnaest. Niti je dečak niti je čovek a istovremeno je i jedno i drugo. Strane sveta su kod njega tek u nastajanju. Ipak, i pored svega on voli svoje osamnaeste. Da, voli ih. Ima osamnaest i to mu se baš sviđa.
Lines form on my face and hands
Lines form from the ups and downs
I'm in the middle without any plans
I'm a boy and I'm a man
I'm eighteen
and I don't know what I want
Eighteen!
I just don't know what I want
Eighteen!
I gotta get away
I've gotta get out of this place
I'll go runnin in outer space
Oh yeah
I’ve got a baby's brain and an old man's heart
Took eighteen years to get this far
Don't always know what I'm talkin' about
Feels like I'm livin in the middle of doubt
Cause I'm
Eighteen!
I get confused every day
Eighteen!
I just don't know what to say
Eighteen!
I gotta get away
Lines form on my face and my hands
Lines form on the left and right
I'm in the middle
the middle of life
I'm a boy and I'm a man
I'm eighteen and I LIKE IT!
Yes I like it
Oh I like it
Love it
Like it
Love it
Eighteen!
Eighteen!
Eighteen!
Eighteen and I LIKE IT!
(Alice Cooper – I’m Eighteen)

Uh, oni su tako “stones-tastični”. Fantastični, na način kako to Stones-i umeju. Ne mislim samo ja tako. Tako sigurno misli i reditelj filma o Stones-ima koji je baš ovu stvar stavio u svoj film “Stoned”.
Ali, iako zvuk deluje kao da dolazi iz praistorije – iz šezdesetih godina prošlog veka – to je samo varka. Jer, klinci koji praše ovaj pravi izvorni Rock ne samo da se nisu rodili kada su Stones-i rockali, nego se verovatno u to vreme nisu rodili ni njihovi roditelji.
Ali, bez obzira na mladost, treba im odati priznanje. Teško je naći ovako čist, kvalitetan Rock zvuk koji je netaknut današnjim trendovima. Koji odiše sa toliko autentičnosti da prosto ne možete da poverujete da je ovo stvar od pre samo nekoliko godina.
Dakle, pred sobom imate jednu pravu izvornu Rock stvar. Ona je takva ne samo po zvuku i ritmu nego i po porukama koje nosi u sebi. O izvornom rock zvuku je već bilo reči u nekoliko pesama od Stonesa. Videćete da je to isti taj zvuk. Tvrd, težak, brz, snažan, sirov. To je zvuk koji pokušava da te pomeri iz mesta. Iz učmalosti i uspavanosti svakodnevice. Pokušava da te prodrmusa i izbaci iz ustaljenog ritma na koji si se navikla. Pokušava da te ubaci u svet jedne drugačije stvarnosti – jedne istinske životne alternative.
Takav je pravi Rock – buntovan, “razbojnički”, subverzivan. Pokušava da kritikuje i ruši ustajali svet oko sebe. Da “bode oči” njegovim glupostima. Da ga kritikuje, razotkriva, ruši. Da priča o njegovom licemernošću. O njegovoj beživotnosti. O odsustvu zdrave životne energije u porukama koje taj svet propagira, u merilima vrednosti kojih se drži, u uverenjima koje brani. Jer, suviše je laži, imitacija i kopija, ižvakanih ideja, promašenih uzora.
On zna da je “đavo” u njemu i da ne može da ga izbaci iz sebe. Kao što komunistički diktatori “govore crveno” tako i kapitalistički “govore belo”. Ali, on nema ništa od njihovih obećanja. Sve te lepe stvari kojih su im puna usta. On ne vidi tu svetlost o kojoj oni pričaju. Ne vidi je oko sebe. Ali, ono što vidi i oseća je đavo “koji ga je uzjahao”. Oseća da ne živi nego životari. Samo uzima vazduh i ispušta ga iz sebe. To je sav njegov život – disanje. Oseća kako brekće pod teretom tog svog đavola. Oseća kako zbog njega nije u stanju niti da daje niti da prima. Kako zbog njega mrzi ceo svet. Kako zbog tog đavola u sebi ne poznaje ljude niti oni poznaju njega.
Ali, on zna kakav ga je svet zaposeo. Zna šta se u njega uselilo. I zna i veruje u ljubav – slobodnu i bezbrižnu. Zna šta želi i šta može da postane. Ali, i dalje ima sumnje i strahove da neće uspeti. Da neće izbaciti đavola iz sebe.
Well I can't get the devil
outside of me, outside of me
No I can't get the devil
outside of me, outside of me
But I hate the world and everything I see
everything I see, everything I see
And I'll never get the devil
outside of me, outside of me
And I hate the world and everything I see
everything I see, everything I see
I know the meaning of the word when it came to me
when it came to me, when it came to me
I don't live, I just breathe
I don't give and I don't recieve
And I'll never get the devil
outside of me, outside of me
Well I don't get all the good things
you said I'd see, you said I'd see
And I don't see the light
surrounding me, surrounding me
But I see lovers walking free
And I see red each tyrant say
All the good things that'd come my way
And I don't know you and you don't know me
I know what I want, what I can be
And I'll never get the devil
outside of me, outside of me
outside of me, outside of me
outside of me, outside of me
outside of me, outside of me
outside of me, outside of me
(22-20s – Devil In Me)

Da ohladimo malo pregrejanu atmosferu jednom odličnom Rock baladom. Čini mi se da Rock koliko god da ima stvari koje se nameću svojom dinamikom i snagom isto tako ume jako dobro da ide i u suprotnom pravcu – tamo gde su osećaji najtananiji i gde je potrebna suptilnost a ne sirova snaga. Možda najbolje balade koje se bilo gde mogu čuti se nalaze upravo u Rock muzici.
Eto, i ova tiha Rock balada deluje na mene sličnom magičnom snagom kao i prethodna “divlja” Rock stvar od Stounsa. Isto tako mi je nekako jako dobro zaokružena. Ako uspete da se ukačite na tu njenu specifičnu talasnu dužinu kojom zrači biće vam dovoljno da je samo par puta čujete i da odlepite za njom. Prosto kao droga traži od vas da je ponovo uzimate. A što je više uzimate to vas još više zarobljava u svoje nevidljive mreže koje vas vezuju za nju.
Naizgled potpuno jednostavna stvar. Ne ističe se ničim posebnim i ako ne biste obratili pažnju na nju verovatno bi vam promakla. Možda bi vam bila malo interesantna, ali bi sve na kraju ostalo samo na tome. To je isti fenomen kao kada devojka iz susedstva koju ste jedva primećivali jer je sva nekako uprosečena odjednom vas iznenadi time što je postala poznati fotomodel oko koga se lome dizajneri.
Dakle, stvar je u pažnji. U doživljaju sveta iz različitih uglova posmatranja. Svaki ugao može da proizvode neki svoj pod-svet doživljaja koji ne mora da ima nikakve međusobne veze sa nekim drugačijim uglom posmatranja te iste stvari.
Ono što mene posebno ovde dodiruje je refren koji ističe u prvi plan naslov pesme – spremnost za ljubav. Taj refren mi je toliko zarazan da gura u drugi plan čitav ostali text. U stvari, sve ostale reči samo pripremaju teren za kulminaciju koja se dešava kada refren stupi na scenu. Tada kao da fizički doživljavate tu njegovu spremnost za ljubav o kojoj peva. Kao da vam u trenutku postaje jasno koliko je on, zaista, ovaj put spreman.
Ali, on vam tu svoju spremnost za ljubav neće pokazati preko dinamike, energije, sirove snage. Jer, toga nema ni u glasu, ni u ritmu ni u instrumentima. Naprotiv, tiho se valja jedan spori ritam koji te osvaja natenane svojom suptilnošću – svojom “ne-snagom”.
Ono što me, u stvari, najviše pomera kod ove stvari je taj neki tajnoviti univerzalni prirodni princip koji u svakodnevnom životu često gura stvari i događaje da se dešavaju na baš određeni – prirodan, spontan – način ako su stvoreni pravi uslovi za to.
Ovde osećam kako su se uslovi stvorili i kako je vazduh nabijen izvesnošću. Kao kada, na primer, u prostoriji sa mnogo ljudi svi postanu svesni da se dvoje među njima posmatraju nekako drugačijim pogledom – da je po sredi neka tajanstvena magija koja ih je uvukla u svoj krug a da ih nije pitala za dozvolu. Jednostavno je majka priroda stupila na scenu. Prirodni Zakon se dešava onda kada je zrelo. A tada kada postane zrelo to više niko i ništa ne može da spreči.
Takav osećaj imam kod ove stvari. To neumitno prirodno mešanje prstiju koje se desilo kod njega ili kod njih zajedno. Muzika i ritam i glasovi na nenametljiv i skoro bezbrižan način ti pričaju priču kako se materijalizuje ono što je u početku bila samo početna zaslepljenost, zbunjenost, nesigurnost.
Jer, on je konačno postao svestan kako svojih osećanja prema njoj tako i svojih gluposti koje je činio dok još nije jasno znao u koju fioku da stavi njihov odnos. On ide tom džombastom stazom koja se zove život, pitajući se gde će ga taj put odvesti. Jedno od gorkih iskustava ga je naučilo šta je sve jednoj ljubavi potrebno da bi ostala u životu. Debelo je platio ceh za to. Ali, ta životna lekcija mu je otvorila oči i on je sada po prvi put uveren da želi nju. Želi je odmah – već danas. Želi da ona ostane sa njim. Jer, sada je spreman – spreman za njenu ljubav.
On je svestan da se nije dobro pokazao i da je uprskao stvar, ali sada je ponovo stao na svoje noge i veruje da je došao red za dobre stvari da počnu da mu se dešavaju. On zna da će još dugo morati da otplaćuje svoje dugove iz prošlosti – iz perioda kada su suze a ne smeh bile njegove glavne pratilje. Ali, sada kod njega počinju da duvaju drugačiji vetrovi. I zato želi jasno i glasno da joj kaže da je spreman i da želi samo nju.
Svakome povremeno dođe period u životu kada je zrelo za neke promene, za neke drugačije životne istine. Potrebno je samo dobro onjušiti i prepoznati miris koji visi u vazduhu. A onda je potrebno da se pustiš da te životna struja ponese u nekom drugom pravcu. Da li ste spremni?
Walkin' down this rocky road
Wondering where my life is leading
Rollin' on, to the bitter end
Finding out along the way
What it takes to keep love living
You should know how it feels, my friend
Ooh, I want you to stay
Ooh, I want you today
I'm ready for love
Oh baby, I'm ready for love
Ready for love
Oh baby, I'm ready for love, yeah
Ooh, for your love
Now I'm on my feet again
Better things are bound to happen
All my dues surely must be paid
Many miles and many tears
Times were hard, but now they're changing
You should know that I'm not afraid, ooh
Ooh, I want you to stay
Ooh, I want you today
I'm ready for love
Oh baby, I'm ready for love
Ready for love
Oh baby, I'm ready for love
Mmm, Oh, I'm ready for love
Hey hey, I'm ready for your love
Ooh, I want you to stay
Ooh, I want you today
I'm ready for love
Oh baby, I'm ready for love
Ready for love
Oh baby, I'm ready for love
Ready for love
Oh baby, I'm ready for love
Ready for love
Oh baby, I'm ready for your love
Ahh, ahh, ahh
Whoa, oh, whoa, oh
I'm ready for your love
Oh baby
Mmm
(Bad Company – Ready for Love)

Njemu je Bog dao, zaista, sve. Najpre to da radi ono što voli i da voli ono što radi. Jer, da to nije voleo sigurno ne bi ni postao ono što jeste i sigurno ne bi toliko dugo trajao – skoro čitavu večnost. A ta večnost se još uvek nije završila jer joj on i dalje prkosi – bez obzira na godine. Tu je i sada, tu negde “ljulja i kotrlja” svoj Rock’ N’ Roll.
Postao je legenda ne danas nego još pre nekoliko desetina godina unazad. On je The Rolling Stones jer bez njega oni ne bi sigurno bili to što jesu. Jer, on je bio ispred svih, njihova centralna figura. Rokerski bog na sceni. Onaj koji ima moć da stvara magiju u koju milioni veruju. Naravno, Mick Jagger – ko drugi?
E sad, “bog” reši da nešto napravi samostalno, van grupe i tako godine gospodnje 2001ugleda svetlost dana njegov studijski album “Goddess in the Doorway” (boginja u haustoru).
I “bog” je, naravno, znao da je on samo mali bog i da sve što ima duguje svom velikom ocu Stvaraocu. Tako nastade stvar “God Gave Me Everything” (Bog mi je dao sve).
Ali, pošto je oko “boga” uvek neko ko mu pomaže, u ovom slučaju je to bio Lenny Kravitz koji je svirao električnu i bas gitaru, bubnjeve i uz sve to pevao i prateće vokale. Eh, da, zaboravih da je dotični, svemogući Lenny prčkao malo i oko toga da božanska sila nađe prave reči – da se što bolje izrazi. A našao se tu i oko producentskih poslova.
Ok, sada ćemo da siđemo sa božjih visina na ovozemaljske – na nivoe nas običnih smrtnika.
Šta je to što je ovu stvar učinilo da bude jedna od retkih probranih u Rock kolekciji na blogu?
Taj “božanski naslov” koji nosi svakako nije. Nema nikakve potrebe za tim. Jer, zvuk o kome non-stop ovde pričamo je sam po sebi kao pojam, kao jedno univerzalno dešavanje, božanska kategorija. To je zvuk koji se čuje. Bilo da je sirov, neobrađen ili prefinjen. Kakav god da je, on je božjih ruku delo.
Ono što mene fascinira u “God Gave Me…” je to da mi izgleda kao prototip jedne prave univerzalne Rock stvari. Nju bi, na primer, čovek mogao ‘ladno da pošalje na neku daleku planetu nastanjenu nekim živim bićima sličnim nama i da im kaže: “Vidite, ovo je naša muzika i mi to zovemo Rock’N’Roll”.
“God Gave Me Everything” je savršeno skladno skrojena da niti ima bilo kakvog viška u sebi niti joj bilo šta nedostaje. Zaokružena je kao celina, perfektno ubalansirana, sa snažnim unutrašnjim nabojem.
Ali, najbolje Rock stvari imaju i nešto posebno. Nešto što ih razlikuje od većine ostalih. Što ih uzdiže na nivo božanskog zvuka. To nešto je atmosfera. I to ne bilo koja. Nego ona koja te kao vrtlog usisava u svoje zračno polje. Ona koja ti daje snagu, inspiraciju, hrabrost da se pokreneš, da se suočiš, da izdržiš, da se fokusiraš. Koja ti podiže samopouzdanje da se upustiš u sve što zamisliš. Da pokažeš veru koja nemoguće pretvara u moguće.
E, ta zanesenost, ta opčinjenost, taj idealizam, taj vetar u leđa, je ono što se oseća u svakoj sekundi ove stvari. A uz sve to ide i jednostavnost koja je prosto očaravajuća.
Imaš zvuk koji je pravi čvrsti gitarski Rock koji odvaljuje. Ali, opet, ništa tu nije prenaglašeno. Nema preterivanja, nema silovanja zvuka.
U sredini je, onako kako dolikuje, jedna Lenny-jeva gitarska solaža koja je upadljivo “staložena”, s obzirom da tokom čitave stvari ide neki snažni gitarski “hard”. Ali, ta prefinjena solaža je tako skladna, tako na mestu, da bi je, da slučajno nije baš takva, trebalo izmisliti.
Ono što ja posebno obožavam u Rock-u je kada Stounsi u svoj gitarski zvuk umešaju usnu harmoniku. Meni je to, nekako, tako upečatljiv zvučni doživljaj koji retko šta drugo može da nadmaši. U tom trenutku to osetim kao neki omaž čitavoj istoriji Rock’N’Rolla – svim njenim usponima i padovima. I ushićenje a i neka duboka tuga istovremeno ti se slije u srce kada usna počne da ispušta tu melanholiju iz sebe. Naravno, i ovde će usna harmonika da odsvira svoje da bi zvučni krug mogao da se zatvori.
A u tom krugu se, naravno, nalazi i glas. Jer, bez njega ne može. To je onaj dobro poznati Mick-ov čvrsti beskompromisni glas sa kojim nema pogađanja. Koji na sebi nosi tatoo: “Rock’N’Roll za sva vremena”. Ali, to je glas koji ume da spusti svoj ton da bi ti pokazao koliko je blagosloven što je od Boga dobio ono što je najvažnije – što je dobio veru. Veru u život i njegovu božanstvenost.
I reći će ti taj glas da tu milost božju možeš da sretneš svuda oko sebe. Možeš da je vidiš u vedrom plavom nebu, u očima žene, u plaču tvoje bebe. Možeš da je osetiš u uzdasima koje čuješ kada si u ljubavnom zanosu. Možeš da je nađeš u zrncu peska. Možeš da je držiš, upravo tu, na dlanu tvoje ruke. Možeš da je osetiš svakoga dana kako kruži oko tebe.
A on, on oseća tu božju milost u ponoćnom suncu, u trci koju je pobedio, u oluji vetra, u ledenoj zori, u vinu koje proba, u licu svoga oca, u simfoniji koju sluša. Oseća je i u ljubavi koju mu ona pruža.
Bog mu je dao sve i on to baš sa njom želi da podeli. Želi sve to bez ostatka njoj da da. Možda je lud kao što ona kaže. Možda je sve to samo u njegovoj glavi. Ali, on ne može drugačije. Ne može više da stane – da prestane da traga.
I zato će njoj dati sve što je od Boga dobio. Jer, Bog mu je dao sve. Sve što ima.
You can see it in a clear blue sky
You can see it in a woman's eyes
You can hear it in your baby's cries
You can hear it in your lover's sighs
You can touch it in a grain of sand
Yeah hold it right there
In the palm of your hand
Feel it 'round you everyday
And hear what I've got to say
God gave me everything I want
Come on, I'll give it all to you
God gave me everything I want
Come on, I'll give it all to you
I saw it in the midnight sun
And I feel it in the race I won
And I hear it in the windy storm
And I feel it in the icy dawn
And I smell it the wine I taste
And I see it in my father's face
And I hear it in a symphony
And I feel it in the love
You show for me, yeah
God gave me everything I want
Oh come on, I'll give it all to you
God gave me everything I want
Come on, I'll give it all to you
God gave me everything I want
I can't stop can't stop
I'm still looking now
God gave me everything I want
Oh come on, I'll give it all to you
Crazy you said
It's all in your head…
(Mick Jagger – God Gave Me Everything)

Nikada ne treba potcenjivati suptilnu životnu energiju – onu čije delovanje veoma lako izmiče pogledu. Kaže se: “Tiha voda breg roni”. Moćna je to sila ako se otvorite za nju. Samo treba da joj se prepustite – da joj poverujete. Da se ne plašite da će da izazove neko neželjeno osećanje – tugu, na primer – i da će onda da vas ostavi na cedilu i izgubi se u nepoznatom pravcu. Morate da pustite u sebe sve što vam se nađe na putu. I tugu kao i radost. Jer, i jedno i drugo stvaraju dubinu u čoveku.
Naravno, reč je o ljubavi. O njenoj vedroj kao i o sumornoj strani. O čovekovoj potrebi za ljubavlju koja unosi radost u srce, ali i o bolu koji neophodno dolazi kada je ljubav zabranjena ili nemoguća. Ili, kada je postala nešto drugo od onoga što je nekada bila.
Ova stvar ima, zaista, sve što je potrebno jednoj prvoligaškoj baladi. I text koji je jako dobar – umetnički – i ritam koji je tako fino doziran da te ugodno ljuljuška i neprimetno ubacuje u stanje u kome ćeš sasvim bezbrižno naleteti na glas koji će te u trenutku potpuno očarati. Tu je i video koji je u najvišoj rezoluciji – sposoban da ti prenese kompletan muzički doživljaj bez ostatka.
Danas on pije mladosti i istini. Ne želi da izgubi onu dečačku nevinost u sebi. I dalje veruje u ljubavni otkucaj srca, ali ga ponekad hvata malodušnost koja se u njega spusti kao kada hladni dan zakači večito topli L.A. Ponekad se pita da li je pod dejstvom neke zle magije koja ga sprečava da vidi stvari jasnim okom.
Ljubav boli, ali on zna da ponekad taj bol još jače izoštrava čula i čini to da se čovek oseti još više živ. Kada ljubav donosi bol ona ti, u stvari, peva životnu pesmu koju, takođe, moraš da naučiš. Zato on želi da ga ljubav stavi na to iskušenje, jer zna da bez ljubavi neće moći da opstane. Okovi su ga zarobili i vuku ga ka dnu. Kako da nađe put do površine?
Uopšte nećete morati da se trudite da pažljivo slušate ovu stvar jer će vam pažnja već u startu biti zarobljena. Kako da se otrgnete tom glasu koji se neverovatno dobro snašao u ovoj ulozi? Glas koji deluje kao kada lekoviti melem staviš na otvorenu ranu. Ovo je stvar tišine i zato se prepusti da te obuzme ta ljubavna tišina koju ovaj glas rasprostire svuda oko sebe.
Evo i studijske verzije ove stvari (jako dobar zvuk) gde glas još više dolazi do izražaja i ima nešto drugačiju boju.
Postoji još jedna stvar koja se zove istim imenom (Love Hurts) od grupe Nazareth sa video radnjom sa njihove žive svirke. Poslušaj je jer je, zaista, odlična. Evo i verzije te iste stvari ali samo sa textom. Ne propusti ni nju jer je text pesme, zaista, fenomenalan. Neće ti sigurno biti žao da tu stvar poslušaš dva puta. Vredi, videćeš. Ali, prvo Incubus.
Tonight we drink to youth
and holding fast to truth
Don't want to lose what I had as a boy
My heart still has a beat
but love is now a feat
as common as a cold day in L.A.
Sometimes at night alone I wonder
is there a spell that I am under
keeping me from seeing the real thing
Love hurts
but sometimes it's a good hurt
and it feels like I'm alive
Love sings
when it transcends the bad things
Have a heart and try me
'cause without love I won't survive
I'm fettered and abused
Stand naked and accused
Should I surface this one man submarine
I only want the truth
so tonight we drink to youth
I'll never lose what I had as a boy
Sometimes at night alone I wonder
is there a spell that I am under
keeping me from seeing the real thing
Love hurts
but sometimes it's a good hurt
and it feels like I'm alive
Love sings
when it transcends the bad things
Have a heart and try me
'cause without love I won't survive
Without love I won't survive
Love hurts
but sometimes it's a good hurt
and it feels like I'm alive
Love sings
when it transcends the bad things
Have a heart and try me
'cause without love I won't survive
Love hurts, ooooh
Love hurts
Without love I won't survive
Love hurts, oooooh
Love hurts
Without love I won't survive
(Incubus – Love Hurts)

Upravo smo čuli šta je o ljubavi imao da kaže Incubus, a sada da vidimo šta će nam na to reći P.J. Harvy. Nisi čula za to ime? Ne? Deluje onako muški, macho. Možda neki DJ?

Ma, ne, sada ćemo o ljubavi iz ženskog ugla. Jer, ono što se krije iza njenih inicijala je Polly Jean.

Engleska je muzičarka, rokerka, poznata, uspešna, nagrađivana. Veliki instrumentalista (dvanaest sam uspeo da nabrojim). Pošto je solo umetnik, naravno, da je i pevač, textopisac, kompozitor. Dakle, ovde sa P.J. Harvey imamo jedno kompletno Rock pakovanje koje je samo sebi dovoljno.

Inače i glumica je. 1998 je bila na snimanju nekog filma u New York-u i pod tim utiskom je napisala nekoliko pesama. Kažu da je album “Stories from the City, Stories from the Sea” (priče iz grada, priče sa mora) nastao kao plod njene opčinjenosti gradom New York-om. Iako ona stalno podseća da su neke stvari nastale i u Londonu kao i u njenom rodnom mestu (Dorset).

