UVOD

U “Mom Svetu Muzike” će se, nadam se, naći za svakog po nešto. Našu domaću (turbo folk, narodnu, zabavnu), na nečiju žalost, ili na sreću, nemam. Ali, tu će zato biti Blues, Rock, Punk, Funk, R&B, Electro, House, Pop, Alternative…I mnogo toga još.
Uz (skoro) svaku stvar je dodat komentar, tako da unapred dobijete neku ideju o samoj toj stvari, kao i o utisku koji na mene ostavlja. Uz video (sa slikom ili video radnjom) biće uglavnom dodate i reči pesme. Ako ispod nekog naslova vidiš link to znači da se on odnosi na istu tu stvar – na neki interesantan spot ili video koji bi zbog nekog razloga vredelo pogledati.
Biće tu muzike koja se lako sluša, biće i poneki hitić koji svako zna, ali će biti i dosta stvari koje se ne primaju baš od prve. Za takav zvuk je potrebno da ga više puta pažljivo odslušate da biste ga razumeli i da bi onda mogao da vam se svidi.
Inače, muziku koju volim uglavnom ne slušam kao što se to obično čini: u kolima, busu, uz šetnju ili jogging, itd. Ne. Stvari obožavam da slušam radi njih samih, a ne usput, dok nešto drugo radim.

Kada sam počeo da pravim svoju muzičku kolekciju pošao sam od toga da skupljam samo stvari koje mi se izuzetno sviđaju. Samo one za koje osećam da će mi se uvek sviđati.

To nisu “dobre” stvari. Jer, samo dobro nije dovoljno dobro. Ubrzo dosadi i padne u zaborav. Čemu onda gomilanje takvog zvuka?

Za mene je pravi izazov bio doći do izvanrednih, fenomenalnih stvari. Onih koje nešto u meni pokreću. Koje su moje stvari za sva vremena.
Ali, da biste došli do takvih “večitih” stvari morate muziku pažljivo da slušate. Morate da tragate za njom. Da ulazite u neku stvar bez predrasuda, bez unapred formiranog mišljenja. Morate da joj pristupate kao tajni koju je potrebno da otkrijete. Kao misteriji koju pokušavate da razumete.
Neke stvari su me, na primer, odmah oduševile i ušle u kolekciju “na velika vrata”, a neke su prošle dosta slušanja i odmeravanja: da li ih zadržati, odbaciti ili ostaviti “da se krčkaju” neko vreme dok se ne vidi šta će biti s njima?

Mnoge stvari su bile na granici da ih zadržim ali sam ih odbacio, kao što ima i dosta stvari koje sam mislio da odbacim, ali su posle određenog vremena i slušanja bile zadržane, a neke od njih čak postale i vrlo omiljene.

Kriterijum je zadržati samo stvar za koju snažno osećaš da ćeš moći uvek da je slušaš i da ti nikada neće dosaditi. Stvar u kojoj će uvek biti nešto interesantno. Nešto još neotkriveno. Neki poseban ugao posmatranja, neki čudesan, neobjašnjiv “X” faktor. Takve stvari, zaista, postoje. Samo ih treba pronaći i otvoriti se za njih.
Kako će ovaj muzički izbor vama da izgleda je drugo pitanje? Jer, “dobro” je, naravno, relativan pojam i za svakoga je to drugačije. Ono što meni može da bude izuzetno, nekom drugom može da bude dosadno smaranje.
Nadam se samo da ćete pokušati da date šansu i stvarima koje ne osećate odmah na početku, i da ćete, bar ponekad, stvari slušati radi njih samih, a ne usput, dok nešto drugo radite. Verujte mi, isplatiće se.
Muzički videi će biti svrstani po kategorijama, a svaka kategorija će biti obuhvaćena različitim postom. Muzičke kategorije su namerno napravljene po određenom redosledu da biste polako prelazili sa jedne na drugu. Trebalo bi da ih pratite onim redom kako su postavljene.

Kao kada čitate knjigu – prelazite od početka s jednog poglavlja na drugo. Tako je i ovde. Samo što ne postoje poglavlja nego muzičke kategorije u vidu celina i grupa. “Čitaju se” odozgo na dole počevši od Blues muzičke grupe kao prve.
Uopšte nije potrebno da žurite – da se trudite da što više stvari pređete što pre. Bolje je da muziku prelazite polako – da stvari gustirate. Da ih možda nekoliko puta poslušate. Da se povremeno ponovo vraćate na njih. Da im pružite priliku da zažive u vama.

