LOVE

Ako ste potpuno novi na blogu i već počeli da čitate ovu stranu, predlažem vam da zastanete. Potrebno je da najpre posetite stranu POČETNA, a posle nje UVOD – obe su sa leve strane ispod slike. Tamo ćete naći neke korisne informacije u vezi bloga koje biste trebali da znate, kao i neke moje predloge o tome kako da pristupite ovom blogu.
Blog je napravljen kao “muzička knjiga” koja se čita kao i svaka druga knjiga – po određenom redosledu. Pošto, naravno, knjigu ne čitate od sredine ili kraja, nego od početka, počnite sa opštim i uvodnim informacijama (POČETNA pa UVOD), koje će zatim dalje usmeriti vaše čitanje, slušanje i gledanje.

Grupa “Love” dolazi kao prirodni nastavak prethodnih grupa, ali se, ipak, izdvaja nekom finom osećajnošću i uzvišenom lepotom koja u nama pobuđuje ljubavna osećanja. Ona osećanja koja izuzev bliskosti između dva bića upućuju na bliskost sa prirodom, sa bogom, itd.
Ovde nema ni grama erotike i sexa. Ljubavna osećanja se najčešće vezuju za “tihu emotivnost”, za čežnju, za žalost za izgubljenom ljubavi, za nedostajanje zbog razdvojenosti. Čak i kada se uživa u pravoj ljubavi to je najčešće nekako skromno, tiho, smerno. Erotika i sex imaju snažan “glas”, a ljubav govori šapatom.
U ovoj grupi će biti različitih ljubavnih ritmova, jer “ljubav zna mnoge jezike”. Većinu stvari verovatno nikada niste čuli (ima možda samo par nešto poznatijih stvari ili obrada od drugih autora).

Osetićete možda povremeno sličnost sa prethodnom grupom (Sentimental), ali ćete, takođe, sigurno primetiti i razliku u odnosu na nju – drugačiji karakter. Dublju emociju. Iskrenost koja pogađa pravo u metu – “koja tačno kaže šta misli...”. Ove stvari će vas, zaista, obuzeti ako se budete otvorili za njih. Ako ih budete slušali sa pažnjom, sa željom da razumete taj poseban feeling koji se krije u njima.
Kod ovih stvari je video najmanje važan. Glas, melodija, reči su ovde u prvom planu. Pošto je većina stvari vrlo retka, i pošto za njih nikada nije napravljen video spot, u video playeru će najčešće biti samo slike bez pokreta. Možda je i bolje da nema video radnje. Tako će vaša pažnja ostati nepodeljena i usmerena na melodiju i glas.
Najbolje bi bilo kada biste reči već znali (ne gledali u njih) i onda se samo usmerili na zvuk i na boju i varijacije glasa. Zvuk ima uvek prednost nad rečima, ali reči su, takođe, često u stanju da izazovu jake emocije. Pogotovo kada su to prave reči na pravom mestu. Kod dosta ovih pesama imaćete i jedno i drugo. I reči krcate simbolima, kao i glas koji prenosi čitav spektar osećanja. Kod stvari koje dobro osećate ne morate čak ni reči da znate. Dovoljno je da se samo prepustite da vas muzika nosi. Ona će vam već ispričati priču koju treba da čujete.