Mnogi kritičari smatraju da je taj album vrhunac njene karijere. Prodao se u preko milion primeraka, bio na Top listama širom sveta, uz mnogobrojne pozitivne kritike, nominacije, nagrade. Sa tog albuma slušamo stvar “This Is Love” (to je ljubav).

“This Is Love” se nalazi, ovde kod nas, u grupi klasičnih Rock stvari, iako je ona sve samo ne klasična. Jer, AlterRock ili PunkRock je prirodno stanište za jednu ovakvu stvar. Ipak, to uglavnom nije zvuk kakav imamo u tim grupama na blogu, pa bi bilo glupo staviti je tamo jer bi za glavu štrčala od ostalih. I tako, bez obzira što deluje malo uvrnuto, “This Is Love” se, ipak, najviše uklapa sa Rock klasikom.

Naravno, pogađaš da je “ludo, otkačeno, uvrnuto” baš ono što je ovu stvar ubacilo u ovo probrano Rock društvo. Ta alternativa koja, kada bi neko hteo da bude ciničan, rekao bi da više liči na neku Rock parodiju. Što svakako ne pije vodu, jer P.J. sigurno ovde nije imala nameru da se podsmeva, nego da unese neku novu svežinu u Rock zvuk. Neki njen poseban senzibilitet.

Već sam ritam ti govori da ovde nije sve baš kako treba. Jer, ritam je istovremeno i težak a i za nijansu sporiji, nego što je to tipično za Rock stvari tako jakog zvuka. To ti je kao motor  automobila koji čuješ kako bruji kipteći od snage. Ali sva ta njegova snaga nije pretvorena u adekvatnu brzinu. Čini ti se da auto ide nešto sporije nego što bi trebao, s obzirom na svu tu snagu kojom se razbacuje.

Nije to ni mnogo, niti preterano, ali je dovoljno da primetiš i osetiš kao alternativu. Kao jedan pomereni pogled na Rock stvarnost.

Tom utisku sporog tempa doprinosi i težak zvuk za koji ti se čini da je baš zbog te svoje težine trom i da, baš zato, okleva da ubrza. A i glas igra na tom istom talasu tako što ti se čini kao da izvlači ton iz svoje najveće dubine pa prosto brekće pod tim teretom. Upro je tako glasno kao da doziva tamo nekog iza brda.

Ipak, bez obzira na teret koji nosi na leđima, glas se sasvim jasno čuje dok, nasuprot tome, gitarski zvuk liči kao da je u nekoj magli, pa ga zato ne vidimo, odnosno ne čujemo dovoljno dobro.

Osim tog tempa koji dominira imamo i jedan predah u kome se i zvuk i glas spuštaju na minimum. Tada glas sasvim normalnim tonom ispevava svoj stih dok ga prate jasni otkucaji bas gitare.

U toj situaciji su emocije naglašene i glas tada pokušava da te još dublje uvuče u čitavu priču. Jer, sada ti se poverava na uvce. Sada ti ukazuje posebno poverenje. A ti ćeš taj glas nagraditi svojom pažnjom. Svojom porukom da ceniš što ti je ukazana ta posebna čast.

Naravno, u ovom zvuku ima i raznih Rock efekata koji ti još više podgrevaju i pažnju i ukupni doživljaj. Najinteresantniji su oni kada se u osnovni “magloviti” zvuk počinju da ubacuju solo gitare u različitoj boji i sa različitim efektima. To deluje onako baš rockerski moćno.

Ona ti govori kako je ljubav čudna stvar. Kako pravi gomilu nepotrebnih problema. Neki delovi texta se čine da su više za muška a ne za ženska usta. Na primer, kada se ona čudi zašto je život tako komplikovan kada ona želi samo da sedne i da gleda kako se on (ona) skida? Ali, to je ljubav. Ljubav je, jednostavno, takva. A ona je jasno oseća.

Zašto je život pun napetosti i strahova kada ona toliko želi da se igra? Da se juri sa njim oko stola i da mu (usnama) dodirne čelo? Ali i to je ta ista ljubav koja je u njoj.

I zašto se oko nje vrti patnja kada je njegov ukus tako dobar? Jer, u svako doba, i kada je leto, a i u proleće, prosto ne može da ga se nauživa.

Jer, on je njena jedina neispričana priča. Njena mala prljava tajna koju želi da zadrži samo za sebe.

I zato on treba da joj pomogne da zaboravi. Da pokuša da zadrži te zidove koji se oko nje ruše. Jer, i to je ljubav, ljubav, ljubav koju ona oseća. Ta ista ljubav koja je u njoj.

I can't believe that life's so complex
When I just wanna sit here and watch you undress
I can't believe life's so complex
When I just wanna to sit here and watch you undress

This is love, this is love that I'm feeling
This is love, this is love that I'm feeling
This is love, love, love that I'm feeling

Does it have to be a life full of dread
Wanna chase you round the table

Wanna touch your head
Does it have to be a life full of dread
Wanna chase you round the table

Wanna touch your head

This is love, this is love that I'm feeling
This is love, this is love that I'm feeling
This is love, love, love, love that I'm feeling

I can't believe that the axis turns

On suffering when you taste so good
I can't believe that the axis turns

On suffering when my head burns

Love, love, love, love that I'm feeling

This is love, this is love that I'm feeling
This is love, love, love, love that I'm feeling

Even in the summer, even in the spring
You can never get too much of
a wonderful thing

You're the only story that I never told
You're my dirty little secret, wanna keep you so
You're the only story that never been told
You're my dirty little secret, wanna keep you so

Come on out, come on over, help me forget
Keep the walls from falling as they're tumbling in
Come on out, come on over, help me forget
Keep the walls from falling on me, tumbling in
Keep the walls from falling as they're tumbling in

This is love, this is love that I'm feeling
This is love, this is love that I'm feeling
This is love, this is love that I'm feeling
This is love, love, love, love that I'm feeling
This is love, love, love that I'm feeling
This is love, love, love that I'm feeling
This is love, love, love, love that I'm feeling
This is love, this is love that I'm feeling

(PJ Harvey – This Is Love)

Vruće je i vrelo je kao u pustinjama Australije. A što baš Australije? Pa odatle su, šta da im radim? Sa periferije Melbourne-a. Braća Nic i Chris se udružili sa dva ortaka i krenuli da rokaju.

Prvi album “Get born” (rođen). Jednostavan naslov za novu realnost. Jer, jedna nova grupa je rođena – “Jet”. I, naravno, uspeh, nagrade, milionski tiraži. Mi sada, sa tog istog albuma, slušamo singl “Get What You Need” (uzmi što ti treba).

Ova stvar se baš našetala pre nego što se skrasila ovde u Rock klasiku. Da, prvo su aterirali u PunkRock jer imaju taj neki drčni klinački manir koji furaju pankeri. A, onda mi, posle nekog vremena, odjednom, više nisu imali toliko pankerski šmek.

I šta drugo, pravac u AlterRock. Jer, šta god to bilo da ima neki malo drugačiji fazon od Rock mainstream-a, a nije Punk ili Indie trpaš po default-u u AlterRock. A gde drugde?

Ipak, ni ovde se “Get What…” nije nadisala vazduha. Ponovo je morala da pakuje kofere. Jer, AlterRock je tokom vremena primio u sebe neke nove stvari koje su ga očvrsnule i ubrzale, sa čime australijski “Jet”, bez obzira na svoje mlazne atribute, ipak, nije mogao da drži korak. I tako je RockClassic konačno prizemljio “Jet”-a.

Dobro im je ovde, jer se po zvuku savršeno uklapaju. To je onaj, dobro provereni, srednje tempaški folklorisani Rock šezdesetih. Malo podseća na “kaubojski Rock”. Na taj univerzalni zapadni zvuk u kome se, koji god muzički stil da je u pitanju, uvek oseća dah Folka. To je ovde ono što je čvrsto, sirovo, jednostavno. Što je u nekom macho, drčnom fazonu.

I bas gitara i dve električne deluju kao skladan tim što znači da bez obzira na pojedinačne izlete, ipak, najviše služe da podrže zajedničku stvar – da udruženi stvore utisak što veće težine i snage. Da sve pršti i da se prašina diže.

Iako, na početku, na momenat, deluju kao pitome mace – kao neki početnici koji se, u tamo nekoj garaži, igraju Rock-a, jer tek uče one osnovne, malo dosadnjikave, svima poznate, PopRock hvatove.

Ali, to su samo momenti kojima kao da hoće da te navuku na tanak led. Da ih potceniš i ne shvatiš ozbiljno. Zato će te još više šokirati kada ti pokažu svoje pravo lice, i onda će još više uživati što su te prevli žednog preko vode.

Dakle, gitare će da pokažu pravi sirovi Rock’N’Roll, koji nije mnogo brz, ali ima jasan karakter. U kome se oseća snaga i samopouzdanje.

Ono što “Get What…” stavlja na granicu Punk-a i AlterRock-a nije zvuk nego glas. Taj glas koji u sebi ima nekog posebnog bezobrazluka koji se plazi na ceo svet. Malo prigušen, bez nekih većih vokalnih kvaliteta, ali sa snažnom energijom koja na svojim krilima bukvalno nosi čitavu ovu stvar. To je glas koji ima dozu bahatog cinizma koji se obračunava sa svime što mu se trenutno nađe u fokusu.

A tu su i prateći vokali koji se isto tako uklapaju u standardni Punk kliše. Onako ulični, bez pedigrea, ali udruženi u grupu koja stoji uz rame svoga vođe.

A zvuk, bez obzira na sve uspone i padove, deluje moćno. Kao zaokružena celina. Kao zatvoren krug u kome nema pukotina. Prosto te nosi ova energija. Ovo hirovito adrenalinsko pakovanje. Čini ti se kao savršeno Rock‘N’Roll izdanje kome ne možeš da nađeš manu. Jer, prosto je očaravajuće baš takvo kakvo jeste.

E, a sada je ona na tapetu. On joj lepo kaže da uzme to što joj treba, a ona se pravi luda. Šta se događa sa tom devojkom? Je li ona normalna? Zove je na telefon a nje nikad nema. Ma ne zanima je, jednostavno ga kulira. Pa šta on treba da radi sam, da je opet zove? Jel to?

E, pa, dosta je bilo glupiranja. Neće moći ona više tako sa njim. Dobiće ono što zaslužuje. I zato je najbolje da sama dođe kod njega. Ma on zna koliko joj to treba. I dobiće ga. Samo treba da dođe i da uzme.

Ok, ako ima drugaricu neka i nju povede. Nema frke, provešće se dobro zajedno u gradu. Samo treba konačno da počne da cirkuliše u njegovom smeru. Treba da mu se javi.

A zna se gde je on. Pa razume se, sa svojim Rock bendom. A nje ni tu nema. Ko će da mu pomogne, ko će da ga podrži? Loš glas o njima je već počeo da kruži po kraju.

I zato treba da dođe. Jer, dobiće ono što joj treba. Ono što ona sama želi. A on to sve zna. Jer, njemu je sve to jasno. I zato neka samo dođe. Neka uzme ono što želi. Ono što joj je potrebno.

Call you on the telephone (she's not there)
Ya always leavin' me alone (she don't care)
I'm through with messin' around (she's not there)
If you've got a lady friend I'll take her to town (she don't care)
Let's go!
Your gonna get what you need (your gonna get what you need)
Your gonna get what you need (your gonna get what you need)
Come on and get what you need (your gonna get what you need)
Alright now get what you need (your gonna get what you need) (2X)
Now I'm in a rockin' band (she's not there)
No one has to hold my hand
Word starts getting around (she's not there)
If you've got a lady friend I'll take her to town, yeah!
So come on
Yeah come on
Come on
Your gonna get what you need (your gonna get what you need)
Your gonna get what you need (your gonna get what you need)
Come on and get what you need (your gonna get what you need)
Your gonna get what you need (your gonna get what you need)
(Jet – Get What You Need)

Na redu je jedna fantastična Rock balada – možda najbolja u ovoj muzičkoj grupi. Toliko je dobra da ćete to već na samom startu prepoznati. Rock balada koja ima sve što je potrebno da bude izuzetna.
Naravno, bez dobrog Rock zvuka nema ni dobre balade. Ovde je taj Rock zvuk toliko sveprisutan da se čak i prepliće sa glasom – toliko se bori za svoj prostor. A onda, kada se text povuče, gitara staje na tron i odatle počinje da razbacuje svoje ljubavne strelice koje te rastapaju od miline.
Zvuk je jasan, precizan. Nema lutanja, preterane agresivnosti koja nekada ume da pokvari dobar utisak svojom haotičnošću. Naprotiv, ovde je sve umereno. Sve tako upakovano da teče kao “med i mleko”. Iako, taj miran zvučni tok nije dosadan. Uvek je tu razigrana gitara koja iz pozadine unosi po malo šarenila.
A onda, kada dođe na red gitarski solo, osetićete da je to, ipak, jedna Rock stvar. Nema nikakve dileme jer vas gitara neće ostaviti da sumnjate. Dodaće snage onoliko koliko je potrebno da vas upozori da su osećanja duboka i da je srce uzdrhtalo. Gitara se izborila ne samo za to da odmori text svojom solažom, nego i da stavi tačku – da zatvori ovu ljubavnu priču.
Glas je osećajan, u ljubavnom zanosu. Toliko se uneo u zvuk da se potpuno zaboravio. Zato je glas bio u stanju da se igra. Da iskače iz ustaljenog mirnog toka raznim varijacijama da bi pokazao kada su se osećanja samo uzburkala, a kada su ona dostigla svoju kulminaciju. Glas i ritam te sigurnom rukom vode kroz ovaj emotivni lavirint, tako da bi kroz njega mogao da prođeš vezanih očiju.
Iako glas nema neke posebne kvalitete jasno osećaš da je nekako jako dobro uklopljen. Smanjen texnički kvalitet glas nadoknađuje svojom emotivnošću. Toliko je ima u ovoj stvari da ti uopšte neće nedostajati ni neka posebna glasovna dubina, niti visina kao ni snaga.
Video nema radnju iz razloga koji ti je sigurno poznat – da bi se pažnja usmerila potpuno na zvuk – ali, može da ti bude interesantno da vidiš video koji je napravljen u studiju. Perfektnog je kvaliteta.
On ima samo ono što je ona odlučila da mu da. Ali, i to je dovoljno da ga učini zavisnim od nje. Dao joj je svu svoju ljubav da bi na kraju otkrio da ga je lagala. Nije mogao da veruje svojim očima kada ju je video u zagrljaju drugog. Da li i taj drugi čovek, uopšte, zna o čemu se radi?
Ona priča o ljubavi, ali ne zna kako to izgleda kada nisi jedan jedini. Kada sa nekim svoju ljubav moraš da deliš. Zato je moli da prestane. Da se zaustavi, pre nego ga celog ne “rastrgne”. Pre nego mu srce potpuno ne slomi.
Povremeno je pokušavao da se oslobodi, ali teško je kada ti je srce razbijeno na polovine. Na kraju je odustao od borbe. Stavio je svoju sudbinu u njene ruke. Zato je moli da prestane. Ako ga i malo voli neka ima obzira. Neka stane, jer je, ionako, sve privremeno. Možda je već gotovo. Ako nije, onda neka ima milosti. Neka se zaustavi.
All that I have is all that you've given me
Did you never worry that I'd come to depend on you
I gave you all my love that I had in me
Now that I've found you lied I can't believe it's true
Wrapped in his arms I see you across the street
I can't help but wonder if he knows what's going on
You talk about that love but you don't know how it feels
When you realise that you're not the only one
You'd better stop before you tear me all apart
You'd better stop before you go and break my heart
Oh whoa you'd better stop
Time after time I've tried to walk away
But it's not that easy when your soul is torn in two
So I resign myself to it every day
Now all I can do is leave it up to you
You'd better stop before you tear me all apart
You'd better stop before you go and break my heart
Oh whoa you'd better stop
You’d better stop if you love me
Oh it's time to be sorry
No it won't last forever
I can't believe you walked out on me
You'd better stop before you tear me all apart
You'd better stop before you break my lonely heart
Whoa whoa you better, whoa whoa
Whoa oh you better stop
Better stop
(Joe Bonamassa – Stop!)

ALTER ROCK

Kada čuješ reč “alternativa” odmah ti prolazi kroz glavu nekoliko stvari. Kao prvo, to, da imaš izbor – da možeš da biraš. Kao drugo, alternativa je nešto što je uvek u manjini. Što znači da ako biraš alternativu biraš nešto što većina nije birala.

Alternativni Rock zvuk “napolju” može da znači gomilu različitih zvuka. Granice nisu jasno postavljene i stalno se menjaju kako alternativa probija tehnološke i sve druge barijere.

Jer, alternativno je i kreativno, a to znači da ko zna šta sve AlterRock “ludacima” može da padne na pamet? Kakve sve različite skandalozne rockastične umetničke varijante? Zadržaće gitare i neki oblik dinamike, a šta će još sve da dodaju i kako će to da uobliče ni sam bog sveti ne može da predvidi.

Jer, Rock ne mora uvek da probija uši da bi se zvao Rock. Ima on i svoje “na uvce” stvari – svoje balade. Može da drži neki osrednji tempo – što znači ni brzo, ni sporo. Može da koketira sa Pop-om, sa Folk-om, sa primesama ovog ili onog stila, i da i tu ode korak dalje i opet uspe da zakači za rever značku Rock alternative.

E, sad, kod nas ovde na blogu, AlterRock je kao i svaka druga grupa prošao kroz fazu sudbinskog “kaljenja”. I ime grupe kao i njen zvuk su, dakle, stvar sticaja okolnosti – onih koje su neke Rock stvari stavile na moj put da bi ih po prvi put susreo i zavoleo.

To znači da je ono što se krije iza etikete AlterRock-a na blogu interna stvar ovog bloga a ne spoljašnjih standarda. Drugim rečima, ovo ovde i ono tamo mogu negde da se dodiruju što se tiče naziva vezano za neki Rock zvuk. Ipak, najčešće će dolaziti do razlika – nekada i drastičnih.

U slučaju RockClassic-a postoji dosta poklapanja u odnosu na spoljni svet pa će se zvuk na blogu verovatno, u dobroj meri, složiti sa tvojim očekivanjima.

Ali, kod AlterRock-a, razlike između onoga što očekuješ i onoga na šta ćeš ovde da natrčiš mogu da budu nešto veće. Jer, kockice su se tako složile da je ovaj zvuk ovde skoro u celini neki oblik Hard Rock-a. Znači cepanje gitara i poderavanje glasnih žica.

Ipak, nemoj to da shvatiš baš bukvalno i suviše uprošćeno. Jer, svaka stvar ovde je priča za sebe. Svaka ima neki svoj specifičan kreativni potencijal. Neku svoju životnu iskru koja je prekrižila “mainstream” i preko njega ispisala “alternative”.

Znači, ako ovde očekuješ neke prefinjenije oblike Rock alternative, nećeš ih naći. Što ne znači da se ne nalaze odmah tu iza ćoška – u IndieRock-u, na primer. Jer, i IndieRock i PunkRock zajedno sa Alter-om čine alternativno Rock jezgro. Sve je to neki oblik alternative, samo pod drugačijom zastavom.

AlterRock, je, na neki način, pokupio za sebe one “nesvrstane” zvuke koji nisu izvadili vizu ni za klasiku, ni za Indie, niti za Punk Rock. Zato ćeš ovde zateći i dve RapRock stvari. Trenutno je to dvojac koji, kako sada izgleda, je bez mnogo perspektive da formira svoj sopstveni nezavisni tim.

Jer, moram da priznam, Rap me, generalno, ne radi baš nešto naročito. Ove dve stvari kao da su se, nekim čudom, slučajno tu zatekle. Ali, toliko su dobre da ništa drugo nisam mogao nego da klimnem glavom.

Ipak, ovo je Alter i tu se nikada ne zna šta te sutra čeka. Možda ko zna koja Rap zvučna fuzija (recimo u nekom Rap Rock Electro Ambient fazonu) me u nekom trenutku toliko oduševi da uspe da mi iskamči tiket za još jednu novu Rock “bombonu” – onu sa ukusom Rap-a.

Krećemo sa jednom američkom, alternativnom, relativno mladom (desetak godina) Rock grupom, koja, hajde da verujemo, da je želela da svojim imenom istakne divljenje prema berlinskoj alternativnoj kulturnoj sceni, po čemu je, inače, Berlin poznat u čitavoj Evropi.

Stephen Christian, glavni vokal i lider grupe, kaže da uvek kada je zamišljao koje gradove u Evropi bi voleo da poseti, imena su se ređala: London, Pariz, Rim i Berlin. Od onoga “And Berlin” nastalo je Anberlin.

Ovu stvar, koju sada slušamo, (“Feel Good Drag”) grupa je izbacila 2008.
Što se tiče ritma, to je jedan “hard” – teški Rock zvuk, za koji mi je, inače, generalno, vrlo teško da nađem dobre stvari, jer su ili dosadne, sa tim svojim jednoličnim “silovanjem” gitare, ili su do pola jako dobre, a ostatak im je ili nikakav ili neki bljutavi prosek.
Ali, “Feel Good Drag” je izuzetak. Stvar je jednostavno fenomenalna. Od početka do kraja. Nema loših kompromisa, nema nejasnoće, nedorečenosti. Sa koje god strane je pogledaš nailaziš na interesantno i kreativno. Zato će ova stvar da preseče traku alternativnog hard Rocka.
Ritam je toplo – hladno. Refren otkida iz sve snage, a onda se posle kulminacije smiruje, utišava i priprema za sledeću invaziju. Gitara je čvrsta, bezkompromisna, jasnog zvuka i dopušta ti da lako prepoznaš šta hoće da ti kaže.
Glas je čist, pleni te svojom i mekoćom i čvrstinom istovremeno. Dodaje ili oduzima baš onda kada je potrebno. To je glas koji ćeš lako moći da prihvatiš i da mu se prepustiš.
Text je, takođe, interesantan i uspeva da ti ispriča priču a da pritom ne naruši dinamiku.
Ona mu se nudi da se “glupiraju” jer joj dečko nije tu. On prihvata iako su to “usne koje se već dobro poznaju”. Ne zna se ko je od njih veći grešnik. Muka mu je jer mu je jasno da se igra sa đavolom koji ne preza ni od čega. Ali, ipak, tu igru na kraju prihvata.
Jer, oni su samo jedni od mnogih koje troši taj grad u kome je svako još i sa nekim drugim. Ali, svako je umoran od svakoga i svi traže pomoć u “molitvi” od koje nema odgovora.
On je svestan da je ona njegova najveća greška. Zaljubio se u njene usne, njene laži, njenu požudu, iako je sve bilo gotovo pre nego što je i počelo. Kao da ga je sam đavo uhvatio za ruku i ne dopušta mu da mrdne, tako ga je lako pridobio njen najneviniji od svih grehova.
Na blog ide studijska verzija zbog zvuka, a link oficijelnog videa je tu da zaokruži priču u kojoj je sve tako jako dobro – do koske.
"I'm here for you" she said
And we can stay for awhile
My boyfriend's gone
We can just pretend
Lips that need no introduction
Now who's the greater sin
Your drab eyes seem to invite
(tell me darling) Where do we begin
Was this over before
Before it ever began
Your kiss
Your calls
Your crutch
Like the devils got your hand
This was over before
Before it ever began
Your lips
Your lies
Your lust
Like the devils in your hands
Everyone in this town
Is seeing somebody else
Everybody's tired of someone
Our eyes wander for help
Prayers that need no answer now
As I'm tired of who I am
You were my greatest mistake
I fell in love with your sin
Your littlest sin
Was this over before
Before it ever began
Your kiss
Your calls
Your crutch
Like the devils got your hand
This was over before
Before it ever began
Your lips
Your lies
Your lust
Like the devils in your hands
Failure is your disease
You want my outline drawn
You are my greatest failure
Discourse your saving song
Was this over before
Before it ever began
Your kiss
Your calls
Your crutch
Like the devils got your hand
This was over before
Before it ever began
Your lips
Your lies
Your lust
Like the devils in your hands
(Anberlin – Feel Good Drag)

Sada jedna alternativna Rock grupa koja postoji od 2005. Zovu se “Evans Blue”, a stvar koju ćete čuti i videti “Erase My Scars” (izbriši moje ožiljke) je iz 2010.