Jer, ova “knjiga” je drugačija od pravih knjiga. Nju možete da “čitate” mnogo puta i da vam ne bude dosadna. Naprotiv, može vam postajati sve interesantnija što se više družite s njom.
S tim u vezi ću reći još nešto.
Kada biste svakoj stvari na ovom blogu pristupili sa jakom usmerenošću i pažnjom za detalje, sa iskrenom željom da je što dublje i što potpunije razumete, i sa posvećenošću da budete uporni dok god vas ne zadovolji nivo do koje ste tu stvar osetili, vrlo je verovatno da biste na taj način možda u velikoj meri proširili vašu emotivnu skalu – nivo do koga ste u stanju da osećate. (Da ne bude zabune, to isto možete sa bilo kojim drugim stvarima, ne samo sa ovim).
Taj nivo je različit u svakom čoveku i može se značajno poboljšati ako se njime bavite baš isto onako kako se bavite razvijanjem vaših mišića ili vaših sposobnosti govora stranog jezika.

Nivo vaše emotivne skale određuje nivo do koga ste “široki i duboki” kao ljudsko biće. To na neki način određuje nivo do koga ste živi i budni za svet oko sebe.
Zato će biti dati različiti muzički pravci i različite stvari u okviru njih. To će biti prilika da nešto što ranije niste razumeli i za šta je vaša osećajnost bila “gluva” probate sada da dodatnom pažnjom i otvaranjem osetite i osvestite.
Zbog toga i textovi koji su dati kao dodatak muzici nisu tu samo radi informisanja i zabave, nego, osim toga, i zato da možda u nekima od vas pobude dublji interes i šire otvaranje za ono što vam ta stvar može ponuditi na emotivnom planu.

Na vama je da odlučite: zabava ili unutrašnji razvoj, ili neka njihova mešavina. I jedno i drugo i treće je Ok. Oni koji su za unutrašnji put će povremeno, tu i tamo, naići na neki “putokaz” koji im može otvoriti neka unutrašnja vrata. Ako su za to, tragovi na putu će im se sami pokazivati.
Da se vratimo sada iz unutrašnjeg u spoljni svet rečima da na ovom blogu neće biti obuhvaćeni samo različiti muzički pravci nego i individualni autori i grupe koje mi se veoma dopadaju i koje bih hteo da podelim sa vama. Videćemo u kom konačnom obimu i obliku će taj autorski prikaz da izgleda, jer je, za sada, to i dalje otvoreno.

Kada blog bude dostigao konačni broj muzičkih pravaca i grupa nastaviće da radi tako što će uglavnom popunjavati te, već postojeće, muzičke kategorije ali će, uvek biti i otvoren da se dopuni nekim novim, drugačijim zvukom – bilo pojedinačno, bilo u pokretanju nekih sasvim novih krupnijih muzičkih celina.

Još jedna bitna stvar.

Poznata poslovica kaže kako se ne może imati “i jare i pare”. Jer, najčešće moraš da se odlučiš za jednu stvar. Dobro je ako se odlučuje o boljem od boljega. Jer, nekada su pred čovekom dva izbora od kojih treba da izabere onaj koji je manje loš.

Primenjeno na ovu našu situaciju, to znači da je ovaj blog izgubio svoju izvornu namenu da bude hronološki dnevnik zbivanja. Da vreme kada se nešto dogodilo bude njegova osnovna karakteristika.

Umesto toga, nama je ovde bitno šta je ono što trenutno postoji i što je sabrano zajedno u različite muzičke grupe? To se uklapa sa prethodnim textom koji je objasnio da se ovde radi o “večitim” stvarima. O onima koje ne zastarevaju. E baš zato, da bi se dobio lep prikaz onoga što postoji, morala je da se žrtvuje dnevnička hronologija.

Dakle, muzičko društvo nije svrstano po datumima, tako da nećete znati da li je neka stvar upala u svoju grupu u januaru ove ili u aprilu prošle godine?  Jer kada bi datumi bili glavni izgubila bi se preglednost. Grupisanje muzike u srodne kategorije bi postalo potpuno besmisleno.

Iako, svaka stvar ima po neku pričicu vezanu za sebe. Kako sam došao do nje? Sa kojim stvarima je bila u konkurenciji? Zašto sam se baš za nju odlučio?