Rastužili smo se u prethodnoj grupi a tako i nastavljamo. Jer, najbolje ljubavne pesme su pravljene kao čežnja za ljubavlju koju ne možemo da imamo. Ili, kao sentimenti. Kao romantična tugovanka. Kao žalost što je ona sa nekim drugim, što nas ne primećuje, ili što, uopšte, ne zna za nas. Ili, kao tuga zbog izgubljene ljubavi koja zbog ovog ili onog razloga više nije sa nama. Otišla je i ostavila nas da tugujemo i samujemo.
Mnogo manje pesama je napravljeno u slavu ljubavi koja sada trenutno postoji. Koja je “na vrhuncu svoje moći”. Ima, naravno, i njih dosta, ali, čini mi se, da su neostvarene ili izgubljene ljubavi u velikoj brojčanoj prednosti, a i u prednosti što se tiče dubine osećanja koje prenose. Nekako nas tuga dublje i potpunije dodiruje, više nas pomera. Zato, biće u ovom muzičkom bloku dosta tugovanja – pripremite se na to.
Sada jedna balada, stara irska pesma o ljubavi koja je prerano otišla sa ovoga sveta, i ostavila čoveka da pati i tiho umire utapajući svoju tugu u alkoholu, lutanju i bolnim sećanjima. Fenomenalni glasovi. Muški glas tako dobro prenosi emociju da možete skoro da je opipate. Primetite, takođe, i dirljivu atmosferu kada se povremeno ubaci glas Loreen McKennitt da dopuni i dodatno pojača feeling. Tada kao da se sva tuga ovog sveta sručila na jedno mesto.
On bi toliko želeo da je u Carrighfergusu i da provodi noći u Ballygranu, zato što ga za to vezuje vreme njegove ljubavi. On bi preplivao i najdublji okean ali, more je suviše široko, a on nema krila da preleti. Voleo bi kada bi mogao da nađe da ga neko preveze do njegove ljubavi i da tamo umre - tamo gde je i njegova draga. Uvio bi je u najcrnji mermer i ukrasio zlatom i srebrom. Ali, više ne može da peva dok nešto ne popije. Jer, postao je pijanac i retko je trezan. Samo luta od grada do grada. Ali, sada je već bolestan i njegovo vreme ističe. Zato neka dođu mladići da ga polože u zemlju. Otići će sa željom da je u Carrighfergusu i da provodi noći u Ballygranu.
I wish I was in Carrighfergus, only for nights in Ballygran
I would swim over the deepest ocean, only for nights in Ballygrant
But the sea is wide, and I can't get over, and neither have I wings to fly
If I could find me a handsome boatsman
To ferry me over to my love and die
Now in Kilkenny, it is reported,
they've marble stones there as black as ink
With gold and silver I would transport her,
but I'll sing no more now, till I get a drink
I'm drunk today, but I'm seldom sober,
a handsome rover from town to town
Ah, but I am sick now, my days are over,
come all you young lads and lay me down
I wish I was in Carrighfergus, only for nights in Ballygran
(Loreena McKennitt – Carrighfergus)

Iz Irske se selimo u Škotsku. Nešto što ćete u trenutku prepoznati kao pravu ljubavnu pesmu. Baš onako “pravu”. Onu koja se peva na ekskurzijama – uz samo glas i gitaru i ništa više. Šta drugo reći o tom glasu nego da se fenomenalno uklapa u ovakvu vrstu muzike koja traži snažno emotivno pevanje? Osetite te varijacije u glasu koje duboka osećanost izbacuje na površinu. Osetite kako je zanesen, obuzet, izgubljen u vrtlogu emocija koje ga potpuno poseduju. Ako znate engleski primetićete “kvaran akcenat” u glasu. Vuče na škotski dijalekat, ali mi je to baš simpatično. Nekako mi baš to daje iskrenost i neposrednost. Neku autentičnost, originalnost. Nekako daje veću težinu rečima.
Ovo je stvar koja slavi ljubav a u isto vreme je i napušta – odustaje od nje. Jer, ovo je ljubav sa čovekom koji se ne vezuje. Kome je draža njegova sloboda nego da bude čak i sa pravom ljubavi. To je neko kome je u genima upisan kod “sam”. Ipak, on jasno oseća gde se našao i šta ga je snašlo. On zna kakvu je osobu sreo – kakva je to “duša” koja je pred njim.
I reči su fenomenalne. On “leti solo”. On voli da je slobodan kao svetlost, kao ptica. Ali, može i da “skupi svoja krila i zaustavi svoj let” privremeno da bi se našao u okolini te žene – da bi je zaštitio i utešio. Jer, ona nije bilo koja žena – ona je nešto posebno. Tako divna, puna ljubavi. I razumna i osećajna u isto vreme. Osmeh joj pleše u oku, a svetlost je ispunjava sa svih strana. Ona je kao pesma, kao zrak svetlosti, kao vetar koji donosi radost i zadovoljstvo. Njemu je jasno da će bez nje biti “potučen do nogu”. Kada bude otišao za njega postoji samo jedna stvar – patnja.
Dakle, imate spoj i jednog i drugog – i muzike i teksta, na takav način da vas odmah baca u ljubavnu osećajnost. Među ovim rečima se nalazi i jedna od najboljih ljubavnih rima koje sam ikada čuo (pronađite je).
Stvar počinje sa rečima “koje nedostaju”: “Ona je tako divna da ne postoje reči da opišu kako se osećam iznutra...”
She is so beautiful, I've got no words to describe,
the way she makes me feel inside
I'm flying solo, as free and as light as a bird,
yet I could lay my wings down in a moment, to guard and comfort her
She is so beautiful, light-filled, loving and wise,
laughter dancing in her eyes
All my road is before me, and I never did plan on a wife,
yet she's the most beatiful soul I ever have met in this life
For she is like a song, she is like a ray of light,
she is like children praying, like harps and bells and cymbals playing
And she is like a wind, moving, soothing, bringing joy
And here am I, destroyed
She is so beautiful, I don't know what I'm going to do when I leave,
except grieve
(The Waterboys – She Is So Beautiful)