Inače, nekako mi je lakše “da izađem na kraj” sa Rock alternativcima nego klasičnim rockerima. Jer, ima ih, zaista, vrlo interesantnih.

Ipak, ima i tu negativnih iznenađenja. Na primer, Linkin Park imaju vrlo zanimljivu muziku, ali, ipak, još nijedna njihova stvar nije uspela da me oduševi u celosti. Majstori su da fenomenalno naprave stvar, ali samo do pola, da bi sve to što su izgradili poništili već u sledećoj polovini. Imaju “Numb” i “What I’ve Done” koje su u celini ok, ali te mega hitove možete ionako na sve strane da vidite.
Da se vratim na Evans Blue. Alternativni hard Rock koji ti kao i Anberlin servira toplo – hladno. Ima uvod koji te zagreva i jasno ti stavlja do znanja već u prvim taktovima šta se sprema. I onda erupcija. Explozija. Ludilo. Koliko samo snage izbija kada dođe do kulminacije. Taj urlik koji se čuje je toliko masivan da te bukvalno pomera sa mesta.
Video je tako dobro napravljen da hvata svaki gram snage koji daju glas i zvuk. Jasno ti secka energiju na parčiće i ne dopušta da se izgubi i jedan atom. Atomsku bombu ćeš osetiti u kompletnom pakovanju.
Zvuk je tvrd kao i glas za koji ti je odmah jasno da se suočava sa nekom teškom mukom koja ga je pritisla. Takva je i životna priča – puna protivrečnih osećanja. Tu je i očajanje i nemir, i borba i bespomoćnost, i suprostavljanje i malodušnost.
Istrošen je i umoran od borbe sa njenim lažima, sa sakrivanjem istine, sa traženjem ruke koja izbegava da ti se da. Pokušava da pregura dan i oseti se imun na njene uvrede tako što će da joj pokaže da ona nema kontrolu nad njim i da ga ne zanima šta ona misli i šta hoće. Ali, to ga i lomi iznutra. Taj svet ispunjen iluzijama za koje ne možeš da se uhvatiš, od kojih ne možeš da se preporađaš.
Istovremeno se oseća i slab i slomljen. Kao neko ko je sav u ožiljcima za koje neko treba da se pobrine. On traži od nje da povrati njegovu kontrolu, da mu da razum da se suprostavi i pobedi tu svoju malodušnost, da pronađe istinu, da izađe iz laži koje ga okružuju. Prevalio je težak put dovde i sada je potrebno da njegovi ožiljci budu izbrisani...
Video je, inače, posvećen rođaku pevača – dečaku od osam godina – koji je umro od raka mozga. (Ako te iz nekog razloga ne radi video radnja, evo ti video samo sa sličicom)
Reckless and weary
The truth has been buried
Held down by the hand
That refuses to carry
The burden you built
The lies, do you hear me?
The insult, the white flag
You refuse to carry
I'm letting you go
And all that you showed me
I'm letting you know
That you don't control me
The feeling is cold
And life is unfolding
Reckless and weary
I'm desperately holding on
So if you can't get a word in
Its because I don't care what you think
Don't be alone inside
A world that's filled with make-believe
Broke! Inside
This life, you can never be reborn within
I came this far erase my scars
Fight! This time
Inside, take a break from the lie you live
I came this far erase my scars
Find my control
Find reasons to beat this
Find truth below
The lies and the wreckage
I can't let go
I'm too close, too restless
I'm letting you know
I'm far too aggressive
So if you can't get a word in
Its because I don't care what you think
Don't be alone inside
A world that's filled with make-believe
Broke! Inside
This life, you can never be reborn within
I came this far erase my scars
Fight! This time
Inside, take a break from the lie you live
I came this far erase my scars
Five years ago
My life was affected
By years of hope and learning life lessons
You let me know
By leaving me helpless
What then was unknown is now unprotected
Im so!
Broke! Inside
This life, you can never be reborn within
I came this far erase my scars
Fight! This time
Inside, take a break from the lie you live
I came this far erase my scars
Broke, inside (3x)
(Evans Blue – Erase My Scars)

Kod mene je sada četvrtak, a kod tebe? Misliš sreda je subota ili ponedeljak? Ne. Pogledaj bolje. I kod tebe je, ako si na ovom blogu, sigurno četvrtak. Nema greške, mora da je tako.

Jer “Thursday” (četvrtak) je sada na redu. Ni jedan drugi dan nego baš taj četvrti dan u nedelji. A zašto baš on? Nemam pojma, ne kažu zašto?

Možda su baš na taj dan odlučili da postanu bend i onda nikako da nađu pravo ime. I na kraju je neko predložio: “E, znate šta, uopšte nije važno kako ćemo da se zovemo. Važno je da dobro razvaljujemo a ne da se cimamo oko imena. Ako budemo onakvi kakvi jesmo – najbolji – ma možemo da se zovemo kako god.

Eto, na primer, danas je četvrtak. Šta fali tom imenu? Nije ni bolje ni lošije od ostalih.

Mi smo realni. Mi ljudima otvaramo oči – ne foliramo ih. Mi im šaljemo poruku: “Ne čekajte vikend da se provedete. Možete to da uradite i preko nedelje”. Drugim rečima: “Ne upadajte u šablon ovog ludog sveta koji vam pije krv preko nedelje, a onda vam baci kosku za vikend.

Ne. Batalite to. Živite svaki trenutak kao da je poslednji. Poštujte to vreme koje vam je dato. Četvrtak je dobra vest za vas. Jer, četvrtak nije ništa gori od petka ili subote. Čak je i bolji – ako nas pitate. Eto, proverite “Četvrtak” pa nam recite”.

Dobro, dobro, imam bujnu maštu, znam. Ali, možda ima neke logike. Jer, oni su, ipak, “hardcore”. Takva im je napolju etiketa: “post-hardcore”, ili “Hardcore Punk” – vrsta Punk Rock-a koji je maximalno čvrst, agresivan, explicitan. A “hardcore” kao reč može da znači nešto što je duboko posvećeno, aktivno, izrazito dinamično, suštinski.

Da, i ovde na blogu je “Thursday” bio u PunkRock grupi u startu – tu nije bilo dileme. Međutim, kako su se stvari slivale u PunkRock, postajalo je jasno da “Thursday” ima nešto drugačiji stil koji balansira na tankoj granici između PunkRock-a i AlterRock-a. PunkRock je dosta homogeniji jer je “nagazio papučicu za gas” i drži je tako do kraja.

A AlterRock je više u fazonu jako vrelo pa onda malo hladno, pa onda postepeno zagrevanje i na kraju erupcija.

I Anberlin i Evans Blue (dve prve perjanice u grupi) kroje otprilike po takvom šablonu. I kao da su, onda, od Thursday naručili da im napravi baš isto to. Bukvalno isti scenario – kao da je zajednički dogovor u pitanju.

Stvar je sa njihovog trećeg albuma “War All The Time” (neprestani rat) iz 2003. Pazi, nemoj da misliš da su oni smislili naziv ovog albuma da bi pokazali prstom na njihov “hardcore” buntovnički stav. Ne. Ime je smislio neko ko je mnogo poznatiji od njih. Charles Bukowski je jedno desetak godina pre ovog albuma napisao zbirku poema pod tim istim imenom.

Ime stvari koju sada slušamo je, naravno, original od Thursday i nosi naziv “Tomorrow I’ll Be You” (sutra ću biti ti).

Zvuk je, kao što sam već rekao, po modelu klackalice. Spori uvod, bezbrižan, koga narušava samo blago nervozni gitarski efekat koji potseća na kloparanje točkova lokomotive. Ako ti to malo ide na ganglije, umiriće te bezbrižno titranje žica druge gitare. Čini ti se kao da je na vremenskoj prognozi lep, bezbrižan sunčan dan a ne uragan u najavi.

A onda, polako počinje da se dodaje gas. Ali, nećeš imati vremena da se prilagodiš, jer će te već u sledećem momentu pogoditi trostruki gitarski “hard”, udružen, moćan, opasan, lud. A zatim opet klackalica. Malo gore, pa malo dole, pa onda, opet po istom scenariju – erupcija.

Koliko god to bilo čudno, instrumenti jesu glasni, ali, ipak, neće oni zarobiti tvoju pažnju nego glas. Jer, toliko je taj glas dominantan i sveprisutan da ti se često čini da ne postoji ništa drugo osim njega. Glas te neće pustiti na miru – držaće ti fokus usmeren na zvuk dok god ti ne prenese čitav svoj hardcore.

Ali, kada je dole, kada peva nisko, onda je to jedan osećajan mekan, baršunast, skoro dečački glas u kome ćeš osetiti blagu setu i razočarenje. Onda kada se spusti na zemlju, kada prekrsti noge u turski sed i zagleda se u daljinu.

Ali i tada to nije glas koji govori sebi u bradu. Ne, jasan je i razgovetan do te mere da mu čuješ svako slovce koje iz sebe ispusti. Istovremeno osećaš kao da dva različita izvora žubore u tom glasu.

S jedne strane, je to neka duboka indiferentnost koja se graniči sa tihim očajanjem i beznađem. Glas kao da moli, kao da pada na kolena sa pogledom uprtim u nebo – u spasioca.

A sa druge strane, osećaš nepokolebljivu gvozdenu volju koja ne razume šta je to kompromis, predaja, poraz. Tada je glas u punom tonu, odvrnut na maximum. Iz petnih žila, ne štedeći glasne žice čuješ riku buntovnika koja je tolika da ti se čini da se čuje na kraj sveta. Toliko ima siline u tom glasu da prosto ne razumeš odakle je samo izvlači.

Kao da ga gone sve najgore aveti iz košmara, a on, onako užasnut, shvata, da mu je jedino ostalo da ih glasom rasteruje.

Postoji jedan deo koji je izrazito nabijen emocijama u kome glas, u tih desetak sekundi, dolazi do svoje tačke pucanja. Toliko je to upečatljiv momenat da sam morao glasu da pomognem da taj refren ispeva na samom kraju tri puta u nizu. Jednom je impresivno, a, onda, možeš da zamisliš kako to izgleda u trostrukom pakovanju. Ne, ne možeš da zamisliš. Moraćeš da čuješ.

Tu su uz glavni vokal i još prateći muški glasovi koji non-stop dolivaju ulje na vatru. Agresivni, ljuti, stoje rame uz rame svog vođe da mu pomognu da se njegov užareni plamen strasti nikada ne ugasi.

Osim njih, postoje još dva glasa sa izuzetno malom rolom koja je skoro nevidljiva. Jedan ženski, koji kao da je od neke dobre vile koja onako nevino ponavlja slova alfabeta, zanesena u božanskoj igri, neshvatajući da se nalazi u središtu pakla. A tu je i jedan muški glas koji deluje tako sudbinski kao da čitavo čovečanstvo zavisi samo od njegove mantre: “Sutra ću biti ti…”.

Naravno, stvar je iseckana, frizirana, nabudžena, onako baš do kraja po mom. Ne radim to često sa stvarima, ali Thursday mi je dao inspiraciju kojoj nisam mogao da odolim. Tako da text nije ceo, malo je izlomljen, a i da nije, nema frke, ionako ti ništa neće biti jasno, kao ni meni. Sav je u nekim simbolima, skriven, nedodirljiv, kao mašta, kao misli koje ti nesvesno i nepovezano prolaze kroz glavu.

Jasno je da mu njihov odnos leži na srcu kao teška rana koja krvari. Ali, ima tu i raznih drugih stvari. Na primer, on kaže da gorimo u plamenu kao papirna srca mrtvih predsednika. Pa ti sad vidi šta ćeš s tim?

Mi smo suviše izgubljeni, toliko izgubljeni da više ništa ne možemo da izgubimo – čak ni nadu. Jer, možda noć izgleda tako mračna pošto je dan suviše sjajan. Možda zato ne vidimo da smo već izlečeni.

Slušaj samo kako tihi alfabet kapljica šapće – kako sriče slova dok se jezik raspada. Pošto je on zamenio “i” u “live” u “o” (love), zamenio je život u ljubav i sada, zato, više ne može da je se seti.

Samo neka podigne slušalicu. Jer to je samo san novogodišnjeg dana. Dan kada ćemo se ponovo vratiti sebi – kada ćemo ponovo postati mi sami.

Ali, sutra će on biti ona.

On zove iz njene kuće, u njenoj sobi, u njeno ime. Leži u njenom krevetu, prati njene snove. Sluša njen glas koji mu je zastao u grlu dok ga peva.

On zove iz njene kuće, u njenoj sobi, u njeno ime. Leži u njenom krevetu…

On zove iz njene kuće, u njenoj sobi…

The of New Year's Day

I will change back to myself

In the flame

We burn like the paper hearts of dead presidents
We're too lost to lose hope
Maybe the night seems so dark
Because the day is much too bright
For us to see, we are cured, we are cured
(Shatter the lens, pull out the shards)
We are cured, we are cured
(Choke on her words, caught in your throat)

Sit back and tune to the broadcast
Witness the jet lag
Shatter the lens, pull out the shards
Choke on her words, caught in your throat
This is not a test

This is not a test
Shatter the lens, pull out the shards
Choke on her words, caught in your throat

As the language dissolves

And the sentence lifts
A slow alphabet of rain is whispering
(aabcttipacbdefg)
Since I replaced the I in live with an O
I can't remember who you are
Tomorrow I'll be you
Just pick up the phone
I'm calling from your house
In your room, in your name
Lying in your bed, following your dreams
I listen to your voice

Get caught in my throat

As I sing

This is just a dream on New Year's Day
We will change back to ourselves
In the flame, we are cured, we are cured

I'm calling from your house
In your room, in your name
Lying in your bed, following your dreams
I listen to your voice
Get caught in my throat

As I sing (3X)

(Thursday – Tomorrow I'll Be You)

Novocaine, znaš? Ne? Anestetik. Da smanji bolove kod operacija i sl. Stomatolozi ga dosta primenjuju. Cocaine ti dođe isto, samo što je poznatiji u konzum fazonu. No-no?!

A da li znaš da od Novocaine-a može da se napravi mreža? Ne znaš? Mreža u koju upleteš onoga koga hoćeš da anesteziraš ili zombiraš, sve jedno. Pa da, onda, tako od njega napraviš svog malog roba. Da možeš da radiš s njim što poželiš. Ni ja nisam znao za to dok mi Ray West nije ispričao.

Znaš, dečko imao loša iskustva. Jedna ženska ga je tako ubacila u svoju novocaine mrežu iz koje se jedva ispetljao. Čisto ludilo, kaže. I kako onda čovek da ne poludi? Kako da ne počne da reži? Kako da ne ujeda?

Sve ti Rey to lepo u textu kaže. A kad smo već kod texta, tamo ćeš da vidiš i neke tačkice ispred i iza reči. To ti je zato što je Ray bio besan ili mamuran od novocaine-a pa je toliko zaplitao jezikom da nisam uspeo da ukapiram šta je hteo da kaže.

A ni Internet mi se nije našao pri ruci jer izgleda da Ray-a nisu baš tamo zgotivili. Nije ni čudo kad ga vide onako namrštenog, kako vrišti, kako strelja pogledom. Videćeš i sama u videu.

Jeste da je “hard” i jeste da je “težak”, ali, nama ovde u Alteru je baš onako super sa njim. Jer, kao što znaš, imamo ovde i pankere i repere, pa što, onda, ne i po nekog hardera. Gde bi drugde, inače, bio nego ovde?

A i čoveka treba razumeti. Upao je u novocaine zamku a da toga nije ni bio svestan. E, tek sad kada je stvar gotova pokušava da se čupa nekako odatle. Da izvuče živu glavu.

A teško je to kada se primiš, kada zagrizeš udicu.

Jer, riba mu se sviđa, u tome je problem. Radi ga opasno, do daske. I šta će sad? Ni sam nezna. Vrišti, grize, ujeda. Eto šta će. Ono što mora. Ono što mu prvo dođe.

Prosto se čovek guši. Nema vazduha. Toliko ga je pritisla neka težina na pluća da, jednostavno, ne može da udahne. Muti mu se u glavi od tog manjka kiseonika. Vazduh znači život, a iz njega kao da je život počeo da ističe. Ne kap po kap nego kao napukla cev iz koje pršti na sve strane.

A on zna da i ona zna. Da je svesna svega što mu radi. Da ga vuče na dno. Da ga gura nizbrdo. Kao da mu je glava zagnjurena u vodu i on je povremeno vadi da bi uzeo vazduh. I onda ponovo isto to. Ipak, s vremenom je sve gore i gore jer se sve više umara. Svest mu se postepeno gubi i on oseća kako se polako ali sigurno davi.

Ne, on to ne želi. On želi da teče slobodno. Želi da zaustavi taj smrtonosni pravac na dole. Ali, kako kada nema snage? Kako kada je toliko izgubljen da je na granici ludila? Kako kada se oseća kao igračka u njenim rukama? Ona mu pritiska dugmiće, a on reaguje. Jer, on će sve da uradi za nju. Sve bez razlike. Ma spreman je i da ubije samo ako je to ono što se njoj sviđa.

Ali, ne, on ne želi to. Ne želi, ali nije u stanju da se odupre. Jer, ona ga je spetljala u svoju novocaine mrežu i sada on tu više ništa ne može. Jer, ona ga ima. Ona ga poseduje. Ona sa njime gospodari.

Ali, iako on to još uvek ne zna, ipak, nije sam. Univerzum je sa njim, na njegovoj strani. Onda kada u njegov potresni refren uleti to prepuštanje, taj njegov očaj koji te prosto boli koliko je iskren, e, tada, kada se potpuno predao, kada se učinio tako ranjivim da je to na granici izdržljivosti, tada se dešava “nešto”. Tada nešto mora da se desi.

Jer, taj njegov refren u tom trenutku ima u sebi toliko “toga” da samo čekaš kada će nebo nad njim da se otvori i kada će “neko” da stane na njegovu stranu. Neko ko vodi računa o ravnoteži. Neko ko se javi onda kada je vreme došlo da se teg sudbine zanjiše na drugu stranu.

I…, cause you’re so beautiful…

I try to find, reach for oxigen…

Noooo!

You got me going under, under you know

Noooo!

You got me going under

And you know, and you know

You make me feel like I’m drowning slowly down

In your novocaine

Yeah!

…I float away…

On my way to … insaine

I woul kill just if you like

Nooooo!

You got me going under, under you know

Noooo!

You got me going under

And you know, and you know

You make me feel like I’m drowning slowly down

In your novocaine I can’t stop myself

And you make me feel like I’m drowning slowly down

In your novocaine

Yeaaaah!

Now you got me, got me feelin’ nothing

Now you got me. Now you got me!

Now you got me! Got me feelin’ nothing!

Now you got me! Now you got me!

You make me feel like I’m drowning slowly down

In your novocaine I can’t stop myself

And you make me feel like I’m drowning slowly down

In your novocaine I can’t stop myself

You make me feel like I’m drowning slowly down

In your novocaine

Noooo! Yeah! Yeah!

Now you got me! Now you got me!

Now you got me! Now you got me!

(Ray West – Novocaine)

Koji je danas dan? Tako je. Sada znaš. Naravno, ponovo smo u “Četvrtku”. I ovaj put je, kao i ranije, “četvrtak” hiperaktivan. Kao da želi da dokaže “samoproklamovanu teoriju” da uopšte nije važno koji je dan u nedelji ako pravilno postaviš stvari na svoje mesto. Ako iskoristiš svaki trenutak kao da je, hajde da ne kažemo poslednji, nego, kao da je vikend. Kao da je, na primer, petak ili subota.

“Četvrtak” se baš potrudio. Zalegao je opasno, kao i prošli put. Kao da nije bilo juče, i kao da nikada neće doći sutra. Postoji jedino sada – četvrtak.

Opet je tu klackalica ili ako ti je draže, toplo – hladno. Nagle promene ritma koje vezuju periodi tišine ili periodi totalnog haosa. Ništa se tu nije promenilo u odnosu na “Tomorrow I Will Be You”. Isti scenario. Ista akcija. Samo su nijanse u pitanju.

Ali, nekada nijanse umeju da bace potpuno drugačije svetlo na jednu istu stvar. Ne kaže se džabe “đavo je u detaljima”.

U “Tomorrow…” je odnos između njega i nje loš. Ali, on pokazuje energiju i inicijativu da je razume. Da se stavi u njen položaj. Da joj pošalje poruku kako mu je stalo da nađu neki međusobni balans.

Ovde u “Wind-up” (varka, zavaravanje) i dalje je njihov odnos loš, ali on je ispražnjen i malodušan. Nema u njemu snage koja će da pokrene neki ciklus promena i poboljšanja situacije. Ne. On je očajan i oseća da nema nikakvu moć da utiče na bilo šta. Jedino mu ostaje da se prepusti da ga nosi njena energija za koju on oseća da mu ne prija. Čini mu se da je uhvaćen u zamku iz koje mu nema spasa.

Na samom početku zvuk je napravio naivno lice koje ti priča neku svoju neutralnu priču. To je jedan dečački glas. Mekan, razočaran. Čini se kao da su mu sve lađe potonule i da u njemu nema energije da ustane iz kreveta i krene u novi dan. Bezbojan i ravnodušan, taj glas gleda u vrhove svojih cipela. Bar kada bi imao snage da zaplače i izbaci iz sebe teret koji ga muči.

Ali, četvrtkom nemoj baš potpuno da veruješ u sve ono što čuješ. Jer, ako malo pogledaš u vis i baciš pogled na nebo, videćeš u daljini malu crnu tačkicu koja će početi da se sve više približava. Shvatićeš da su to crni, tmurni oblaci i da se velika oluja sprema. Ne oluja nego uragan. Zvuk će ti to tako jasno staviti do znanja da uopšte ne moraš da dižeš pogled ka nebu.

I onda počinju munje da sevaju. Počinje da grmi. Počinje zemlja da se trese. U jednom trenutku kao da je “klackalica” ponovo proradila i ti sada osećaš kako zvuk ulazi u jedan novi stepen brzine. Takve brzine koja podseća na konje jahača ratnika koji u brišućem letu ne dodiruju zemlju. Istegnuti vratovi i prsa nabrekla od napora osećaš kao neprekidno napeto zujanje brzog galopirajućeg ritma u kome čitava grupa diše kao jedan.

I onda, opet, promena. Ovaj put najmučnija od svih. Kao da su konji naleteli na ispružena koplja i kao da je njihov napad sasečen u korenu. Sada se skočilo sa konja i isukali su se mačevi i noževi. Počinje borba prsa u prsa.

Zvuk je taj koji ti natura ovakvu sliku. Zvuk i glasovi. Jer, ritam se odjednom prepolovio – kao da je sabljom presečen na dvoje. Čudan, vrlo čudan je to ritam. Šta je sada pa ovo, brzinom munje će ti proći kroz svest? Pa ovako se to ne radi. Ne, ne ovako.

Jer, sve deluje kao raštimovan orkestar. Glasovi i zvuci kao da su potpuni stranci – koji se nikada nisu ni sreli ni videli. Zvuci pršte, a glasovi vrište. Kao da ih ništa ne vezuje. Kao da nisu na zajedničkom zadatku.

Ali, kakvi su samo ti glasovi? Tiha jeza da te obuzme samo kada ih čuješ. Ovo stvarno izgleda kao da su jauci ranjenika kojima su učinjene takve telesne povrede koje im nanose neviđenu patnju. Rane nisu smrtonosne ali ih teraju da vrište izbezumljeni od bola.

Čekaj, pa ovo je tek potpuno ludo. Tu baš usled tog pokolja eto ti među kricima onaj ravnodušni depresivni glas koji tera svoju “desperancu” kao da ga se ništa drugo pod milim bogom ne tiče.