Još dosta pitanja i odgovora bi moglo da se da o svakoj pojedinačnoj stvari, što bi nekome możda, takođe, bilo interesantno. U tom slučaju bi to bio pravi dnevnik zbivanja a organizacija po datumima – kada se šta tačno dešavalo – bi imala smisla.

Doduše, za neke stvari ta sitna dešavanja su uhvaćena u textu (iako bez datuma), ali, za većinu stvari je najčešće proteklo dosta vremena od kada je neka stvar uvrštena u grupu pa do vremena kada se pisalo o njoj. Nekada je proteklo i više meseci. Za to vreme “sitnice” su se, naravno, izgubile.

Drugo, do sada je izvršeno više “pretumbacija” stvari u okviru grupa, kao i samih grupa u različite muzičke celine. Tako da je sve što je do sada obrađeno nemoguće doterati da bude dnevnički upotrebljivo – da se zna kada je tačno nešto postavljeno na blog.

Blog je, inače, nastao 2010 godine. Ali, glupo bi bilo podvesti sve što sada postoji pod tu godinu osnivanja jer je većina grupa nastala kasnije, postepeno po godinama.

Da bi se očuvala preglednost koja sada postoji mora da se uzme samo jedna godina za sve grupe (i jedan mesec u okviru nje). Jer, samo onda će se sve grupe videti na jednoj strani bloga kako je to sada.

Ali, koju godinu uzeti?

Pa, naravno, onu koja je trenutno aktuelna. To je u redu, jer će i u aktuelnoj godini sigurno biti pridodate neke nove stvari u neke grupe. Osim toga, preko aktuelnosti se pokazuje da je blog żiv i da je aktivan trenutno.

To znači da će se svake godine čitav blog osveżavati – pomerati za godinu dana unapred, što će ostavljati lażan utisak da je sve nastalo u toj jednoj (sadašnjoj) godini. Ali, nije bilo drugog rešenja. Nije moglo “i jare i pare”.

Dobro, a čemu ovoliko reči oko toga?

Suština je da postanete svesni da sve podatke u textovima uvek treba shvatiti relativno – sa rezervom. Da oni vaże samo za trenutak kada su nastali a ne za sva vremena. U nekom kasnijem vremenu może doći do promena koje poništavaju nešto što je nekada negde rečeno.

Tako, na primer, u nekom textu możete pročitati da je neka grupa izdala tri albuma, što je tačno u trenutku pisanja tog texta. Ali, u trenutku vašeg čitanja taj broj może biti ne tri nego deset. I sada, ako nisi pročitala ovaj uvod da na to obratiš pažnju, ti možeš da pomisliš: “Čekaj, kako tri albuma kada su izdali deset”? Jer ti vidiš da je blog aktuelan – da stoji datum ove sadašnje godine. I nesvesno zaključuješ da je i text za tu stvar pisan u okviru ove (sadašnje) godine. Ne kapiraš da je godina bloga pomerena na sadašnju, a da je konkretan text baš za tu stvar pisan pre, recimo, sedam godina.

Naravno, moglo bi se to sve ispravljati u textu, ali bi to bio jako zahtevan posao. A osim toga, to bi i umanjilo autentičnost trenutnog pisanja.

Ili, čitate u textu kako neka muzička celina ima svojih sedam različitih grupa, a vi kasnije vidite da ih nema sedam nego dvanaest. Sedam ih je bilo kada se pisao text, ali, u međuvremenu, kada vi čitate taj text broj grupa se povećao, a taj podatak u textu nije ispravljen. Jer, blog je veliki i sve veći, sa ogromnim brojem informacija koje se tokom vremena menjaju. Nemoguće je sve ih pratiti i prepravljati.

Ili, u textu za neku stvar piše kako je po zvuku slična sa prethodnom stvari, i onda se uđe u njihovo upoređivanje. Na kraju ti shvatiš da stvar pod tim imenom uopšte nije prethodna stvar. Bila je, onda kada se pisao taj text. U međuvremenu je ta stvar premeštena negde drugde ili je čak potpuno izbačena sa bloga.

Naravno, da se ja trudim da takve stvari ispravim kada naletim na njih, ali je sigurno da ih još dosta ima, s obzirom na to koliko je mnogo textova napisano u periodu (trenutno) od osam godina. Koliko ih je ispravljano, premeštano ili brisano sa bloga.

Ali, to je cena koja je morala da se plati da biste na jednoj stani bloga videli sve muzičke grupe (a ne datume).

Još jednom vam želim dobrodošlicu na blog i ugodno slušanje!