I onda konačno, ova drama se stišava pošto su se preživeli konjanici nekako probili kroz svu tu gužvu – klanicu – do izlaza. Vinuli su se na svoje konje i ponovo se dali u trk.

Ne treba izgubiti iz vida onaj “dešperatni” glas jer je on ključna figura u čitavoj priči. Svo ovo ratno stanje koje se dešavalo oko njega su, u stvari, njegove misli i osećanja. Njegov napaćeni emotivni svet u koji ga je uvukla ona.

Da, ona. Ona koja mu nanosi toliko bola i patnje pretvarajući se i lažući ga na svakom koraku. Sve to što dolazi od nje je jedna velika maska. Prevare, lukavština, zavođenje, manipulacija. Ako i nekada njen korak postane malo raštimovan, ona će ga brzo doterati da bude savršen. Da bude skladan – perfektno lažno skrojen. Onakav kakvom on ne može da odoli. Onakav kakav ga pomera iz sopstvene orbite. Kakav ga totalno lomi.

I tada, u tom trenutku, je njegov korak usklađen sa njenim. Sve je naizgled perfektno, samo što on uopšte ne zna gde ide. Ni da li će uspeti da se probije dotle kuda ga noge nose. Noge koje glava više uopšte ne može da zaustavi. Toliko ga je učinila zavisnim da mu više nije jasno kako bi njegovo srce uspelo da radi a da ona njim ne upravlja.

Ipak, njemu je potpuno jasno koliko je to sve trulo i slabo. Toliko je to njeno pretvaranje postalo njena priroda da je počelo samo sebe da potire. Da postaje svoja sopstvena negacija. Da kada bi joj se sve to što ima oduzelo, ona više ne bi znala šta da radi.

A i sam taj rad je, potpuno besmislen, jer je to nikuda ne vodi. To joj samo podgreva očekivanja koja se nikada neće ostvariti. Jer, to su nerealna očekivanja – toliko naduvana da samo što ne explodiraju.

Ali, ipak, iako on sve to zna, on i dalje maršira u ritmu koraka koji je usklađen sa ritmom bubnjeva u koje ona udara. Jer, on ne može drugačije. Jednostavno, ne može.

A sada je već postalo kasno. Sada je prekasno. Prekasno je da napusti ovu hladnoću koja mu se uvukla u kosti.

Jedino što mu je preostalo je da nastavi da korača. Da korača u ritmu bubnjeva u koje ona udara. Ali, zbog toga će morati da ostavi sve. Da ostavi za sobom sve što je nekada voleo.

Just ahead I see you winding up
And you're dressing this

A color on the edge of fire
Till these tightened strides
They march in time again
I don’t know where I will go

I don't know, I don't know

I don't know if I will cut through
Don't know, don't know
If my heart will beat without you guiding it
Winding up, leading me
Winding up to explode
A scream to guide me through my life
Winding up, guiding me
Winding up to what you can not unwind
This side of you and if it's taken away
You won't know what to do
You're stretching to meet expectations

That you will never reach

I'm giving up
Marching in time with your drums
Letting go of everything I loved

And now it's far too late

And now it's far too late

It's far too late to ever leave this cold

I'm giving up
Marching in time with your drums
Letting go of everything I once loved

(Thursday – Wind-Up)

Ludo, otkačeno, čudno, fenomenalno. Šta je to? Bawitdaba?! Pojma nemam šta je, ali je vrh vrhova – prva liga. To je istovremeno i Rock i Hard Rock, i Rap i Metal i ko zna šta još. Nije ni mnogo važno šta je. Stvar je od pre desetak godina, ali na njoj se ne vidi da je tokom godina ustajala – da je pregazilo vreme i progutala prašina. Ne. Ova stvar izgleda kao da je Rap čudovište najnovije generacije.
Kao što je teško ovu stvar svrstati u neku preciznu kategoriju, tako ju je teško i prevesti normalnim svakodnevnim jezikom. Možemo površno da se bavimo time “šta je pisac hteo da kaže”, ali da zalazimo u detalje bi nas odvelo ko zna gde, a najverovatnije nigde.
Refren koji se valja tokom čitave pesme je prosto neprevodiv i takvog ga treba i ostaviti.
Ovo je prva prava Rap stvar koju imamo na blogu. To je zato što mi je Rap generalno dosadan kao muzički izraz. Uglavnom su tu provokativni textovi protiv licemernog sveta u kome živimo. Jezik i rime su uglavnom lokalnog karaktera, nekada svedene na dijalekat koji je vezan za grad ili još uže – neke njegove delove. Text je u prvom planu kao i energija koja iza njega stoji a muzika je uglavnom zapostavljena i vrti jedan isti oprobani zvuk. Momci se mršte, prave opasni, trude da provociraju. Sve to je sasvim ok, ali najčešće je suviše malo za moj ukus.
Ipak, ova stvar je nešto potpuno drugačije. Ima provokativan text koji se neću truditi da prevodim jer je to potpuno besmisleno. Jasno ćete osetiti suprostavljanje društvenim dogmama koje se reklamiraju na svakom koraku i koje ljude teraju da od sebe prave idiote. Reči su krcate društvenim izmetom koji se stvara dok “dobri momci” poslušno vuku društvenu mašineriju napred u svojim fino skrojenim odelima i napamet kao pesmice naučenim manirima lepog ponašanja.
Ali, ono što je, takođe, sastavni deo društva je i društveni otpad koji se stvara kao jedan paralelni svet od koga ljudi pokušavaju da okreću glavu. Ispada kao da je taj polu – svet sam sebe stvorio. Kao da je to neko ružno pače koga niko ne voli i neće. Kao da taj svet nije nastao na istim uverenjima i merilima vrednosti kao ona njegova lepša polovina. Ta ciničnost, licemernost gde se “dobri uspešni brat” pravi da ne poznaje svog “ružnog, bezobraznog srodnika” je i ovde osnova za rap priču. Ali, ima spasa – ljubav. Stvar ti, između ostalog, poručuje da pokušaš da zavoliš nekog.
Text jeste interesantan, ali je emocija koja stoji iza texta još interesantnija. Osetite koliko samo ima energije iza reči. Koliko su ventili otvoreni da izduvavaju čistu energiju u svim pravcima.
Na blog je stavljena sjajna verzija sa video radnjom, da biste videli Kid Rock-a u akciji. Ali, biće vam sigurno interesantno da poslušate i “običnu verziju” (sa sličicama).

Ipak, najveća vrednost ove stvari je njena kreativnost. Baš to što ne možete da je svrstate u preciznu kategoriju. Što vam je refren koji se ponavlja totalno nepoznat. Baš to “neznanje” otvara jednu novu dimenziju doživljaja gde naslućivanje, inspiracija, intuicija stupaju na scenu. A kada one nastupe onda je i doživljaj dublji, prefinjeniji, sveobuhvatniji.Tako, na primer, pažljivim slušanjem primetićete koliko mnogo ima muzičkog dešavanja u pozadini. Koliko gitarskih izletanja koliko instrumentalnih solaža za koje vam treba dobro uvo da biste ih primetili. I glas i instrumenti non – stop rade da bi držali jak tempo i da bi kreativna radionica stalno bila u pogonu. Toliko mnogo dešavanja uopšte nije uobičajeno za jednu Rap stvar.
To bogatstvo izraza koje vas zaskače na svakom koraku će vrlo lako zarobiti vašu pažnju, a onda će krenuti da vam osvaja glavu i srce. Teško je da ćete moći da se spasite od tog frontalnog napada koji će vas pogoditi iz svih oružja. Nećete znati šta vas je spopalo, ali to vam neće ni biti važno. Znaćete da kroz vas prolazi neka čudna energija koja nema milosti prema autoritetima, prema ustajalim vrednostima, prema trulim kompromisima. Na dnevom redu je buđenje. Buđenje iz sna sveta čoveka.
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
(Get Ready)
My name is KIIIIIIIIIIIID...Kid Rock
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
And this is for the questions that don't have any answers
The midnight glancers and the topless dancers
The candid freaks, cars packed with speakers
The G's with the forties and the chicks with beepers
The Northern Lights and the Southern Comfort
And it don't even matter if the veins are punctured
All the crackheads, the critics, the cynics
And all my heros in the Methodone Clinic
All you bastards at the IRS
For the crooked cops and the cluttered desks
For the shots of jack and the caps of meth
Half pints of love and the fifths of stress
For the hookers all tricking out in Hollywood
And for my hoods of the world misunderstood
I said it's all good and it's all in fun
Now get in the pit and try to love someone
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
(Love Someone)
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
(Kill Someone)
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
(Love Someone)
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
(Come On)
For the time bombs ticking and the heads that hang
All the gangs getting money and the heads that bang bang
Wild mustangs the porno flicks
All my homies in the county in cell block six
The grits when there ain't enough eggs to cook
And for DB Cooper and money he took
You can look for answers but that ain't fun
Now get in the pit and try to love someone
What
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
(Come On)
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Love, and for the hate
And for the peace.... WARRRRRRRRRRRR
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
(Come On)
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
Bawitdaba da bang a dang diggy diggy diggy said the boogy said up jump the boogy
(Kid Rock – Bawitdaba)

Da li ti je nekada prosto muka od toga šta nam rade? Da li osećaš gađenje, nemoć, bes prema svoj toj državnoj političkoj mašineriji koja upravlja našim životima? Kako da najgori među nama naprave nešto dobro za nas? Kako kada su toliko lažljivi, prevrtljivi, manipulativni? Kako kada su kvarni do srži?

Verovatno ti je nekada pripalo loše u želudcu od tolike pokvarenosti kojom smo okruženi i koja nas susreće na svakom koraku. Kada ukapiraš da im ništa ne možeš, a da oni tebi mogu sve. Ne možeš da im umakneš šta god da uradiš. Dahću ti za vratom gde god da kreneš.

Možda ti je bilo toliko muka od svega da si rešio da uzvratiš udarac. Da se boriš, na primer, tako što ćeš da napraviš svoj muzički bend i da im kresneš u facu sve što im misliš.

Ma ni to ti nije dovoljno nego ćeš i grupu da nazoveš imenom koje jasno svima šalje poruku šta ti je misija. Da si “mašineriju” stavio na nišan i da krećeš u obračun. Lepićeš na albume i na pesme simbolične etikete na kojima ćeš da im se rugaš, da im pretiš, da pozivaš narod na mobilizaciju, na otpor tiraninu.

Čak i to ti neće biti dovoljno nego ćeš još i da se van muzike angažuješ. Da podržavaš i učestvuješ u protestima, skupovima, udruženjima protiv laži, obmana države. Protiv eksploatacije, protiv ugrožavanja građanskih sloboda.

E, pa, ako si sve to uradio, onda će ti biti sasvim normalno da daš svojoj grupi ime “Rage Against The Machine” (bes prema mašineriji). Stvar dolazi sa albuma “The Battle of Los Angeles” (borba Los Angeles-a) koji je kao što vidiš po imenu, takođe, politički obojen.

E, a naziv stvari će ti objasniti doslovno kako se RATM (skraćenica imena grupe) oseća u vezi svega toga? Možda su hladni kao špricer? Da, da, jedino ako jesu.

Ne, “Calm Like Bomb” (hladni kao bomba) ti šalje potpuno suprotnu poruku. Hladno jednako odlučnost, a bomba jednako explozija. Dakle, odlučni su “da se raznesu”. I to su uradili uživo u areni Grand Olympic Auditorium-a, u šta ćeš upravo sada moći da se uveriš.

Uh, koliko će samo Zack de la Rocha da ti priča. Odmah će da te pozove da osetiš taj mlaz Funka koji struji ka tebi. Pet puta će da ti kaže da sve to dobro proveriš. Ma, ne. Neće uopšte ništa da ti govori. Sve će da ti “ispljune”, da ti “izreži”, da ti “izbesni” iz sebe. Tako će da ti se obraća do samog kraja – bez pardona, bez obzira, bez trunke okolišanja.

Jer trebaš da shvatiš, trebaš da osetiš da je besan. Da je opasno mnogo besan.

A i metalni zvuk gitara će da zavija, da uvija i savija. Neće te štedeti, jer hoće i one da ti pokažu koliko je ljutnje i prkosa u njima.

A onda kada ti Zack izbesni jednu strofu, neće da nastavi dalje dok te ne priupita, šta na to imaš da kažeš? Ima da te nekoliko puta isproverava da li si dobro razumeo, i da li na to imaš nešto da mu saopštiš?

A onda kao da pomisli da te možda nije potpuno uverio nastavlja dalje da rap-uje svoju PunkRock politiku u kojoj ti treska u facu rime u kojima ti prvo govori o sebi kao božjem psu koji hoda bez straha, koji sipa reči koje će da pale. Da je od čelika sazdan, od Zapatinih pištolja, da je siromah.

Šeta po ruševinama i ostacima gradova i gleda gladne zakopane leševe. Vidi lešinare koji pljačkaju sve i iza sebe ostavljaju ništa drugo nego lance. I tako je na svakoj tački zemljine kugle, sve slike su iste.

A ti treba da složiš svoje rime i da budeš glas onih nečujnih i nevidljivih. Šta kažeš na to?

I trebaš da budeš hladan kao što je on – hladan poput bombe. Eto, takvu hladnoću trebaš da imaš u sebi – bombastičnu.

I onda će ponovo da bi te uverio u svoju čeličnu volju dopustiti da čelik – odnosno metal proradi. Tvrdi metalni solo će prodrmati svaku tvoju nervnu ćeliju i uliti ti dodatnu veru da možeš i da moraš. Jer, trebaš da znaš i da nikada ne zaboraviš da postoje dva prava u tvojim rukama. Jedno pravo je da se pokoriš a drugo pravo je da ubiješ.

You feel the funk blast (5x)

Yo, yo, yo

Check this shit out
I be walkin' god like a dog
My narrative fearless
Word war returns to burn
Like baldwin home from Paris
Like steel from a furnace
I was born landless
This is tha native son
Born of Zapata's guns
Stroll through tha shanties
And tha cities remains
Same bodies buried hungry
But with different last names
These vultures rob everything
Leave nothing but chains
Pick a point on tha globe
Tha pictures tha same
There's a bank, there's a church

A myth and a hearse
A mall and a loan a child dead at birth
A widow pig parrot
A rebel to tame
A whitehooded judge
A syringe and a vein
Put the rhyme, be tha rhyme of tha unheard
What ya say, what ya say, what ya say, what? (4x)
A calm like a bomb (2x)
This ain't subliminal
Feel tha critical mass approach horizon
Pulse of tha condemned
Sound off America's demise
Anti-myth rhythm rock shocker
Yes I spit fire
Hope lies in tha smoldering rubble of empires
Go through tha shanties, tha cities remains
Same bodies buried hungry
Different last names
The vultures rob everyone
Leave nothing but chains
Pick a point here at home
The picture's tha same
A field full of slaves
Corn and some debt
A ditch full of bodies
Check for tha rent
There's a tap, tha phone, tha silence of stone
Tha numb black screen
Be feelin' like home
And tha riot be tha rhyme of tha unheard
What ya say, what ya say, what ya say, what? (4x)
A calm like a bomb (4+4x)
There's a mass without roofs
A prison to fill
A country's soul that reads post no bills
A strike and a line of cops outside of tha mill
There's a right to obey
And a right to kill
A mass without roofs
A prison to fill
A country's soul that reads post no bills
A strike and a line of cops outside of tha mill
There's a right to obey
And a right to kill

(Rage Against The Machine – Calm Like A Bomb)

PUNK ROCK

Znaš ono kada se na nekom atletskom takmičenju trči štafeta, gde četiri atletičara učestvuju za svaki tim. Kada jedan završi svoju deonicu predaje štafetu sledećem članu ekipe. I tako sve do kraja – dok svi ne istrče trku.

Eto, upravo sada AlterRock predaje štafetu PunkRock-u. Punk je u ovoj ekipi treća izmena. Kada on zarši, štafetu će predati poslednjem takmičaru – IndieRock-u. A svi oni, naravno, trče jednu istu Rock trku.

Mogle su karte u ovoj trci da budu drugačije promešane. Dilema je bila da li posle Altera da dođe Indie a da Punk trči kao poslednji. Ima logike za to jer, upravo posle Rock celine dolazi Punk sa svoje tri preostale grupe (Electro, Indie i Trip), pa bi lepo mogao da se nadoveže na prethodno Punk rokanje.

Ipak, odlučio sam da IndiRock zatvori Rock priču jer je Indie najsporiji i najmekši od svih ostalih Rock grupa. Na taj način imitiramo Electro gibanje zvuka koje već duže vreme pratimo. PunkRock će dostići vrhunac posle koga elektroni moraju da odmore u slobodnom padu. Da bi se odatle ponovo vinuli ka vrhu kada posle Rock-a Punk zvuk ponovo dobije priliku za to.

PunkRock je, dakle, svoj specifičan zvuk gradio ne tako što sam ja imao neku ideju o PunkRock-u u svojoj glavi i onda čekao da se stvari pojave koje se uklapaju u tu zvučnu matricu. Ne, nije bilo tako.

PunkRock zvuk je nastao u sudaru sa ostalim Punk zvucima (Electro, Indie i Trip) gde se svaka grupa trudila da pod svoje krilo stavi stvari koje su što sličnije među sobom. PunkRock je uspeo u priličnoj meri da homogenizuje svoje stvari – da ih organizuje kao jednu celinu. Ali, kakav je to zvuk?

Tri su glavne karakteristike za koje se može reći da ih svaka PunkRock stvar u dobroj meri ovde na blogu ima.

Kao prvo, činjenica da je to jedan jako dinamičan i brz ritam koji neprekidno roka. Nema pauze, nema stajanja da se uzme vazduh. Možda se povremeno samo simbolično ritam uspori da bi posebno istakao neku poruku, ideju ili da bi napravio neku atmosferu. U AlterRock-u smo videli da postoji “klackalica”. Ovde toga nema.

Druga specifičnost je glas. To je glas za koji odmah vidiš da nije “normalan”. Istovremeno pokazuje i očajanje, i prkos i buntovništvo i neki čudni punk “x faktor” što je jako teško staviti u reči. Videćeš kada čuješ. Odmah će ti biti jasno da se na taj način do sada u Rock-u još nije pevalo.

Da nije tog glasa, zvuku bi nalepili etiketu MetalRock, HardRock ili nešto slično tome, jer, gitare upravo ostavljaju takvu sliku. Snažan gitarski teški zvuk je zato treći zaštitni znak PunkRock-a.

Jeste li gledali film “The Wild One” (divljak) sa Marlon Brandom iz 1953 godine? Ne, niste? E, pa oni jesu gledali. I to ko zna koliko puta. Jer, baš taj film im se toliko svideo da su ime za grupu izabrali da im bude identično kao što ga je imala banda motociklista iz filma koji su sebe nazivali “Black Rebel Motorcycle Club” (motociklistički klub crnih buntovnika). Zbog dužine, ime se najčešće čuje kao skraćenica BRMC.

Po istom tom skraćenom imenu, samo sa tačkicama između slova je izdat i njihov debi album (B.R.M.C). Taj prvi album im je doneo imidž garažnog Rock-a, Noise Rock-a, Neo-Psychadelia-e.

A jeste li primetili koliko je Rock kod nas u Srbiji sabijen u mišju rupu u poslednjih dvadesetak godina? Ne samo kod nas nego i u čitavom svetu. Novi Electro talasi i njihove razne mešavine kao da su istisnule klasični Rock zvuk sa glavne scene.

Možda ste to primetili a možda i niste, ali BRMC-u ni to, uopšte, nije promaklo. I baš to su hteli da istaknu u svojoj stvari “Whatever Happened To My Rock 'n Roll” (šta god da se desilo mom Rock and Roll-u).

E, sad, interesantno je to da ja nisam primetio do trenutka pisanja ovog texta da to, gore pomenuto ime, nije baš pun naziv pesme – da na kraju ima još jedan mali dodatak u zagradi. To, naravno, ne bi bilo ništa posebno interesantno da nema direktne veze sa nama ovde.

Jer, kao što znate, mi se trenutno ne nalazimo u čisto Rock nego u PunkRock grupi gde je “Whatever…” stavljena da preseče traku kao prva od šest stvari koje se nalaze trenutno u toj startnoj PunkRock postavi.

E, taj dodatak na kraju imena pesme glasi (Punk Song) što znači da je pun naziv pesme “Whatever Happened To My Rock 'n Roll (Punk Song)”. Kao da su znali. Možda su se prepali da ih ne uvrstim u PunkRock sastav jer oni, navodno, promovišu čisti Rock, pa su, hajde, da mi se dodvore, naknadno ubacili taj Punk deo u zagradi. Dobro, dobro, evo, silazim, spuštam se na zemlju.

Ipak, bez obzira da li stoji to malo smešnjikavo podsećanje ili ne, “Whatever…” je od samoga starta bila stavljena kao kandidat za sam vrh PunkRock-a. Tu nije bilo nikakve dileme.

Ma kada samo čuješ te “punkizirane” glasove nećeš imati nikakvu dilemu. Momci kao da su “sisali Punk mleko od rođenja”. Toliko ima neke blesavosti i otkačenosti u tim glasovima. Toliko bunta, toliko prezira prema autoritetu.

Ovo je jedna tako dobra stvar da je prosto neverovatno da je neko drugi već ranije nije napravio negde tamo krajem 60-ih, 70-ih. Stvar je iz 2001, a deluje tako izvorno, tako klasično-autentično.

Ali, ono što je neverovatno je da glasovi, uopšte, ne vrište. Ne paraju uši. Skoro kao da recituju, kao da su totalno flegmatični. Ipak, ti osećaš da su te njihove poruke toliko oštre i nabijene emocijama da uopšte nema potrebe da podižu glas.

Gitare furaju teški rok, ali i taj zvuk “kao da je sa razglednice”. Kao da nije stvaran nego kao da je u nekom udaljenom odjeku koji je zato što je tako dobro ušuškan izgubio na oštrini.

Hoću da kažem da te gitare nemaju onaj oštar, prodirući zvuk koji te pogađa svakim svojim tonom. Ne, ne to. Ti shvataš da je to teški rok, ali ti “ne igra po ganglijama”. Nije ti ni malo neprijatan. Preneo ti je lepo poruku kakav je i to mu je sasvim dovoljno. Nema ambiciju da te tom prilikom još i istraumira.

Znaš već dobro da je ovde na blogu zvuk stavljen na tron i da tu nema kompromisa. Video radnja često skreće pažnju sa zvuka svojom akcijom i zato je ne volim preterano. Ipak, oficijelni video za ovu stvar je prosto fenomenalan. U pravom je Punk izdanju. Oštar, bezkompromisan, lud. Rađen u crno beloj tehnici da ostavi utisak dokumentarca. Onoga što se upravo sada dešava pred tvojim očima.

A radnja tog videa baš u onom pravom, ortodoxnom Punk izdanju. Grupa izvodi stvar na bini, na koncertu, a policija je stavila bezbednosnu zavesu (safety curtain) između publike i grupe tako da ne mogu da se vide nego samo da se čuju. I, naravno, neredi, ludilo, policija na bini. Haos.

Inače, Punk-u su, generalno, poruke jako važne. One su u njegovom središtu. Zato ti Punk mnogo priča. I kroz zvuk, i kroz glas, i kroz sliku i kroz video radnju. Svakako – čim god da raspolaže.

Jer, hoće da ti objasni svoj stav. Hoće da te pridobije na svoju stranu. Hoće da shvatiš u kakvom sranju od sveta živimo. I zašto je sve to baš tako kako jeste.

Naravno, kada je Rock’n’Roll u krizi i mi smo u krizi. I onda ti se nakače i svi drugi problemi. A prvi su na spisku, koji drugi nego, ljubavni.

Jer, ona hoće njega – hoće da ima svaki njegov deo. Ma, hoće ga celog. Hoće nešto što nije on. Hoće neku njegovu imaginaciju. Da joj da nešto što nikako nije u stanju da ispuni.

Ona hoće sada, odmah i sve, a za njega je to suviše komplikovano jer se oseća da ga guši.

A on, da li njega pita šta hoće? Ona ne shvata da je on zaljubljen u taj slatki osećaj koji  mu nudi zvuk. Da je to religija kojoj je predao svoju dušu. To je Rock’n’Roll – ma šta god da se sa njim dešava.

A ona, opet, nekada, kao da se uplaši pa počne da se krije. Plaši se da ga dodirne. A on, on tada hoće sve, i više od toga. Hoće više nego što može da primi.

A ona, neodlučna, lakoverna. Veruje u sve one laži koje joj se serviraju. Ne shvata koliko je teško naći veru i razlog za život u ovom ludom svetu.

Ona želi njegovu sliku, želi poljubac da joj da. Prosto želi da mu se uvuče u glavu i doživi kako to stvarno izgleda.

A on, i on jako želi. Želi da sve bude potpuno. Želi da to bude više od onoga što ima sada. Jer od ovoga što sada ima, jednostavno, ne može da diše.

A on je zaljubljen. On je posvećen. On je svoju dušu i srce predao njemu – Rock’n’Roll-u. Pa, ma šta god da se s njim dešava.

1,2,3, wooh!
You want a part of me
You want the whole thing
You want to feel something more than I could ever bring
You want it badly
You want it tangled
I want to feel something more than I was strangled
I fell in love with the sweet sensation

I gave my heart to a simple chord
I gave my soul to a new religion
Whatever happened to you?
Whatever happened to our rock'n'roll?
Whatever happened to my rock'n'roll?
She wants it hallow
She wants it tainted
She wants to feel something more than she was naked
You want to hide away
You're scared to touch it
I want to feel something more than I can ever take
I fell in love with the sweet sensation (rock'n'roll)
I gave my heart to a simple chord (rock'n'roll)
I gave my soul to a new religion (a rock'n'roll)
Whatever happened to you? (rock'n'roll)
Whatever happened to our rock'n'roll? Yeah!
Whatever happened to my rock'n'roll?
You never decide
Why you want trust their lies
There's so much pain you can't list
Who’s got the need or the reason for living
She wants your image
She wants your kiss
She wants to get inside your head and tell it like it is
You want it badly
You want it so complete
I want to feel something more cos I can't fuckin' breathe
I fell in love with the sweet sensation (my rock’n’roll)
I gave my heart to a simple chord (the rock’n’roll)
I gave my soul to a new religion (my rock’n’roll)
Whatever happened to you? (rock’n’roll)
Whatever happened to our rock'n'roll?
Whatever happened to my rock'n'roll? Yeah!

(Black Rebel Motorcycle Club – Whatever Happened To My Rock 'n Roll (Punk Song)

Voliš travu? Mislim da legneš na travicu, da odmoriš, da osetiš zemlju ispod sebe. Šta, a ti pomislila…? A ne, ovde nećemo da promovišemo “travu” za podizanje raspoloženja.

Ali, da pitaš “Green Day” (zeleni dan), oni sigurno ne bi imali ništa protiv. Jer, ako su ime svojoj grupi dali zato što vole da tu i tamo popuše po neku, onda sam siguran da bi i ovde dopisali koju u slavu trava od kojih “boli glava”.

Inače, Green Day lepe etiketu Punk Rock grupe kao što smo im i mi ovde zalepili. Ubrajaju ih u onaj početni talas Punk-a (Sex Pistols, Ramones, The Clash…). Njihov pisac textova i pevač Billie John Armstrong razmišlja kako su se toliko obogatili da više po tome ne predstavljaju Punk pokret, ali opet, razmišlja dalje, da, iako, zbog te činjenice mogu da ih izbace iz Punk-a (jer “punk” u žargonu znači i propalica), ipak, Punk nikada neće moći da izbace iz njih samih. Što ga, naravno, drži u uverenju da su kao grupa i dalje pankeri.

Njihov album  “21st Century Breakdown” (slom dvadesetprvog veka) je poobarao prva mesta i na američkom Billboard-u i na Top listama u Engleskoj i mnogim drugim zemljama. Osvojio je i prestižnu Grammy nagrady (što je jedna od ukupno pet koliko su ih dobili) za najbolji Rock album godine (2009). Prodali su ukupno 75 miliona ploča širom sveta.

Sa tog albuma slušamo stvar “Horseshoes And Handgranades” (potkovice i ručne granate). Šta je sad pa ovo, možda se pitaš?

Imaju Englezi i Ameri baš tu izreku koja opisuje situaciju u kojoj ti je za dlaku izmakao uspeh. Ipak, nisi uspeo, ali skoro da jesi. Jako ti je malo falilo.

Inače “Horseshoes” je i poznata igra na tim prostorima gde se potkovica baca sa nekih 12 metara daljine na klin koji je zabijen u zemlju i trudiš se da baciš potkovicu što bliže tom klinu. Ko najbliži, njemu pobeda.

Rekao sam već da će ovi naši punk-rockeri da gruvaju heavy metal i da je to jedno od obeležja ove grupe. Tako je i sa “Zelenima”. Čvrst klasični teški Rock zvuk koji povremeno malo odmori da bi mu ga dali bas i električna svojim solažama.

Na samom početku se čuje koračnica, kao da četa vojnika ide strojevim korakom. A gitare se čuju u pozadini, “kamuflirane”. Kao da vire iza ćoška i neće da pokažu svoje pravo lice. Nešto slično kao što smo imali kod “Black Rebel…-a”. Ali, to samo traje par sekundi, jer već posle toga kreće pun gitarski zvuk sa dinamikom na max.

A glas, pravi onaj staro-moderni pankerski. Drzak, otkačen, buntovnički, vrištav. Kada su Billie-ju, jednom prilikom, na koncertu na kome je nastupalo više različitih izvođača, rekli da njegovo vreme na bini ističe za jedan minut, on je istog momenta razbio svoju gitaru (što je isto uradio i njegov basista) i na izlazu im je tresnuo mikrofon o pod. Čisto da se zna da ako nekoga tretiraju kao pankera (čitaj propalicu), onda on to treba i da pokaže.

Ipak, u nekim momentima mi je i ritam i zvuk izlazio iz onog čvrstog okvira koji tražim od PunkRock-a (možda zato između ostalog na njih lepe i PopPunk etiketu), pa sam ih malo tu i tamo secnuo. Čisto da zadržim snažnu dinamiku tokom cele pesme, što, naravno, furaju i ostale stvari u grupi. Samim tim su izbačeni i neki textualni delovi koji su se našli u tim makazicama.

Ali, da ne budete uskraćeni za to, taj deo texta je na samom kraju pesme stavljen u zagradu. U tom delu se upravo i pominje naslov (Horseshoes And Handgranades).

A što se njega tiče, on će ti u lice reći da sa njim nema zajebavanja. Svi ti lažovi i prevaranti koji se lože na to da ga ponize. Koji žele da ga dokače, da ga nokautiraju. Treba da znaju da su ga promašili. Da treba više da se potrude.

A on će sada da razbija, da sam sebe uništava. Da preobrati te gluposti kojima nas truju. Ma sve će to da spali, sve će iz korena da iščupa. Oni neka grade, a on će da ruši. Jer, on je stvoren baš za to – da uništava njihove odvratne tvorevine.

I neka se ne zajebavaju s njim. Jer on ozbiljno misli. Ma pokosiće ih ako mu se nađu na putu.

A sada će da ide da pije, da se bije i da jebe. I zato neka se ne zajebavaju s njim. Jer on je i mrzitelj i izdajnik. I sasvim ozbiljno misli. Neka pogledaju u par njegovih starki na nogama i biće im jasno da sa njim nema šale. Jer, njegov put je sveti put slave.

I zato ako misliš da mu izađeš na crtu budi spreman da izgubiš. Dobićeš utešnu nagradu – poraz. Za malo, jedva, skoro. Možda nađeš utehu u onoj staroj – za samo jednu potkovicu, za samo jednu ručnu granatu.

I'm not fucking around
I think I'm coming out
All the deceivers and cheaters
I think we've got a bleeder right now
Want you to slap me around?
Want you to knock me out?
Well, you missed me, kissed me
Now you better kick me down
Demolition, self-destruction
Want to annihilate, this age-old contradiction (1+2x1)

I'm gonna burn it all down
I'm gonna rip it out
Well everything you employ
Was meant for me to destroy
To the ground now
So don't you fuck me around
Because I'll shoot you down
I'm gonna drink, fight and fuck
And I'm pushing my luck
All the time now
Demolition, self-destruction
Want to annihilate, this age-old contradiction (2x1)
Demolition, self-destruction
What to annihilate, the old age
I'm not fucking around
I think I'm coming out
Well, I'm a hater and a traitor
In a pair of Chuck Taylors right now
I'm not fucking around
G-L-O-R-I-A!
G-L-O-R-I-A!
G-L-O-R-I-A!
G-L-O-R-I-A!

(Maybe you're the runner up
But the first one to lose the race
Almost only really counts in
Horseshoes and handgrenades)

(Green Day – Horseshoes And Handgranades)

Hladna kao bomba? Ne? Mora da se sećaš jer je bilo “vrlo nedavno”. Kada ti je Zack de la Rocha držao slovo o svetu oko tebe. Pa, naravno, da znaš. RATM ponovo sa nama. Bio je u AlterRock-u zbog “administracije”. Zato što je RapRock dodeljen Alter-u a ne Punk-u.

Ponovo je Zack pričalica, ali sada manje rap-uje a više “razvaljuje” nego u “Bombi”. Eto, zato je ostao ovde, gde je, u stvari, oduvek i bio. Jer po zvuku i atmosferi u ovoj stvari sve kipti od Punk “znamenja”.

Stvar se zove “Kick Out The Jams” (“otkačinjanje”) u smislu “hajde da se otkačimo, blesavimo…”. To je u originalu stvar od grupe MC5, a RATM je samo napravio svoju obradu.

I ova stvar ide uživo iz arene Grand Olympic Auditorium-a. Odmah u najavi ti postaje jasno da nema šale, jer gitara probija bubne opne jakim električnim zavijanjem kojim se najavljuje početak. Onda uleće glas koji ti poručuje da je došlo vreme.

I tada zvuk kreće da razvaljuje. Obe gitare – i električna i bas – sa svoje strane, uz snažnu podršku bubnjeva, počinju da rokaju bez pardona. Osnovni ritam nije preterano brz. To je jedan srednji tempo kome noge dobro ulaze u zemlju pod težinom tereta koji nosi na leđima.

Već od starta počinješ da se pitaš, šta ti je to u ritmu ove stvari tako poznato? Ubrzo ti postaje jasno da je osnovna tema koja se kao pozadina vrti, u stvari, jedan od standardnih Rock ritmova. Jedan od onih koji se već na početku Rock obuke uči u školama za gitaru. Nešto vrlo blisko Twist-u. Klasika koja dolazi sa početaka Rock-a.

Ali, pod dirigentskom palicom Punk-a taj ritam postaje mnogo luđi nego što, u stvari, jeste. A gitare su se dobro potrudile da ga još dodatno “zablesave”. Biće tu i solo deonica, različitih gitarskih efekata koji svoj puni smisao dobijaju tek u prostranstvu koncertne dvorane.

Ipak, zvezda večeri je, kao što verovatno pretpostavljaš, glas. Taj Zack-ov glas koji izgleda kao mašina za pravljenje Punk-a. Daj mu šta god hoćeš i propusti to kroz njega, i sa druge strane će ti izaći perfektan Punk proizvod. Neupakovan, doduše, i malo sirov, ali savršeno “pankoniziran”.

To je glas koji ti u startu prenosi poruku da je u potpunosti siguran u sebe – u ono što govori. On je besan, preteći, prezriv, nepristojan. Ali, od njega ne očekuj drugačije. Jer, sa večitim glupostima ovog sveta ne možeš cile-mile. To je jezik koji druga strana savršeno razume. Sila na silu. Nema predaje, nema povlačenja.

Ipak, ovaj put njegov nišan nije naštelovan kao obično – na državu, na politiku. Ne, RATM ovaj put hoće da prenese jednu macho poruku. Jer, snažnom muškarcu je potrebna snažna žena. Ona koja voli i ceni jaku mušku energiju. Zato što, ovo nije igra za mamine sinove i tatine ćerke.

On će ti reći da upravo sada on želi. Da, da baš sada želi da se razvali, da se otkači. Rock je ono što je u njegovoj duši. Ono zbog čega mu je košulja mokra. Ono zbog čega je počeo da se znoji.

Ali sada on misli na nju. Misli na svoju bejbi. Da li je spremna? Mora da je spremna, jer ako nije on će učiniti da bude. On dobro zna kako ona voli kada dođe vreme za zabavu. I kako se rastapa od miline kada on položi svoje ruke na nju.

Jer, moraš sa devojkom da znaš šta radiš. A ako znaš šta radiš, onda ćeš to uraditi onako kako treba. A ako uradiš onako kako treba tvoja bejbi će potpuno da se izgubi. Odlepiće, totalno će da otkači.

E to će on sada da uradi. Prvo će da je opusti, a onda će oboje da se razvale. Onako do kraja, do daske. Kapiraš?

Want to...

Right now…

Right now…

It’s time to… kick out the jams motherfucker

Rock, rock, rock

We're gonna kick her ready

My shirt's all wet

And I'm startin' to sweat

I get crazy now' baby

We’re all in tune
When the dressing room got hazy, now baby

Know how you like it when it’s party time

The girl can’t stand it when you're doing right

When they feel my hands and every kick out the jams

Kick out the jams, we're gonna kick her out…

(Rage Against The Machine – Kick Out The Jams)

Možeš da ih koristiš za sve i svašta, a meni prvo pada na pamet da njima ukrasiš neki zapakovan poklon. Nekada su se koristile da na njih snimaš muziku, ili da preko njih praviš filmove. Za hiljadu i jednu stvar možeš da koristiš trake.

Ima, dakle, različitih traka. Koje trake su baš njima zapale za oko je i dalje misterija koju ljubomorno čuvaju za sebe? Jer, ako neko za svoj muzički bend uzme ime “Tapes’n’Tapes”, (trake i trake) verovatno da je imao dobar razlog za to. Ili možda nije imao. Ko zna?

Ali, ako uzmemo da trake mogu da bude mediji u kojima se skladište podaci, slike, zvuci, itd, i da su naši mozgovi neka vrsta super traka koje beleže sve što vide, čuju, dožive, onda ima razloga za verovanje da su ovi Ameri iz Mineapolisa sebe doživljavali baš tako – kao trake – jer je gitarista i glavni vokal bio “Tapes 1” (trake jedan), bubnjar “Tapes 2”, kalvijaturista “n” (skraćenica za “and”) i bas gitarista, takođe, “n”.

Njihov prvi album nosi ime grupe i kažu da su ga radili baš onako “indijanski” u extremnim uslovima – po zimi u nekoj zabiti. U jadnoj kolibici bez toalet papira. Ali, mi ćemo taj album da ostavimo na miru. Uzećemo njihov sledeći album “Walk It Off” (odustani, otiđi) za koga je interesantno to da su textove namerno napravili neodređene i dvosmislene ne bi li slušaoce naveli da sami upotrebe maštu i naprave svoje lične scenarije. Sa tog albuma slušamo stvar “Blunt” (iskreno, otvoreno, bez uvijanja).

Njima napolju ne lepe etiketu pankera nego Indie rokera. Kod nas ovde se s obzirom na zvuk i opšti utisak najbolje uklapaju u PunkRock ekipu.

Jer, to je jedan nemiran zvuk koga mesto ne drži. Nekako je sav “na ivici”. Trudi se iz petnih žila da održi neku formu, jer su ga učili da to tako treba. Ali ti osećaš da mu fali samo trunčica pa da se pretvori u totalni haos.

Gitare trešte iako ne brzaju preterano. Više ih zanima “duboko oranje”. Da zvuk što je moguće više sabiju u zemlju. I da ga, onda, još dodatno utabaju. Drugim rečima, stalno ispaljuju jednu istu rafalnu paljbu koja ima vrlo malo varijacija na temu.

Dobro, tu i tamo će da naglo zakoče i predahnu koju desetinku, a onda, brže bolje, opet nazad na “utabavanje”.

Jedino na kraju će “duh da izađe iz boce”. Neće moći više da se uzdržavaju i da “sviraju na note”. Ritam će da se dramatično ubrza uz neke čudne propratne zvučne efekte koji deluju jako haotično, uznemirujuće.

Baš u istom stilu će i glas da fura svoj fazon. Nerazgovetan je i tajnovit. Kao da je namerno stavio masku na lice ne bi li prikrio svoje namere. Želi da te drži u neizvesnosti. Da ne znaš na šta da računaš, šta da očekuješ?

To je glas koji isijava aroganciju prepunu samopouzdanja. Drzak je i pomalo bahat jer takav mora da bude kada je “na crti”. Nema polako, nema razumno, jer sada je vrag odneo šalu. On je u akciji koja od njega traži da dela. Da bude opasan, nepomirljiv.

Jer, sada vlada zakon haosa, meteža, zbrke (the bedlam law). Ko se kako snađe. Glava ti je u torbi pa ti vidi šta ćeš s tim. Nešto ćeš morati da uradiš jer su ti već upali u kuću i pretražuju sobe u pozadini uzvikujući tvoje ime. Traže te. Spremni da udare i da slome sve što im stane na put. Jer bitka je sa svih strana.

A kada dođe noć on bi da ide kući. Onda kada se sunce spusti i kada padne mrak. Onda je on zove. Zamišlja da je tu dole, da ga čeka u dnu stepenica. Da ga vrišteći doziva da se vrati. A onda joj on odgovori na poziv i napiše po neku reč.

Sada jedino može da ga susretne u bitci. Da ga zamišlja i doziva. A on, on će morati da uđe unutra. Da se vrati. Da izdrži i izgura do kraja. Jer, sada vladaju zakoni ulice. Sada vlada haos, zbrka i metež.

Late at night in the bedlam
Back rooms, they sought you out
Breakers come in the dark crowds
Hits all, hits all around
You say, I come, look down, you’re wrong

In the night wanna go home
In the night I’m waiting down
In the night, in the night
I call your call
I’ve been in the battle

When the sun went down I called you back
When you hollered out I wrote you back
I come inside, I’ll hold on tight
A bedlam law, the bedlam law
You say: “I’ll come”
Look up, look long

In the night wanna go home
In the night I’m waiting calling
In the night, in the night
I come your call
I’ve been in the battle
In the night, in the night
I call your call
Meet me in the battle

When the sun went down I called you back

When you hollered out I wrote you back
I come inside, I’ll hold on tight
A bedlam law, the bedlam law

When the sun went down I called you back
When you hollered out I wrote you back
I come inside, I’ll hold on tight
A bedlam law, the bedlam law

(Tapes 'n Tapes – Blunt)

Svi se, manje ili više, svesno ili podsvesno trudimo da živimo onako kako mislimo da treba. U glavi imamo neku zamišljenu liniju kojom pokušavamo da se krećemo ne bi li na kraju te projektovane linije došli do konačnog cilja. Nečega što nam je životni ideal kome težimo.

Ali, da li to isto važi i u slučaju smrti? Da li pokušavamo da umremo kako treba? Hm, filozofsko pitanje. Jer, smrti se toliko plašimo da nam ne pada na pamet da o njoj razmišljamo. Bavljenje smrću je najčešće indirektno. Kao nešto što se podrazumeva dok se bavimo životom. Jer, ako ispunimo životni cilj, to ostvarenje će biti sa nama i kada nam smrt zakuca na vrata. Moglo bi da se kaže da smo umrli kako treba – jer smo ostvarili svoje životne snove.

Ali, neko će se baviti smrću i direktno. U nekim vanrednim situacijama kada je, recimo, potrebno pokazati izuzetnu hrabrost da bi se učinilo neko dobro delo koje spašava ljudske živote ili čini neke velike opšte koristi.

U ratu, kod elementarnih nepogoda, kod nesreća, itd, čoveku može da proleti kroz glavu to da rizikuje život radi nekog većeg dobra jer je u tom trenutku to način kako treba ili mora da se umre ili da se rizikuje život.

“The Hives” nisu imali neku sličnu frku koja bi im prizvala smrt na pamet, ali bez obzira na to, imaju svoj recept za tebe kako da umreš onako kako treba. Pa pankeri su, šta drugo da očekuješ od njih, nego da kontriraju i da rade sve ono što običan normalan svet ne radi? Ako će drugi o smrti da ćute, oni baš neće. E baš to njihovo “smrtovanje” ćemo sada da slušamo “Die, all right!” (umri kako treba!).

Ta stvar je sa njihovog drugog albuma kojim su se probili na glavnu muzičku scenu. Album ima interesantan naslov. “Veni, vidi, vicious”. Poznato? Ma, da, iz antičke istorije. Kada je Cezar pokorio malu Aziju rekao je ono njegovo čuveno: “Veni, vidi, vici” (dođoh, videh i pobedih). Naravno, The Hives ne bi bili ono što jesu da treću reč nisu izokrenuli u “vicious”, što znači grešan, nevaljao, zao, opasan. Biraj šta ti drago, The Hives časte.

Ima još jedna stvar u vezi njih. To, da kada ih slušaš, a ne znaš ništa o njima, imaš utisak da dolaze iz nekog američkog crnačkog geta. Iz neke garaže u kojoj razvaljuju svoj PunkRock. Jer, napolju im lepe baš tu etiketu (Garage Rock, Garage Punk).

Da, ali onda ti prođe kroz glavu da crnci, ipak, uglavnom, nisu pankeri, jer je Punk najčešće “beo”. Ok, dobro, nisu crnci, belci su svakako. Možda čak Englezi, Manchester, ili tako neki “ludi” grad. Ali, ne, ništa od svega toga. Verovatno ćeš raširiti oči od iznenađenja kada saznaš da je The Hives-ima Švedska zemlja porekla.

Bilo kako bilo, Punk-u to neće ama baš ništa da smeta. Jer, The Hives bije glas da su jedan od najspektakularnijih Rock bendova u živim svirkama.

U “Die, all right!”, što se tiče zvuka, teško da ćeš moći šta da im zameriš jer su ti, zaista, bacili pred noge čitav Punk repertoar u malom. Naći ćeš tamo sve što ti treba za jedan izuzetan Punk doživljaj.

Ritam je čvrst, dinamičan. Pogotovo u refrenu kada mu ga daje do daske. Ali, u ostalim delovima su česti usponi i padovi u tempu. Pa onda se, između ostalog, pojavi i po neki, standardni, prepoznatljivi, Rock efekat koji smo svi mi već negde čuli. I to samo u onoj meri koliko je potrebno da začini atmosferu i učini da zvuk postane vrlo raznolik i kreativan. Da bude prava PunkRock alternativa.

Pankeri mnogo vole da pričaju. Da ti do detalja objasne svoj pogled na svet. Da pokušaju da te uvere da je to u šta oni veruju jedino ispravno gledište koje postoji.

I ovaj glas će jako mnogo da ti priča. Toliko mnogo da će ti se učiniti da uopšte ne zatvara usta. A tek u refrenu kada počne reči da razbacuje i levo i desno izgledaće ti kao da je neki reper “uzeo banku”.

To je jedan mladi muški Punk vokal koji će te uvesti u pričicu o tome šta to znači umreti kako treba. Uz taj glas ćeš u refrenu čuti i neke ženske teenage glasove koji kao pozadinska podrška neprekidno ponavljaju naslov (die! allright!).

On ima poruku za tebe i večeras će ti je poslati. Ono što prvo o njemu trebaš da znaš je da ima telo koje bi “plastičari” rado da pozajme svojim klijentima. A on je svoje telo prodao kompaniji. Ali, zato je dobio papir na kome je potpis koji zlata vredi. Zato je sada “pun k’o brod. To može da zahvali “gospodinu šefu” – Mr CEO-u. Zato što je dobio novac će moći večeras da troši.

Napunio je džepove lovom jer kao što znaš u svakoj sekundi ti se može desiti da rikneš. I zato je uspeo da na mala vrata izađe iz tinejdžerskog pakla. Da nafiluje svoj račun visokom cifrom. Pazi nema tu mnogo filozofiranja i držanja moralnih pridika. Jer, ako je keš u pitanju, on ima da umre “nafatiran” i tačka.

Ali, slušaj, nije ni kod njega sve baš tako bajno. Nekada ti se desi da ostaneš bez kinte i da to moraš da razumeš. Da popuniš rupu u glavi koja se tom prilikom stvorila. Previše si sjeban da ostaneš i da se skrasiš. Čak nisi u stanju ni da se glupiraš okolo.

Ipak, uglavnom si mnogo dobar. Puni džepovi, ispunjenje tinejdžerskog sna. To isto možeš i ti ako pokušaš.

Imaćeš lovu i nećeš imati o čemu da brineš. A to što ćeš možda da dobiješ tikove u vratu ili na oku shvati kao profesionalnu deformaciju i nemoj da kukaš zbog toga. Baci samo jedan pogled na tvoj svežanj u džepu ili na cifru na računu i to bi trebalo da ti zadrži kez na licu. Jer, treba živeti dobro. A ako si tako živeo onda si i umro kako treba.

Hah, nisi valjda nasela na ove gluposti. Punk obožava da ti parodiju tresne u facu. Da te prvo popali, a onda da ti uputi prezriv osmeh sa uzdignutim trećim prstom.

Hey! I've got a message and tonight and I’m gonna send it
Yeah! I had a body men with knife wanted to lend it
Sold my body to the company soul
I got the money now away I go

Thank you Mr CEO
Hey! I've got the money and tonight I’m gonna spend it
Yeah! They gave me a paper and I went ahead and penned it

And I say thank you Mr CEO
I filled my pockets now I might as well (die!)
Cause found the backdoor out of teenage hell (all right!)
Filled my account cause I might in fact (die!)
Rely on science cheque to bring me back (all right)
I.....'m gonna die....
Heavy morals seem so light

but when it comes to cash I'm gonna die all right!
Hey! I lost the money seems like I can't comprehend it
Yeah! I got a hole in my head gotta gotta mend it
Too messed up to stay and settle down
Too messed up to even mess around
Thats why you’re smiling Mr CEO
Oh, filled my pockets now I might as well (die!)
Found the backdoor out of teenage hell (all right!)
Filled my account cause I might in fact (die!)
Rely on science cheque to bring me back (all right)
I.....'m gonna die.... but not right now
Yeah why don't you do the same?
I got the money now I can't complain
Except the tics won't go away oh no, oh no, oh no, oh no!
And the way I feel tonight is gonna make me die all right
I filled my pockets now I might as well (die!)
Cause I found the backdoor out of teenage hell (all right!)
Filled my account cause I might in fact (die!)
Rely on science cheque to bring me back (all right)
I.....'m gonna die....
Heavy morals seem so light

but when it comes to cash I'm gonna die all right! (2x)

(The Hives – Die, All Right!)

Davna je bila ’67. A onda kada još počneš da sabiraš godine do 2016 shvatiš da je to za godinu pa pola veka. Eto toliko oni postoje. U junu ove (2016) proglasili su definitivan raspad grupe jer je jedan od njih izjavio: “Potpuno je besmisleno da postojimo kao grupa kada nas je samo dvojica ostalo. Svi ostali su poumirali. Ovo je definitivan razlaz”.

Možda neko?

Četiri puta su prekidali i isto toliko puta se ponovo sastajali u tih skoro pedeset godina. Od 2009 pa do kraja im je poslednja zajednička faza. A sad?

Oni su primer grupe gde je glavni pevač i lider mnogostruko poznatiji nego samo ime grupe. Nekada se uz ime grupe koristilo uporedo još i njegovo ime kao pun naziv. Neko ideju?

U našem jeziku za tako nešto nemamo reč. Za osobu koja u nekom zabavnom programu služi da se voditelj njoj izruguje, da zbija šale na njen račun, često uvredljivog, ponižavajućeg sadržaja. To nije klovn jer on pravi šale na svoj račun. To je na engleskom jeziku “stoodge”. A grupa iz pitalice je, naravno, “The Stoodges” ili “Iggy and the Stoodges” ili “Iggy Pop and the Stoodges”. Sve su to korišteni nazivi za grupu.

Iggy Pop (po rođenju James Newell Osterberg) je osnivač grupe – njen prvi i poslednji član. A ko nije čuo za Iggy-ja taj verovatno nije mnogo ni slušao Rock. Nadimak “Iggy” je dobio jer je pre osnivanja svoje grupe kao tinejdžer bio i član grupe “Iguanas”. A nadimak“Pop” ima pošto je ostalim članovima grupe (a i sebi) jako ličio na nekog lokalnog tipa koji se baš tako zvao.

Inače, Iggy Pop je bio poznat po svojoj “ludačkoj” harizmi na sceni. Go do pojasa, često namazan različitom hranom koju bi iz zabave stavljao na sebe. Sekao se staklom, pokazivao genitalije publici, itd. Dakle, jedan legendaran, neprevaziđen Punk i Rock lik što se tiče egzibicionizma u živim nastupima.

Zvuk od Stoodges-a ocenjuju kao divlji, primitivni Punk Rock, Garage Rock, Proto Punk i sl. Sada slušamo stvar “Down On The Street” (dole na ulici) sa njihovog drugog albuma “Fun House” (kuća zabave). Taj album je, inače, napravljen da još više istakne ono u čemu su The Stoodges bili izvanredni – živi nastup na sceni.

Za razliku od ostalih stvari koje smo do sada imali u ovoj grupi “Down On…” ne drži jedan isti zvuk od početka do kraja nego se zvuk zmijoliko giba. Ritam jeste generalno brz, ali uglavnom nema onu ubojitost koja te obara s nogu. Rekao sam “uglavnom” jer odjednom, bez najave, će baš to haotično ludilo da ti par puta uleti u zvučno polje. Nećeš stići da se povratiš a već je gotovo i ritam će ponovo da uđe u startnu poziciju koja podseća na neku “običnu” Rock teškašicu.

Biće tu, kao što dolikuje, i jedna duža solaža u kojoj će dve gitare da se prepliću dok seckaju zvuk na sitne komade. Pa gitarski efekti koji te teraju da načuljiš uši jer to što čuješ ti se toliko prima da poželiš da se nikada ne završi.

I tako, zvuk ti ostavlja utisak da se radi o nekom Rock teškašu koji malo više experimentiše sa zvukom jer bi baš voleo da mu nalepe etiketu “alternativno”. Ali, glas će razbiti tu pričicu na paramparčad, jer kada čuješ taj glas nećeš imati ni zrno dileme da je na sceni prevashodno jedna Punk stvar. Prvo to, a posle možeš da joj nadeneš šta god hoćeš. Rock etiketu pre svega, jer te zvuk stalno podseća na to.

A kakav je samo to glas. Nema u njemu nekog posebnog kvaliteta koji će da zadivi muzičke stručnjake. Vidi se ni da ne pokušava. Jer, ovaj glas ima drugu nameru. Da ti što manje govori rečima, a što više svojom bojom, svojim karakterom.

Hoće da ti priča priču koju ćeš da osetiš čitavim svojim bićem. Da osetiš šta znači taj sirovi, opori zvuk koji iz njega dolazi. Ta neka čudna nonšalancija koja lebdi između totalnog samopouzdanja i jake doze heroina.

A onda kada ritam uđe u fazu explozije glas će hitro poput zmije kobre da podige svoju glavu i ispljune iz sebe otrovini sadržaj kojim će da zalije zvuk. Čisto da znaš sa kime imaš posla. I da ne pomisliš da je melanholično i podrugljivo njegov jedini modus operandi.

Zbog svega toga ovo je jedna čudna PunkRock alternativa, za koju ti se u prvi mah čini da bi radije mogla negde drugde da se uklopi nego baš tu gde jeste. A onda pogledaš i ostale Rock i Punk grupe i vidiš da samo sa jednom (IndiePunk) u nekoj meri bi mogla da flertuje, ali bez mnogo šansi za uspeh.

I tako, onda, ostaviš je u PunkRock ekipi da bude neki čudni oblik “balade”. Ali, ako ti se možda učini, da je ovo u onoj meri balada koliko je i vuk crvenkapa, samo zato što nosi njenu kapicu, potpuno si u pravu. Bukvalno je tako, ali šta da se radi? Ovo je teritorija Punk-a u kome se svet povremeno gleda kroz vrlo iskrivljeno ogledalo.

A on trenutno ide niz ulicu u lošem raspoloženju. Na svom je minimumu. Lica oko njega svetlucaju pod okriljem noći i uličnih svetiljki. On lebdi okolo i ne oseća svoju težinu. Jer, telo mu je prazno. Svaka misao je iščezla iz njega. Zato se i ne oseća dobro. Kako da mu se rodi bilo koja misao kada je potpuno izgubljen. Potpuno izgubljen u ljubavi. Ona mu tako prija, a on ne želi nikakve zidove između njih.

Noć ga pritiska svojim mrakom a u njegovoj glavi ona sija osvetljena sa hiljadu zraka. Ona sija a on se izgubio u njoj.

Jer, on je u baš u lošem stanju. Nisko je, vrlo nisko. Propao je. Izgubljen je. Sišao je dole. Tamo dole gde vlada njegovo najniže “ja”.

Uh, aah, ooh
Down on the street where the faces shine
Floatin' around, I'm a real low mind
See a pretty thing
Ain't no wall
See a pretty thing
Ain't no wall
No wall, no wall, no wall

Ooh

Yeah deep in the night, I'm lost in love
Yeah deep in the night, I'm lost in love
A thousand lights, look at you
Thousand lights, look at you
I'm lost, I'm lost, I'm lost, yeah
I'm lost, lost, lost, lost

Ooh…

Ooh, low, low, low, low, low, low, low, low, low
Low, low, low, low

Low, low, low
Faces shine, real low mind
Real low mind
I'm a real low mind
Real low mind

(The Stooges – Down On The Street)

INDIE ROCK

Verovatno znaš, ali možda se nađe neko i da ne zna da Indie zvuk vuče ime od engleskog “independent” što znači nezavistan. Indie autori su (ili, su uglavnom) nezavisni od velikih muzičkih kuća koje kroje kapu većine poznatog svetskog zvuka. Takvi autori, dakle, mogu samostalno da donose odluke vezano za svoje umetničko delo i da se ne pridržavaju ograničenja kojima su opterećeni potpisnici “mega” ugovora.

Ali, iako smo videli da Indie ime nema nikakve veze sa Indijom i Indijancima ne treba upadati u kliše da je što se imena tiče, to samo jedna formalna stvar – jedna skraćenica koja nema nikakve veze sa zvukom – sa suštinom.

Jer, forma iako ne utiče direktno na suštinu, ipak, ima svoje indirektne posledice u tome da, što autoru daš više slobode i manje ga opteretiš komercijalom i popularnošću, moći će lakše da stvara i kreativnije da se izrazi. Samim tim njegovo delo postaje originalnije. Nastaje autentični primerak umetničkog dela koji sada, odjednom, indie-rektno ugrađuje “još jednu ciglu u zidu” u Indie simboliku koja na taj način, dakle, nije samo obeležje forme nego počinje da postaje i reč sinonim za suštinu – za kreativnost, alternativu, itd.

Kao što je to već mnogo puta rečeno, ovde kod nas na blogu grupe nastaju spontano uz, naravno, trud da se drži neka opšte poznata forma ukoliko je to moguće. Čisto ono, da ako se kaže Rock ne očekuješ da čuješ neki Pop šlager ili neki Dance.

Ipak, s druge strane, zna se i to da su neke grupe nastale ne na osnovu onoga što im stoji u imenu nego na osnovu nekih drugih faktora – recimo sticaja okolnosti. To se upravo vidi na primeru IndieRock grupe koja se formirala sasvim spontano. Tako što je, jednostavno, popunila zvučnu prazninu koju su iza sebe ostavile Rock grupe koje smo već čuli (RockClassic, AlterRock, PunkRock).

Ali, samo ime “Indie” nije tu upisano sasvim slučajno. Ne. To ime stoji u naslovu grupe zbog toga što je ovaj Rock, u širem kontekstu, blizak onome što smo već ranije označili kao Indie zvuk (što je detaljno opisano u uvodu Indie I celine).

Dah Indie-ja se oseća u ovom Rock-u u tome što je on ovde nekako mekši i lepršaviji nego što smo to navikli da čujemo od njega. A opet, da ne bude zabune, ima u njemu, i te kako, neke neuobičajene čvrstine koja neodoljivo podseća na Punk.

Ne samo po zvuku Punk ovde donosi i čitavu atmosferu koja se vezuje za njega. Na primer, dugi textovi koji ne presipaju iz šupljeg u prazno nego su fokusirani na neku bolnu suštinu svakodnevice. Pa onda, glas koji je na granici prezrivog, buntovničkog. U kome ne osećaš ni zrnce respekta prema autoritetima i merilima vrednosti sveta oko nas.

A opet, sve je to nekako tako umekšano, dobro ispolirano i skladno da ti se, i da nećeš, reč “Pop-ularno” za tili čas uvuče u misao.

A onda, opet, s druge strane, u toj istoj zvučnoj atmosferi, bez obzira na tvrdo upakovanu spoljašnjost, ne možeš a da ne osetiš iznutra neku čudnu pitomost. Neku otvorenost ka svetu, ka životu uopšte. Neku lelujavu energiju koja koliko god da je dinamična zrači oko sebe životni stav u kome nema zle krvi, agresije. Što, naravno, sve opet vuče ka istinskoj alternativi – ka Indie-ju.

I tako, po svemu sudeći, bi ovom zvuku mogli da dodelimo IndiePopRockPunk etiketu. E sad, pošto to ime, sa svim tim “zakrpama,” deluje malo “frankeštajnski”, da se ovaj zvuk ne bi zastideo sam sebe, ostalo se na jednostavnijem, dvosložnom, IndieRock imenu.

Dakle, iako smo, maločas, upravo završili sa PunkRock-om, izgleda da još nismo izašli iz polja njegovog uticaja. On je ovde samo dobio jednu specifičnu umekšanu formu. Jedan silazni talas koji će da nas malo opusti i pripremi za Punk celinu koja već stoji i čeka kao zapeta puška da krene čim IndieRock izdahne svoj poslednji ton.

O njima možeš da pročitaš šta god hoćeš od kritičara. Sve moguće reči su tu, ali reči “punk” nema nigde – ni od korova. Jer, njih svrstavaju, pre svega, u Indie Rock bend. Dakle, pod istim imenom kao što je grupa u kojoj smo mi sada ovde na blogu. Eto, sve je moguće u muzici, pa čak i ovo slučajno poklapanje. Inače, osim Indie Rock-a njima napolju prišivaju i etikete Indie Pop-a, Experimental Rock-a, Art Rock-a.

Možeš li da zamisliš da Ameri iz Texasa budu toliko oduševljeni jednom nemačkom grupom iz sedamdesetih, da sebi onda nadenu ime po nekoj stvari dotične “Nemice”? Od toliko gupa u Americi i u čitavom svetu? Baš grupa “Can” i njihova stvar “Spoon” (kašika)?

Doduše, to je bila poznata stvar u svetu Experimental Rock-a. A našla je svoje mesto i u poznatom američkom filmu iz 1985 (“Jagged Edge”). Ipak, Nemci? Hm, šta ćeš, ljubav ne poznaje državne granice.

Dakle, traku IndieRock-a seče grupa Spoon i stvar “Written In Reverse” (napisano obrnuto) sa njihovog sedmog albuma “Transference” (prebacivanje, prenos). Taj album je, inače, u vreme svog nastanka (2010) bio u samom vrhu Indie Rock Top lista u Americi.

Dobro, čekaj, a šta mu dođe ono pominjanje Punk-a sa početka? Odakle to ovde? Pa, jednostavno zato što meni “Written In Reverse” upravo tako zvuči – pankerski. Iako, to, nije onaj klasični Punk zvuk nego više neka njegova alternativna pritoka. Neka čudna mešavina sa Rock-om. Jedan tako dobar amalgam da me još uvek, kad god je čujem, obori s nogu. Jer, toliko toga tu ima.

Recimo, ta neka čudna praznina koja uopšte nije svojstvena ni Rock-u a kamoli Punk-u. Jer, standard ovih grupa je da odvaljuju zvuk, da ti napune sobu svojim snažnim vibracijama. Da osetiš tu vrelinu. Taj “trodimenzionalni vibrato” koji te totalno absorbuje u sebe.

A ovde nešto sasvim drugo. Kao da je neko uprostio čitavu priču. Kao da joj je isisao višak energije i topline. Kao da je sada njena prisutnost svedena na pola.

Pošto je u našem svetu standard da je više uvek bolje nego manje jer “od viška glava ne boli”, lako bi moglo da ti padne na pamet da je ova praznina o kojoj pričam nešto što predstavlja neku manu. Neki slabiji kvalitet. Nešto inferiorno. Ne, ni slučajno.

Jer, baš ta praznina je ovde obeležje alternative – nečega što je kreacija, što je original a ne kopija. I upravo taj “mršavi” zvuk će ti omogućiti jednu bolju perspektivu u čitav zvučni prostor. Da ga lakše i bolje osetiš i doživiš. Da možeš da ga gustiraš i skeniraš mu sastavne delove.

Jer, kao što znaš, sasvim je drugačiji utisak kada kockicu čokolade žvakneš jedanput i onda je progutaš u odnosu na to kada je pustiš da ti se topi u ustima. Ta sporost doživljavanja ti u svakom slučaju pruža više vremena i prilike za jedan prisniji odnos.

Ali, u suštoj suprotnosti sa tom prazninom i usporenim ritmom je glas Britt Daniela koji je, inače, glavni vokal, gitarista i jedan od osnivača grupe. To je glas koji kada čuješ, prosto ne možeš a da ga ne povežeš sa Punk-om. Što u startu znači da ima onu pankersku dinamičnu expresivnost u sebi. Bilo da je tih ili glasan on para prostor svojom emocijom za koju bi se mogla zakleti da dolazi najkraćom linijom direktno iz srca.

To je onaj pankerski glas za koji ne znaš da li moli u očajanju i beznađu koje ga je spopalo, ili je samo prezriv i ciničan jer pokušava da ti kaže da je prozreo sva ta jeftina podmetanja kojima te ovaj svet truje i zarobljava.

Ipak, meni se čini da ovaj glas, uz sve to gore navedeno, projektuje, takođe, i jednu pomirljivu notu koja ne upire prst nego jednostavno svedoči o svojoj patnji koju prihvata kao neophodnu školu života kroz koju svi prolazimo.

E sad, taj sudar sporosti i praznine u zvuku sa “vrištećom” dinamikom glasa stvara jednu tako dobru mešavinu kojoj absolutno ne treba nikakvo ime kao podrška ili objašnjenje. Možeš je nazvati kako god hoćeš, a ona će bez obzira na to u svom središtu isijavati jedno veliko “A” (Alternative).

U Spoon-u ne manjka gitara (od četiri člana grupe tri ih sviraju), ali one neće da se utrkuju koja će što pre da zgrabi tvoju pažnju. Zato ćeš moći bolje da osetiš i električnu a i bas gitaru koje se uglavnom drže osnovnog ritma. I kada električna solira to radi odmereno. Kao da želi da ti se pokaže iz svih uglova da bi mogla natenane da je odmeravaš.

Ali, čekaj, pa tu je i klavir koji neprekidno čavrlja? Pa da, ne treba da te čudi. Jer, tako je to ovde. Neočekivano postaje normalno kao i u svakoj dobroj alternativi. Zamisli samo taj klavir koji će da nastavi da “ćereta” pa čak i onda kada solo gitara stane u prvi red. Moći ćeš da ga čuješ kao udaljeno žuborenje samo ako našteluješ uvo “na široko”.

A onda, pošto je električni solo isparao vazduh sa svih strana, sledi gitarski trzaj koji priziva kraj i ti čuješ klavir koji stavlja konačnu tačku. Naravno, pomisliš, “to je to”, a onda ostaješ u zbunju kada ladno krene nova strofa sa textom, kao da se pre toga zavesa uopšte nije spustila. Koja zavesa? Okreneš se oko sebe a zavese nigde. Stvar nastavlja da teče. Završiće se onda kada najmanje očekuješ. Iza poslednjeg tona sledi još jedna desetinka glasovnog žamora (smejanja) na samom kraju.

A kada shvatiš da je konačno sve gotovo odmah poželiš da sve to čuješ ponovo jer naslućuješ da se mnogo toga izgubilo usput i da bi bilo dobro da se “obnovi gradivo”.

A kada smo već kod “gradiva” treba reći da ga je on jako dobro savladao. Toliko dobro da ga sada piše unatraške. Može kako hoće jer od njihove veze skoro da više ništa nije ostalo. Samo toliko da se pozovu mrtvačka kola da bi se propisno sahranila.

Nekima je potrebno da sine – da se upali sijalica da bi nešto shvatili – ali njemu je već odavno sve postalo jasno. Zato je njegova sijalica ugašena. Šta će joj da gori – da mu samo badava izaziva nesvesni tik u oku. Ne, nema više potrebe za tim.

Nekada je to imalo smisla. Onda, kada je tražio svoj lik u njenim očima. Kada je hteo da joj pokaže dugine boje svoje ljubavi prema njoj. Ali, on sada više tamo ne stoji. Sada se pomerio sa tog mesta. Od onda kada je video u njenim očima. Taj tupi izraz u kome više nije bilo ničega.

Ne, u tome nema nikakvog plana. Jer to ti se jednostavno desi. Nekim ljudima je tako lako prodati ljubav. Tako ih je lako navesti da zagrizu. Kada nalete na nekoga za koga poveruju da mogu da budu bliski. Kada osete nekoga do koske. A to tako ume da prija. Doduše, ne baš i da potraje. Kao kada tinejdžera naduvaš jeftinim opijatom. Ima da mu bude muka na kraju.

A onda od nje čuješ onu poznatu pesmu koja ti tada još uvek nije bila poznata. I ti poveruješ, šta ćeš drugo? Hoćeš li izgubiti i deo sebe sa svim tim? Hoćeš li?

Sada znaš ono što treba da znaš i sada joj zato valjaš reči obrnuto. Jer sada je sve drugačije. Jer sada više ne stojiš na istom mestu na kome si bio.

I'm writing this to you in reverse
Someone better call a hearse
I can see it all from here
From just a few glimpses
Now that lightbulb's gone off
And it's pulling my wince
And now the lightbulb's gone off
I've seen it in your eyes
I've seen you blankly stare
And I wanna show you how I love you
But there's nothing there
I'm not standin' here!
Oh I'm not standin' here!
I'm writing in reverse
Know it could be worse
Not not standing here, I'm not standing here
(I'm not standing here, I'm not standing here)
(And I'm writing in reverse, I know it could be worse)
And I hear that famous song
And I hear that can't be wrong
No nothin' was planned
You just can't help yourself
Some people are so easily shuffled and dealt
If there's only one of us you truly felt
We're gettin' you raw
And it feels real good
Although only briefly
Like high school poppers would
Will you lose a bit of yourself?
Will you lose a bit of yourself?
I'm not standin' here!
Oh I'm not standin' here!
And I'm writing in reverse
Know it could be worse
I hear that famous song
I hear that can't be wrong
Look out, all I know, is all I know
Yes, all I know, is all I know
Oh, is all I know
I'm writing this to you in reverse
Someone better call a hearse (woo!)
I can see it all from here
From just a few glimpses
Now that lightbulb's gone off
And it's pulling my wince
And now the lightbulb's gone off
I've seen it in your eyes
And there's nothing there
There's nothing there
I wanna show you how I love you
I can see you blankly stare

(Spoon – Written In Reverse)

Ako si rođena ’92, 93, itd, onda te se ne tiče. ’91 tu si na granici, niti niti. Ali, 90, 89, itd, onda bi već trebala da znaš. Ili možda i ne znaš. Sve zavisi iz kog ugla gledaš na stvari. Da, svi mi živimo svoje živote onako kako znamo i umemo, ali nekada naši životi mogu umnogome da zavise ne od nas samih nego od okolnosti u kojima živimo. Od uslova u koje smo stavljeni ne svojom voljom niti krivicom, nego jednostavno sticajem sudbinskih okolnosti.

Recimo, poznato je kakvi užasi se sruče na pojedinca koji se nađe u ratnom vrtlogu. Ni kriv ni dužan trpiš posledice samo zato što si se rodio u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.

Ovo jeste priča o ratu, ali ne o onom ratu koji ti prvo padne na pamet kada čuješ tu reč. Ovde se radi o ratu koji je skriven. Koga direktno ne vidiš, što ne znači da ne postoji i da ne utiče i na tvoj život, suptilno izazivajući posledice nevidljive golim okom.

Jer, čitav svet je osetio taj rat i te posledice između 1947 i 1991 – skoro 50 godina. Dali su mu ime hladni rat. Blokovska podeljenost sveta na istok i zapad. Gledanje preko nišana između velikih sila koje se, osim međunarodnih odnosa suptilno prelilo i na ekonomiju, kulturu, pa i na naše svesne i podsvesne strahove od mogućeg trećeg svetskog rata koji bi imao katastrofalne posledice na čitavu planetu.

Hladni rat je okončan 1991 godine raspadom Sovjetskog Saveza i padom berlinskog zida.

E sad, sva ova priča nije da bi se držao čas istorije, nego kao šlagvort za situaciju gde se Matt Maust, inače, iz Long Beach-a, iz California-e, našao sa svojim bratom na putovanju istočnom Evropom u Mađarskoj, u nekom parku u kome su bile odložene statue iz doba (hladnoratovskog) komunizma, gde je bilo i igralište za decu.

Matt-u je u momentu kroz glavu prošla fraza “deca hladnog rata” ne misleći na tu decu koja su se tamo igrala nego na sebe (1979 godište) i sve druge generacije rođene u tom periodu hladnoratovske podeljenosti sveta.

Ne samo on nego i njegovi drugari iz benda su se verovatno osetili u toj istoj priči pošto su 2004-te godine zabeleženi na muzičom nebu kao bend pod imenom “Cold War Kids” (deca hladnog rata).

A stvar koju sada slušamo “Something Is Not Right With Me” (nešto nije u redu sa mnom) se baš uklapa u čitav taj scenario, u smislu da nam je blokovska podeljenost sveta donela kolektivnu traumu koja je kod nekih manje a kod nekih više izlazila na površinu u vidu nesnalaženja u svom životnom okruženju. U odnosima sa drugim ljudima i sa samim sobom.

I ovaj bend napolju “fircaju” etiketom Indie Rock-a, iako meni ova njihova stvar kao i prethodna “Written…”, vuče na neki suptilni “pankeraj”. Ili je možda stvar u meni. Da još uvek ne mogu da izađem iz prethodne PunkRock priče. Ili, pak, suviše često pogledujem na “samo što nije” Punk celinu koja izlazi sledeća na binu. Pa mi je od svega toga mozak totalno “propankerisao”. Ne znam, možda.

Ali, uzmi samo to, bavljenje hladnim ratom kao temom. Pa kome to još treba osim tamo nekim zaluđenim pankerima? Jer, pankeri obožavaju da svoju notu uviju u neku svetsku životnu priču. Političku? Što da ne? Jer, šta više utiče na život jedne države (naroda i pojedinaca) nego odluke njenih političara. Nosićeš ga kako ti tvoji političari skroje, zar ne?

Što se tiče zvuka, i on vuče na neku čudno-rokersku alternativu. Neočekivani obrti, promena tempa, gitarski efekti koji se valjaju u nekom PunkRock maniru.

Na početku samo bas gitara otkiva u prilično skladnom tempu, dok ne uleti električna koja se ponaša kao nezreli tinejdžer koji će čas da zvuči uredno, odlikaški, a čas će da se potpuno izgubi u nekom gitarskom haotičnom čavrljanju koje zvuči baš onako “panktastično”.

A onda će u tu mućkalicu ponovo da se vrati bas da bi još malo domutio vodu. Pa onda, odjednom, eto ti ga klavir u nekom svom hipu koji ti pred oči gura sliku od deset prstiju koji kao slapovi vodopada prskaju na klavijaturu?

Sve to dešavanje je uglavnom Indie. Ali, odakle onda taj Punk šmek o kome se non-stop priča? Da, odakle?

Pa, od glasa, naravno. Jer, sve te zvučne papazjanije ne bi bilo da glavni kolovođa – glas – nije počeo već od starta da podmašuje instrumente. Da ih svojim visokim dinamičnim “piskom” tera da se i oni uzbune. A oni šta će, moraju da slušaju i rade kako im se viče.

Glas je toliko dugo u visokim lagama da pomisliš da se nikada neće spustiti. Toliko je zažario, da ne možeš a da ne pomisliš: “pa da, evo ga, pankeriše li pankeriše”.

A onda iznenada, smirenje i spuštanje. Glas ti sada raspreda neku priču o ljudima čije se strasti gase tek kada je veče daleko odmaklo. I da kada ti ljudi krenu rukom prema nazad teško mogu da nađu svoju kičmu. Šta mu, pobogu, pa ovo znači? Ko zna? Neki lokalni trip u koji očigledno nisam upućen.

I tako glas bičuje zvuk koji izgleda kao da je stalno u nekoj jurnjavi sa samim sobom. Uglavnom je sve usklađeno, pod konac, osim kada električna namerno podmeće nogu nekim svojim čas tamo-čas ‘vamo vrludanjem.

Ipak, da nije tog glasa i baš tog takvog šarolikog zvuka, ne bi mogli da se češkamo po bradi i pitamo se: “jeste Punk – nije Punk”?

Ali, i on se pita. Ni njemu nije najjasnije šta se to sa njim događa? Ispada, šta god da uradi ne valja. Mora da nešto nije u redu s njim. Kako da zna šta je kada mu ništa ne pada na pamet? Njemu se čini da je sve Ok, ali, ispada da on ljudima izgleda kao da je neka bela vrana. Naravno, on bi to da malo sakrije pred drugima, ali kako kada uopšte nije svestan dok god to ne postane kasno?

Eto, recimo, on nazove telefonom devojku  “call collect” (takav poziv gde se traži od pozvane strane da prihvati plaćanje razgovora), a kada ona to ‘ladno odbije svi njeni prijatelji mu se smeju, jer očigledno uopšte ne koriste telefonsko plaćanje.

Pa onda, kada izabere pesmu “devojka” u džuboksu, da bi malo đuskali, ispada da nije mogao gori izbor da napravi.

A tek ono sa kolima? Jer, ona voli stare mašine, pa kada je uzeo za njih jednog polovnog Dodža, a on zadimio i crk’o baš u njenom dvorištu.

Ili situacija sa tom njenom navikom da prati u detalje “ko se s kim”, a onda na njegovo pitanje, a kako stoje stvari sa njom, dobije “12 nervoznih majmuna” da posle toga više, uopšte, ne zna šta da misli o njihovoj vezi. Biće na kraju da nešto nije u redu s njim. Nešto svakako nije, ali šta?

Something is not right with me
Something is not right with me
Something is not right with me
How was I supposed to know?
Something is not right with me
Something is not right with me
Something is not right with me
Trying not to let it show
I tried to call you collect
You said you would not accept
Your friends are laughing
'Cause nobody uses pay phones
Gave me quarters to select
Song on the the jukebox that gets
People dancing
Should have never chose "Girlfriend"
Something is not right with me
Something is not right with me
Something is not right with me
How was I supposed to know?
Something is not right with me
Something is not right with me
Something is not right with me
I'm trying not to let it show
Passions of the people were sleeping late into the evening
Reach behind, they could hardly find their spines
Passions of the people were sleeping late into the evening
Reach behind, they could hardly find their spines
Passions of the people were sleeping late into the evening
Reach behind, they could hardly find their spines
You said you like old cars
I bought a beat up brown Dodge
It was smoking black
And died in your frontyard
You follow whose dating who
But, but when it comes to you
One is pulled a dozen
Different ways in the mind
Something is not right with me
Something is not right with me
Something is not right with me
How was I supposed to know?
Something is not right with me
Something is not right with me
Something is not right with me
I'm trying not to let it show

(Cold War Kids – Something Is Not Right With Me)

Ne, ne, oni svakako nisu ponavljači. A, opet, i jesu. Čekaj, jesu li ili nisu? Pa, jesu, jer evo ih ponovo. Ako ne veruješ, idi na Alter I celinu, pa potraži AlterTrip grupu (treća – iza AlterBallad i AlterMelancholy). U toj AlterTrip grupi druga po redu je stvar “Kemikal Girl” od grupe Flunk. Ako ti se dopadne, odslušaj i sledeću (“Sit Down”) jer je i ona ponovo njihova.

Dakle, s te strane, ponavljači jesu. I možda će ubuduće biti još veći ponavljači, jer nekoliko njihovih stvari za dlaku samo što nisu ušle na blog. Trenutno nisu, ali, ubuduće, ko zna? Možda u nekoj novoj grupi ili listi.

A opet, Flunk nisu ponavljači jer sama reč “flunk” na engleskom znači pasti na ispitu. Oni su svakako položili. I ovde, kod nas a i napolju – pogotovo. Ako te zanima par reda iz njihove bio. idi na gore pomenutu “Kemikal…” u AlterTrip-u.

Flunk, inače, svrstavaju u Electro, Indietronica, i nigde, ma ni pod razno, nema da se pomene Rock ili Indie Rock u vezi njih. Mi sada slušamo stvar “Ride” (vožnja), sa njihovog albuma “This Is What You Get” iz 2009 koga, takođe, bije glas da je čisto elektronski.

Ipak, “Ride” po meni može ladno sebi da nalepi Indie Rock etiketu. A ako samo malo zažmurim na jedno oko može, k’o od šale, i Punk “label” da joj se prihefta.

Jer, ta gitara kako samo podseća na onu koja nas je redovno cimala u AlterNewWave-u. A koje je drugo ime za dotični AlterNewWave? Pa, koje bi drugo bilo nego Post Punk.

Bubanj će prvi da otvori priču sa onim njegovim ritmom koji ti zove pred oči sliku trkačke staze sa trakom po sredini koju će u sledećoj desetinki da pocepa neki od instrumenata.

I onda, naravno, uleće ta famozna gitara da galopira. To je osnovni Rock fazon koji će bez problema i svaki početnik da ti odpalaca, ali, bez obzira na to, vrlo efektno zvuči. Onako moćno, hrabro, adrenalinski. Nema sumnje da je to jedna rokačina za koju se spremaš već da istreseš onaj svoj poznati “rock move”. Onaj pokret koji mnogo ne traži, a samo na jedan korak je daleko od “ludila”.

A onda, glas. I ti se štecneš, jer ovo uopšte ne liči na Rock standard koji ti je već natopio dve trećine mozga. Ne, kakav ti je ovo glas? Neko bolesnjikavo kreštanje? Neko bledilo koje pokušava da štipkanjem poveća sebi crvenilo u obrazima?

Ali, čekaj samo. Osetićeš već kada te opkoli pa savije ovaj tanani ženski glasić. Ješćeš mu već za par sekundi iz ruke. I poželećeš da ti odtepa još po neku tu svoju “žalijebože”. A kad se navikneš, guraćeš joj ruku pod nos da ti ga ušprica direktno u venu.

Baš ovaj glas će od Rock-a da napravi u trenu IndieRock – dakle, Rock u jednom čudnom, alternativnom pakovanju kome nećemo prišiti “Alter” samo zato što ne stoji čvrsto na zemlji. Što nema onu ozbiljnost – onaj pogled koji je spreman da sruši, da uništi sve pred sobom.

Jer ova alternativa je drugačija. Ona je Indie – laka prozirna, lelujava. Videćeš je kako galopira a zemlju ne dodiruje. Upravo ju je taj glas uveo u bestežinsko stanje. I upravo je on farba bojama Punk-a.

Ali, da li ćeš taj Punk da primetiš zavisi od toga kakav ti je vid? Da li osećaš drskost u toj bespomoćnosti? Da li osećaš taj pogled koji te izaziva milošću?

Jer, ima mnogo toga, tu u tom čudnom glasu, koji kao da izlazi iz nekog tuđeg grla. Neka doza tvrdoće u toj prozračnosti. Pa ta čudnu nepopustljivost, istrajnost. Ali, ona koja je drugačija od uobičajene. Za koju ne trebaš da stiskaš zube ili pesnice. Ona koja se dešava spontano, lako, prirodno. Sama od sebe.

Da, na prvi pogled, po glasu, bi rekla da je to neka sramežljiva, naivna devojka koja često gleda u vrhove svojih cipela. Čekaj, ali šta ona, onda, radi u baru, sama? Ušla je u prazan bar u kome samo sedi on. Kapiraš? Drsko, otkačeno, pankerski.

Vidi, ona ne mora da ima na sebi haljinu u crveno-crnoj varijanti koja će muškarcu da podigne nivo testosterona. Kao biku kome mašeš crvenim plaštom ispred očiju. Ne, ona uopšte ne mora tako da bude obučena. Nebitno je, jer to su samo detalji koji će se već srediti sami od sebe. Uz, naravno, njenu malu pomoć.

Jer da, ne bi joj smetalo da joj ukrade malo ljubavi taj dečko u tom baru. Uopšte joj ne bi smetalo. Naprotiv. Popustila bi i prepustila bi mu se. Jer, sviđa joj se tako.

I zato će, iako nema crveno-crnu haljinu, da mu priđe i da ga pita da li bi voleo da se provoza sa njom? Da odu na mesto koje se njoj dopada? Da se odvezu do tamo njenim kolima? Da voze kroz noć samo njih dvoje?

Da li želi to? Da ode sa njom? Da voze, voze, voze, voze zajedno kroz noć?

I went to a lonely bar and the word was out, so
You could steal my love I guess I wouldn't mind at all
Looking at the cars and looking at the shadows fall
I would let it be, I could let it all go

Oh oh wanna ride with me?
Oh, oh oh, wanna ride with, wanna ride with me? (2x)
I went into the car heading for a place I know, to stay
You could steal my love, I guess I wouldn't mind at all
Driving through the night, driving to the place I love
I would let it be, I could let it all go
Oh oh wanna ride with me?
Oh, oh oh, wanna ride with, wanna ride with me? (2x)

Ride, ride, drive, drive in my car I drive

Drive, drive, ride, ride, in my car I ride

Ride, ride, drive, drive in my car I drive

Drive, drive, drive, drive, in my car I drive

Ride

(Flunk – Ride)

Voliš matiš? Ne? Uglavnom ga ili vole ili ga ne vole. Jer, ljudi većinom imaju neki odnos prema matematici. Ili ti ide ili ne. I to jasno prepoznaješ kod sebe.

Kakav odnos prema matišu imaju Paul Meany i Darren King nije baš najjasnije. Jer, kada nazoveš svoj bend “Math” (matiš), to znači da, ipak, moraš da imaš neki poseban odnos u vezi toga.

Uzeti tu reč za ime grupe od svih drugih mogućih reči znači da matematiku voliš do obožavanja, pa hoćeš nekako i da je u svoje note ubaciš. Ili, naprotiv, ne možeš da je vidiš očima, pa pošto si svestan toga, pokušavaš da taj negativni naboj odradiš u glavi (da ga razelektrišeš) i tako ga se definitivno oslobodiš.

Ma šta ti je ovo? Ajde čoveče, nađi se! Dobro, dobro, mala šala, idemo dalje.

Ono što znamo je da im je samo “Math” bilo nedovoljno pa su ubacili još i reč “Mute” da stoji ispred. Navodno tako lepše izgleda kada je napisano. Što znači da je konačno ime grupe MuteMath (nema, bezglasna matematika).

To “nema matematika” bi moglo u simboličnom smislu da bude vrlo interesantno. Jer, sve oko nas bi teorijski moglo da se izrazi brojevima i formulama. Samo mi toliko malo znamo o svetu da bi tako nešto bilo teško i zamisliti. Nema matematika bi u tom kontekstu mogla simbolično da predstavlja onaj nevidljivi svet koji postoji nezavisno od reči i brojeva. Kao što su, na primer, osećanja ili smisao života. Ili, zvuk i muzika.

Ej, opet ti krenuo. Ajde idi malo iskuliraj.

Sada slušamo stvar “Electrify” (elektrificiran) sa drugog albuma grupe MuteMath iz 2009 godine koji se zove “Armistice” (primirje).

Inače, MuteMate napolju prozivaju kao Alter Rock bend. To je sasvim razumljivo, jer njihov Rock zvuk uopšte nije standardan – to će vrlo brzo da ti upadne u oko. Samo što kod nas, ovde, na blogu, AlterRock zvuk potpuno drugačije zvuči. Dosta je snažniji i nema toliko mnogo varijacija.

I zato, ako je nešto alternativno a nije Alter onda ne može da bude drugačije nego da bude Indie. Jer, IndieRock je simbol mekog, lepršavog Rock zvuka koji se ne trudi uopšte da se predstavi kao glavni baja. Za razliku od prethodnih stvari ovde nećemo imati nevaljalog Punk-a da nas podbada. Umesto njega u misli će verovatno da ti dođe Pop, jer će mekši Rock, tu i tamo, da se obuče u neki standarni šablon koji ćeš lako da prepoznaš kao pop-ularan zvuk.

Electrify će od samog starta da ti pokaže da ne nosi slučajno baš to ime. Odmah će da ti se pohvali time da je priključen na visoki napon. Videćeš to ne u jednoj nego u dve ili više gitara koje će odmah da nametnu snažan tempo.

Ali, ne očekuj ovde brzu vožnju utabanom stazom. Ne, jer to uopšte ne bi bilo Indie-janski. Naprotiv, svako malo ćeš da osetiš zmijolike amplitude, pa skretanja u bok. Pa onda opet gore-dole. S papučicom spremnom da doda gas u trenu.

A zvučni efekti – ne zna im se broj. Žuborenje, pa zvončići, pa zavijanje, grebanje, i ko zna šta sve još. Ma daj i klavir – što da ne.

Toliko paralelnih sitnih priča ide u pozadini da uopšte ne treba da se trudiš da ih sve pohvataš jer ćeš tako da izgubiš fokus na text.

A taj glas – i on je elektrificiran. Poleteće u vis i uglavnom će tamo da boravi. Što uopšte ne znači da neće da ga bude i u podrumu. Hoće itekako. Jer, ovaj IndieRock je sav u krivinama – zbrda zdola. Ima, naravno, refren, ali pored njega ima još nekoliko interesantnih varijacija za koje bi se zaklela da su takođe refreni. Ali, nažalost, neće biti tako, jer čućeš ih samo jedanput – unikatno.

Drugim rečima, ima jako mnogo originalnosti u ovom zvuku. Kao najfiniji “ručni rad”. Taman pomisliš, e sada je gotovo sa “romanopisanjem” – sada će sve da se ponovi – kada

te iznenadi još jedan kreativni stih, pa iza njega još jedan.

A kroz glas propuštena struja – neumoran je. Toliko se “nastrujio” da mu jedna reč skoro nagazi na drugu. Ma prosto će da te zatrpa rečima. Još malo pa kao da repuje. A onda kad ga zaleti u nekom stihu, teško da ćeš text okom stići da preletiš.

Ali, ima razloga za ovaj visoki napon i u zvuku i u glasu. Ima dobrog razloga za to. Jer, nije on ni prvi ni poslednji dečko koji se prži na tihoj vatrici jer ga devojka ne ferma ni dva posto. Radi ga tako dobro da on tu, jednostavno, ništa ne može da učini.

Toliko elektrošokova je već doživeo da je zna u prste – nju i sve njene trikove. To da je stravično sposobna da smisli svaki mogući i nemogući način kako da mu izvuče iz ruku ono do čega joj je stalo. Njegovo srce je kao uzavrela peć, a ona je ta koja reguliše toplinu – koja pritiska dugmiće.

Uh, koliko samo moći ima nad njim. Taj njen pogled kojim može u trenu da ga sprži. A on tu ne može ništa – nema odgovor. Jer, ni jedna njegova reč nema efekta. Evo je gde upravo odlazi jer joj je takav ćef dunuo.

Ali, on ne može drugačije nego da bude tu. Da bude spreman kada ona nazove. Mora tako jer mu je ta devojka zavrtela mozak. Jedina nada u njemu postoji da bi možda jednog dana mogla da nekako izađe iz svoje kože i učini nešto. Da, na primer, i ona i on osete taj ljubavni napon – tu struju u sebi. I da ga ona povede kod sebe kući i onda se totalno otkači i izgubi kontrolu.

Kako samo ume da se pritaji i čeka. Da igra tu igru iznurivanja. Ali, on se nada da će se ona, na taj način, jednom istrošiti – da će izgubiti snagu. A u međuvremenu je on taj koji je u mraku. Iskidan na parčiće sa tankom nadom kojom ga greju maštarije da će jednog dana, ona i on, pa onda kod nje kući, pa gubitak kontrole.

Oseća je, tako je oseća kako mu prolazi kroz svaku koščicu u telu. Kako ostavlja svoj trag, svoj potpis dok ga tako zaposeda. Da, oseća kako mu je svaki nerv umrežen sa njom. Kako mu sa lakoćom prolazi kroz glavu, kroz misli. Kako je svaka njegova druga misao u redu za čekanje. Ona je na prvom mestu, jer je on potpuno elektrificiran njenom strujom.

Ostaje mu samo tanka nada da će možda jednog dana. Tamo nekog dana. Da će da ga povede…Da će da otkači… Da mu kaže da je njegova. Možda tamo nekog dana.

She knows every little way to get the thing that she wants
My heart is an oven and she's pushing the buttons right now, right now
She's gonna kill me with a stare and I'm very aware
No matter what I say, she's walking away right now
But I'll be ready when she calls
I'm in love with this girl that's got my head electrified
I hope that someday she might go too far, go too far
Cause all I can think about is me and her electrified
I hope that someday she might take me home and lose control
Stall and wait is the game she plays, she knows better than to try
But I'm hoping she might wear down, wear down
Oh it's just tearing me apart getting stuck in the dark
I'm doin' what I can, but she can't understand right now
But I'll be ready when she calls
I'm in love with this girl that's got my head electrified
I hope that someday she might go too far, go too far
Cause all I can think about is me and her electrified
I hope that someday she might take me home and lose control
I feel it, I feel it, I feel it, I feel it, I feel it, I feel it

I feel it runnin' through my bones, ohh
I feel it, I feel it, I feel it, I feel it, I feel it, I feel it

I feel it runnin' through my bones, my bones
I feel it, I feel it, I feel it, I feel it

I feel it, yeah, runnin' through my bones, ohh
I feel it runnin' through my bones, yaaohhh
I'm in wires for you girl you're coursing through my mind
All I think about is you yeah I'm electrified
I'm in love with this girl that's got my head electrified
I hope that someday she might go too far, go too far
Cause all I think about is how you and I could electrify
I hope that someday you might take me home and lose control
(Maybe sometime, sometime, sometime) Ohhaa
(Say that you are mine, show me, sometime) Ohhaa, you gotta electrify
(Maybe sometime, sometime, sometime) Got my head electrified
(Say that you are mine, show me, sometime) Electrify
I can feel it runnin' through my bones, right
Ya I can feel it runnin' through my bones, ohhaaa

(Mute Math – Electrify)

Za njih kažu da su Rock bend. I to alternativni. Ali, kod nas je ta njihova Rock alternativa obučena u Indie odelo. Ipak, sa ovim njihovim albumom “Of The Blue Colour Of The Sky” su malo odstupili od svog osnovnog Alter Rock ritma i uplovili su u vode neke čudne Funky/Dance mešavine. Pa šta će, onda, oni ovde u IndieRock-u?

Rezon je taj da ako Rock ima svoje balade – odnosno, spori zvuk koji i dalje zadržava svoj Rock predznak, zašto to, onda, ne bi mogao da uradi i IndieRock – da pored svojih osnovnih stvari ima i poneki baladni sporać kao izuzetak.

Jer, ovaj Funky/Dance uopšte nije onaj klasični koji očekuješ, nego je i on vrlo usporen. Oseća se taj igrački karakter, ali je on prigušen sporim, baladnim tempom. Nešto slično po karakteru smo imali u IndieDance grupi – samo u dosta bržoj varijanti.

Pošto je Indie poznat po tome da svoju kreaciju izražava na 101 način, prihvaćeno je da ovakav i sličan zvuk na blogu ubuduće stanuju baš u IndieRock-u. Jer, da nije toga, ne bi mogli da odu nigde drugde.

Inače, Damian Kulash, vokal, gitarista, textopisac, i idejni vođa ove grupe je jedan jako kreativan tip. Već od starta je sebi postavio misiju da pravi ili “cool shit” (opasno sranje) ili ništa. Na umetničkoj akademiji na kojoj je on bio, simpatična uzrečica jednog od njegovih predavača je bila “Ok Go!”. I eto, provalio je da mu je baš ta fraza idealno ime za muzički bend.

Njegov zvuk je dobro primljen na top listama i u filmovima, serijama, video igricama. Ipak, najveću pažnju su privukla njegova izuzetna video ostvarenja za šta je kreativni direktor bila njegova sestra Trish Sie. Pogledaj ovaj interesantan video “korak” za baš ovu stvar.

Pregledi na YouTube-u njegovih videa se mere milionskim brojkama. Na primer, video za stvar “Here It Goes Again” (evo ga ponovo) za koju je dobio prestižnu Grammy nagradu za najbolji video u 2007 je četiri godine od postavljanja na YouTube zaradio preko 50 miliona pregleda.

Da li je dovoljno kreativno kada za ime svog albuma izabereš pseudo-naučnu knjigu iz 1876 godine pod naslovom “The Influence of the Blue Ray of the Sunlight and of the Blue Colour of the Sky” koja se, kako joj ime kaže, bavi uticajem na ljudsko telo plavetnila neba i plavog spektra sunčevih zraka?

Sa upravo tog albuma slušamo stvar “Skyscrapers” (oblakoderi) koja, takođe, priziva nedoumicu o svom značenju i poreklu. Neki kažu da je to ime uzeto u simboličnom smislu i da pokazuje Damian-ov žal za Chicago-m koji je, njegov, rodni grad. Jer je za mesto umetničkog stvaranja konačno izabrao L.A. A on sam često u svojim intervjuima ističe da ga za Chicago vežu dirljive uspomene, i da je to, definitivno, mesto koje se zove dom. Naravno, dobro je poznata činjenica da se u arhitekturi američkih gradova oblakoderi vezuju za Chicago, a da L.A. bije potpuno suprotan glas – da je “dezoblakoderisan”.

E sad, poznato je i to da je Damian imao jako bolan razvod i da je većina njegovog stvaranja u periodu posle toga prolazila kroz debeo filter traumatičnih posledica tog procesa. Dakle, postoji dobar razlog da se poveruje da je “Skyscrapers”, u stvari, njegov žal za izgubljenom ljubavi – za suprugom. Jer, ovo je jedna jako tužna balada, nabijena snažnim emocijama krivice i kajanja.

A, opet, možda i nije baš to. Možda mu je u jednom trenutku došlo da se ispovedi pred svim ljudima koji su u raznim periodima njegovog života bili tu, u njegovoj blizini, a koje je, uglavnom, uzimao zdravo za gotovo, jer im nije ukazivao pažnju koju zaslužuju. Možda je takvih ljudi kroz njegov život bilo dovoljno da se napuni čitav jedan soliter.

Bilo kako bilo, koju god etiketu joj nalepili, i koji god bili razlozi njenog nastanka, ono što je sigurno je da je “Skyscrapers” stvar koja pleni svojom emocijom. Svojom izuzetno suptilnom snagom.

Zvuk je ležeran, graciozan. Kao mačka koja brižljivo odmerava svaki korak. Jer, ne želi da naruši prirodni sklad koji prikriva njeno prisustvo. Ovo je jedan ugodan, ušuškan zvuk koji te mami da ga prigrliš. Da mu se prepustiš bez ostatka.

Ipak, pri kraju stvari gitara kao da nije mogla da izdrži da se ponaša “na note” pa je morala, čisto zbog svog ličnog samopouzdanja, da “mu ga malo da” u Rock prepoznatljivom stilu.

Eto, to je ono što se uglavnom čuje ako bi se, recimo, fokusirala samo na zvuk i isključila glas iz čitave priče.

Ali, glas ne možeš da isključiš, jer će te on naterati da ga čuješ. Ne, neće silom da se nametne nego milom. Osvojiće te svojom predanošću, svojom ranjivošću. Jer, otvoriće ti sve riznice svoje duše. Stajaće go tu pored tebe bez i jedne sitnice koju bi zadržao samo za sebe.

Pogodiće te ta neobična iskrenost glasa jače od groma i oluje. Jer, na njegovo otvaranje uslediće i tvoje otvaranje. Prema svetu, ljudima, životu uopšte. Možda samo na sekundu ili dve. Možda i na manje od toga. Koliko god da je biće dovoljno da osetiš veličinu ove stvari. Njenu moć da te dodirne, da te pomeri s mesta. Da učini da osetiš nešto izuzetno u sebi.

On moli oblakodere da mu oproste. Da mu oproste te reči koje je izgovorio. Neka znaju da nije mislio ozbiljno ni jedno jedino slovo koje je izašlo iz njegovih usta. Jer, on tada nije bio sasvim svoj. Nije mu bilo dobro. Nije znao šta priča. Bio je zarobljenik u svojoj rođenoj glavi. Bio je sluga tih misli koje nije mogao da kontroliše.

I nekako, u svom tom ludilu koje ga je pritiskalo, nije u njemu bilo ni zrnce sumnje u ono što misli i govori. Verovao je da vidi stvari onakve kakve jesu i da one ne mogu biti nikako drugačije.

Sada nije u nimalo zavidnoj situaciji. Ali šta da radi? To je, takođe, život koji mu se sada dešava. Koji mu govori da nema drugog načina. Da će morati da se suoči sa bolnim istinama sopstvenog života.

I tako, sada mu se čini da sve što je ikada, na neki način voleo, stoji upravo baš tu pred njegovim očima. Svi su se poređali i stoje tu nemo i nepomično pred njim. A on, on je tada bio slep. Bio je slepac kod očiju. Slep da sve to vidi i razume.

I zato on sada traži oproštaj. Stoji kao pokajnik tu pred svima. Dok mu se ređaju slike svih onih koje je voleo. On obećava da više nikada neće spuštati pogled. Više nikada.

Jer, šta je on, u stvari, radio? Ništa. Samo je nepomično stajao. Samo to i ništa više. Bio je slep – slepac kod očiju. Slep za sve te ljude koji su bili oko njega. Koji su tu bili sve vreme.

Skyscrapers please forgive me
I didn't mean a word I said
Skyscrapers I was just tangled up in my own head
And somehow in all the madness
I thought that I was seeing straight
It ain't always pretty but it seemed there was no other way
And I guess all I ever loved
was standing right before my eyes
And I, oh I, I was blind
So skyscrapers please forgive me
I stand here, a penitent man
Oh skyscrapers I'll never look down again, again
Oh 'cause I guess all I ever loved

was standing right before my eyes
Oh yeah, I guess all I've ever known

was standing (was standing, was standing) here all the time
And I, yeah I, I was blind
I was blind
I was blind
You were right here all the time
You were right here all the time, I was blind
I was blind
I was blind
I was blind
I was blind

(OK Go – Skyscrapers)

Ako imaš vokal i ako imaš gitaru, da li ima dovoljno težine da se napravi bend? Kelvin Swaby je bio taj vokal, a Dan Taylor gitara. Upoznali su se tako što su delili ista interesovanja u vezi stare (vintage) R & B muzike i u vezi Jim Jarmusch-ovih filmova.

I pokazalo se da je bilo dovoljno težine, jer se oko tog središta formirao bend sa još dva člana: Spencer Page na bas gitari i Chris Ellul na bubnjevima. A ime koje su sebi izabrali za grupu – “The Heavy” (teškaš) – kao da je želelo da istakne njihovo samopouzdanje. Lično uverenje da su vredni. Da imaju dovoljno “težine” u sebi.

Grupa “The Heavy” je zvanično nastala 2007 i do sada su izdali 4 albuma i 12 singlova. Ipak, postoji samo jedna njihova stvar koja je postigla veliku popularnost. To je upravo ova koju sada slušamo “How You Like Me Now?” (kako ti se sada sviđam?). Vrtela se svuda. Bilo ju je i u filmovima, serijama, video igricama, najrazličitijim show programima. Čak i u političkim kampanjama (od Barack Obam-e)

Inače, The Heavy napolju prozivaju kao Indie Rock bend, što, na prvi pogled, izgleda kao laganica što se tiče upada u ovu našu grupu na blogu, koja, čekaj, pa, ispade da se isto tako zove. Hm, win-win, jel tako?

Ipak, nije baš sve bilo tako lako. Jer, u zvuku ovog “teškaša” ima mnogo različitih stvari. To jeste Rock, ali istovremeno ima i neke vrste BluesRock-a. Pa onda još i nekog novoSoul-a, pa Funky&Funk-a. Dakle, sve teškaši sa bloga (ili van njega) koji su uvek spremni da vrbuju nove kandidate.

Ipak, u slučaju ove stvari “opasnost” nije dolazila ni od jednog gore pomenutog teškaša. Ne, nego sa potpuno druge strane. Od AlterDance grupe koja je bila pravi izazov pogotovo što je poslednja stvar u toj grupi “Gone Daddy Gone” prilično ličila na “How You Like Me Now?” I po temperamentu, i po atmosferi.

Ipak na kraju, konačna odluka je pala u korist IndieRock-a, zbog nekoliko stvari.

Kao prvo, igrački potencijal od “How You…” nije baš toliko jak, a opet, s druge strane, njen Rock karakter je prilično dominantan. Ipak, sve to bi moglo nekako da se ispegla. Ali, ono što je definitivno presudilo je tip alternative, odnosno kreacije koja je takva da je svojim varijacijama ugrožavala potrebu za neprekinutim tempom u AlterDance-u.

Jer, ovde u zvuku imaš povremeno pad tempa na nulu – gde sve staje. Pa onda, kao u nekim klasičnim Rock stvarima počinje polako da se pravi tenzija. Jedan instrument, pa drugi, itd, dok konačno ne uleti glas koji će da explodira u pravom Rock maniru. Takve promene ritma i diskontinuiteta AlterDance nije mogao da istrpi, ali ih je Indie bez problema odradio.

Jer, ko bi drugi ovo mogao bolje da iznese od Inidie-ja? Retko ko.

Ako samo uzmeš sastav ove IndieRock grupe, videćeš da maltene svaka stvar ide na svoju stranu. Ipak, Indie je nekako uspeo da pomiri sve te različite vibracije i formira stabilni centar oko koga se sve vrti.

Dakle, zvuk karakteriše, s jedne strane, igrački tempo sa retro ornamentima (odatle vuče Funky/Funk/Soul uticaj), sa druge je tu Rock priča u nekom novoBlues maniru. Osim svega toga, tu je i  kreativni momenat koji kao kišobran nadkriljuje čitav zvuk i doprinosi da se napravi jedna originalna mešavina različith muzičkih stilova.

Sve to čini da u “How You…” zvuku ima mnogo interesantnih dešavanja. Gde se, na primer, gitare dozivaju. Dok jedna drži ritam druga čavrlja nešto za sebe. A onda, odjednom se sve isključi i na sceni je samo bubanj i glas koji počinju da vode dijalog.

Pa onda, taj isti glas koji kada je usporen pokušava tenziju da napravi tako što ti, recimo, “dahće na uvce”. Tako da možeš da osetiš koliko je samo uzbuđen. I koliko ga dodiruje čitava ova priča.

Da, ta priča, u stvari, taj odnos koji on ima sa njom. Jer, nekada, kada ga je ona stvarno volela, on je mogao kako je hteo. Šta god da je uradio nije mogao da pogreši. A sada, svaka mu je na vagi za merenje. Sada ona želi sve da zna.

I sada, vidiš, pošto je on loš, baš jako loš, našao je ganc novu ljubav “za ovog čoveka”. Eto, ona sada treba sa tim da računa. A on, prosto ne može da sačeka dok ona ne sazna. Jedva čeka taj momenat. Kako bi joj se to svidelo? Da li joj se on i dalje sviđa?

A lepo se seća vremena kada mu je bila slatka. Kada je gutao očima. Tada, kakav god da je bio, i lažan i svakakav, ona je i dalje bila s njim. Da ju je varao, da li bi mogla da ga provali? Da joj je govorio reči koje nije volela da čuje, da li bi ga odbila? Da li bi?

A sada, kada bude saznala, da li će joj se više sviđati tako? Da li će zbog toga moći da ga voli?

Now there was a time
When you loved me so
I couldn't do wrong
And now you needed to know
See, I’ve been a bad bad bad bad man
And I'm in a deep, yeah
I found a brand new love for this man
And can't wait till you see
I can't wait
So how you’d like me now? (4x)
How you like me now? (4x)
Remember the time
When I eat you up
Yeah I was a lie
That you can't give up
If I was to cheat
Oh no, would you see right through me?
If I sing a sad sad sad sad song
Would you give it to me?
Would you?
So how you’d like me now? (4x)
How you like me now? (4x)
Does that make you love me baby?
Does that make you want me baby?
Does that make you love me baby?
Does that make you want me baby?
Oh, mercy, hello, oh yeah
Oh, yeah, I say now
Oh yeah, hey now
Yeah, oh yeah
Oh yeah, oh yeah
Oh yeah, oh right
Baby, oh yeah

(The Heavy – How You Like Me Now?)

Ideš na Alter II. Pa onda na treću grupu – na AlterNewWave (iza AlterInspirion i AlterPop). Pa onda u toj grupi odeš na treću stvar koja se zove “Ready To Start”. Pogledaš ko to svira i vidiš “Arcade Fire”. Tamo, na istom mestu, možeš da pročitaš i par reči iz njihove bio. ako te zanima.

Dakle, Arcade Fire je ponovo sa nama sa albumom “Reflector”, koji je, inače, njihov dupli album iz 2013 god. Jako dobro je prošao kod kritičara. Svrstavaju ga među 10 najboljih albuma u 2013 (Rolling Stone čak među prvih pet). Sa tog albuma slušamo stvar “Normal Person”.

Neću da prevodim naziv stvari, jer i da ne znaš engleski za ovo ti neće trebati prevodilac. Ali, verovatno kapiraš da to što razumeš reči, ne znači da je to baš sve što se krije iza tog naziva. Verovatno da tu ima još nešto. Možda nešto intrigantno? A možda i nešto jako duboko? Nešto što dotiče osnovne koordinate sveta u kome živimo?

Pa sigurno ti se već ponekad činilo kao da je svet oko tebe, jednostavno, poludeo. Ili, sasvim obrnuto. Svi ti se čine tako normalni, a ti nekako štrčiš – nikako da se uklopiš. I uopšte ne možeš da razumeš šta ti se događa i zašto je sve to tako? Možda ti nemaš tih dilema, ali neko ih svakako ima – Arcade Fire, na primer.

Ovo je prava pankerska tema, i “Normal Person”, skoro da ima tu dozu “ludila” koja je potrebna da bi joj prišili Punk etiketu. Tu je negde na granici, u nekoj alternativnoj Punk varijanti u kojoj se nalaze i neki od ostalih članova ove grupe. A opet, iz drugog ugla, ovo bi mogla da bude i jedna sasvim normalna IndieRock stvar. Onako, baš da je staviš u udžbenik i pokazuješ kao primer.

Zvuk je u fazonu BluesRock-a sa snažnim, čvrstim ritmom koji stabilno, sa lakoćom na svojim leđuma nosi sve one čudnjikave varijacije koje su gurnule ovu stvar u oblast Indie alternative. Česte promene ritma – stani, kreni, brzo, sporo. Pa, onda, toliko interesantnih textualnih refrena koji se neprekidno smenjuju. Tu će čak da uleti i jedan mladi ženski hor koji simbolično kao da sa neba šalje poruku koja bi trebala da sredi situaciju na planeti Zemlji. Pa onda glas, taj glas.

Da, glas će da gurne čitavu stvar još za sprat dublje u alternativu. On je taj koji podupire čitavu emotivnu konstrukciju, koja, u ovom slučaju, uopšte nije mala. Glas će da učini da ćeš, recimo, možda krajičkom uma da pomisliš da su instrumenti otišli na puš pauzu, iako su oni i dalje tu. Jer, taj glas toliko dominira, i toliko isijava snažne emocije da te je totalno absorbovao u sebe. Nema te nizašta drugo nego samo za njega. Drži te kao kleštima prikovanu, hipnotisanu bez da si toga uopšte svesna.

Inače, to je jedan jako izražajan glas koji svaku reč pokušava da oboji u živu emociju. I da to kaže tako jasno i očigledno, da nemaš nikakvu sumnju šta je hteo da ti prenese. Recimo, od glasa ćeš dobiti poruku koja ti govori da je vrlo uzbuđen. Da je u panici. Da izgleda kao da ga progone stotinu crnih đavola.

Čini ti se kao da se nalazi u nekoj zamci iz koje nema izlaza. A ta zamka nije ona klasična u koju je neko uhvaćen pa ne može da mrdne. Ne, izgleda kao da je čitav svet ta njegova zamka i on može svuda gde želi, ali gde kod da se okrene nailazi na istu frustraciju. Na nerazumevanje. Na stavove i uverenja koja se duboko kose sa njegovim vlastitim.

Možda se na slici albuma, takođe, nalazi simbolizam koji podupire sličnu priču. Tu vidiš, u prvoj liniji, jednu mušku figuru u stilu Mikelanđelovog Davida, kako stoji. Jedna ruka je spuštena niz butinu, a druga je savijena u laktu i šakom prekriva lice. Na leđima tog muškarca se nalazi još jedan lik (muški ili ženski) koji kao da izrasta iz struka onog prvog, jer mu se noge uopšte ne vide. Glava je, tom drugom liku, savijena u stranu, a izraz lica govori kao da možda spava ili kao da je u nekoj patnji ili brizi.

Uzmimo da je taj drugi lik muškarac, jer je onda simbolika još interesantnija. Onda bi mogli da pretpostavimo, da su to likovi jedne iste osobe. Na primer, ono što stoji je naše pravo “Ja” koje smo dobili od Prirode, a ono drugo, na leđima, bi moglo da bude naše “društveno ja” koje smo pokupili usput tokom života.

Iza oba lika se nalazi crni krug sa belim tačkicama u daljini koji bi mogao da simbolizuje Univerzum. Ukoliko bi sve to bilo tako, tada bi ta slika slala jednu egzistencijonalističku poruku koja upućuje na smisao ljudskog života.

Moglo bi mnogo da se spekuliše na osnovu te slike. Recimo, da je našem istinskom “Ja” koje stoji prosto muka od onog “lažnjaka” koga šlepa na leđima što pokazuje gestom šake koja dodiruje lice. Ovde ćemo da podvučemo crtu što se tiče sve te simbolike, jer smo se malo udaljili od naše glavne priče.

Hajde sada da vidimo šta Arcade Fire ima da nam kaže? Odakle tolika panika u tom glasu? I šta se dešava sa tom njegovom “normalnom osobom”?

Pa, dešava se to da je ta normalna osoba često neodlučna i da ne zna šta da misli. Evo, možda ti voliš Rock muziku, ali on, on baš i nije siguran u to. Jer, pored svega, čovek mora da se zapita, da li postoji nešto tako čudnovato kao što je to normalna osoba? Da li postoji nešto što je istovremeno i tako okrutno?

Normalani će te, na primer, čekati posle škole da vide da li si se još više unormalio dok si tamo bio? Da li si postao isto tako normalan kao što su i oni?

I zato je on zbunjen. Jer, on uopšte nije siguran kakav je. Da li je normalan ili nije? Zna za sebe da je dovoljno ok, ali da li je dovoljno okrutan to ne može da kaže? Na primer, da li je dovoljno okrutan za nju?

A za njih to uopšte nije problem. To da te slome. Da te razbiju koliko god je to potrebno. Dok sve ne bude savršeno normalno. To su oni isti normalni koji piju čaj u dva. Koji su u stanju da ne trepnu dok pale džunglu do temelja. Na sreću moraju da spavaju za koje vreme će im džungla ukrasti neki sat da poraste.

Evo i ona se unormalila. Sada već sanja na engleskom – na propisnom, pravilnom engleskom. I tako je sada postala potpuno ista kao i on. Postala je gotova. Jer, oni te neće pustiti na miru. Oni se neće zaustaviti dok svakoga ne razbiju. Dok svi ne postanu normalni.

Ako je to ono što je sada postalo normalno, onda on o tome ne želi da zna. Ne, ta normalnost mu nije potrebna. U tome ne želi da učestvuje. Neka ga samo majka ne prisiljava na to.

Jer, ti normalni, kada se uzbude, oni to sakrivaju. Oni to ne žele da pokažu. Oni tako stalno rade. A on to ne želi. Njemu to ne treba. On je protiv, iako zna da nema nikakve šanse. Jer, mu je jasno da će oni razbiti sve i svakoga. Dok sve ne postane absolutno normalno.

Jedino ljudi mogu da učine promenu. Da se druže. Da se razumeju. Da naprave preokret u svojim srcima. Da, ali kako? Odakle da krenu?

A on, on, zaista, nikada nije sreo normalnu osobu. Nikada je nije sreo. Tako normalnu osobu kao što je ona. Evo kaže joj: “dobar dan, kako ste”? A ona njemu odgovara sa: “dobar dan, kako ste vi”? Normalno.

Thank you guys so much for comin’ out, yeah

Oh man
Do you like Rock and Roll music?
‘Cause I don’t know if I do
Is anything as strange as a normal person?
Is anyone as cruel as a normal person?
Waiting after school for you
They want to know if you
If you're normal too
Well, are you?
Are you?
I'm so confused, am I a normal person, you know

I can't tell if I'm a normal person, it's true
I think I'm cool enough, but am I cruel enough?
Am I cruel enough for you?
And they will break you down
Till everything is normal now

I know
And they will break you down
Till everything is normal now

I know
They take their tea at two
All the, the normal people, they do
They burn the jungle down
While they were sleeping, it grew
You dream in English now
In proper English, look how
You're just the same as me
It's through
And they will break you down
Till everything is normal now
I know
And they will break you down
Till everyone is normal now
I know
If that's what's normal now
I don't want to know
If that's what's normal now
Mama don't make me go
When they get excited, they try to hide it
Look at those normals go
When they get excited, they try to hide it
Look at those normals go
When they get excited, they try to hide it
Look at those normals go
When they get excited, they try to hide it... No!
And they will break you down
Till everything is normal now
I know
And they will break you down
Till everything is normal now
I know
If that's what's normal now
I don't want to know
If that's what's normal now
Maybe if you hang together
You can make the changes in our hearts
And if you hang together
You can change us, just where should you start?
I've never really ever met a normal person
I've never really ever met a normal person
I've never really ever met a normal person
I've never really ever met a normal person like you!
How do you do?
How do you do?

Thank you

(Arcade Fire – Normal Person)

PLAYLIST ROCK CLASSICS (9 Songs)

PLAYLIST ALTER ROCK (7 Songs)

PLAYLIST PUNK ROCK (6 Songs)

PLAYLIST INDIE ROCK (7 Songs)