Sada malo drugačiji temperament, ali ni malo slabiji ljubavni “elektricitet”. Manje umetničke i pesničke rime kao kod prethodne stvari, ali, opet, s druge strane, ove reči, takođe, pogađaju u metu. Pune su ljubavnih simbola i poruka o pravoj ljubavi. Glas i pevanje specifično i prepoznatljivo svim fanovima Bena Harpera. Ovog pevača ćete, inače, imati prilike još bolje da upoznate kasnije kada se budem bavio autorima. On je jedan od mojih najomiljenijih.
Pesma sa vrlo malo muzike, skoro kao recitacija, ali osetićete reči koje jako lepo leže i lako prenose ljubavno raspoloženje ako se malo u njih udubite. Probajte da osetite te poruke koje stoje iza reči – taj simbolizam. Pokušajte da dokučite o kakvoj se to ljubavi radi kada se takve reči koriste? Kakva su tu osećanja umešana? Koji su tu doživljaji na sceni?
Ona je za njega ona prava i on koristi sve moguće reči i sva moguća poređenja da to pokaže. Ni reka nije dovoljno široka, ni planina dovoljno visoka kao što je njegova ljubav. Ništa ne može promeniti ono što on u sebi oseća za nju – nikakav greh, nikakvo zlo. Ni snaga okeana, ni vrelina sunca.
Jer prava ljubav je neprocenjiva, za pravu ljubav moraš da platiš cenu, ali njega ništa ne može da spreči da je voli – ni vrelina vatre niti hladnoća leda. Jer, ona je za njega najbolja. Ona je njegov heroj, njegova religija, njegova božanstvenost. Bez obzira da li ona oseća isto, njegova ljubav prema njoj nikada neće umreti. Jer prava ljubav je i davanje i uzimanje, prava ljubav je žrtvovanje, ali ni to niti bilo šta drugo njega neće sprečiti da je voli.
There is not a river wide

Not a mountain high

And neither sin nor evil
Could change how I feel inside

Could change how I feel inside
Not all the strength of the ocean

Not all the heat from the sun

From the sun
Now, others have tried

I just can't deny
For me you are the one

For me you are the one
The true love is priceless

For true love you pay a price
But there's nothing can keep me from loving you
Not fire no not ice

Not fire no not ice
Like a hero or a champion

You are the best

You're the best
Like religion or superstition

With you I am blessed

With you I am blessed
Now the river may grow wider

The mountains may reach past the sky
And wether or not you feel the same

My love shall never die
My love shall never die
The true love is give and take

True love is sacrifice
But there's nothing can keep me from loving you
Not fire no not ice

Not fire no not ice

Not fire no not ice
(Ben Harper – Not Fire, Not Ice)

Ovo je jedna ljubavna stvar koja u startu ostavlja utisak starih irskih ljubavnih pesama koje te ostavljaju bez daha svojom iskrenošću, bogatstvom emocija i nekom dubokom univerzalnošću gde se dodiruje ljubav ne samo kao pojedinačni fenomen nego možda još više kao sveopšti životni princip.
To su, uglavnom, pesme u kojima se ne peva o tamo nekoj ljubavi, nego o onim istinskim, pravim ljubavima koje su bile često opterećene neizvesnošću i patnjom. Jer, vreme kada su te pesme nastajale je bilo takvo da su društvena pravila: ko, s kim, kada, gde – treba i sme da bude – bila mnogo važnija od samih ljubavnih osećanja. Ljubavnici su najpre morali da se uklope u stroge društvene strandarde i da “zadovolje red”, a tek onda da razmišljaju o zajedničkom životu.
Da bi se dotakle takve ljubavne dubine glasovi koji ih “prizivaju” moraju da budu perfektni. U ovakvim pesmama nema mesta falširanju ili sumnji. Ne. Već od prvog trenutka mora da vam bude potpuno jasno da je taj glas koji izvodi pesmu rođen da bi pevao i da je pevanje a ne govor njegova osnovna misija postojanja.
Ali, iako zvuk, ritam i atmosfera stvaraju utisak arhaičnog ljubavnog šablona toga nema u samom tekstu pesme. Jer, baš niko ovim ljubavnicima ne brani da budu zajedno – ni tradicija, ni zatucani društveni moral. Ne. Ovde problem njihove ljubavi leži u njima samima.
Kao što vetrovi sa severa imaju svoje ustaljene puteve kojima se oduvek kreću, tako je i ovoj ljubavi došlo vreme da dobije svoj stabilan oblik. Iako, nije baš sasvim jasno iz texta zašto je taj njihov “ljubavni vetar” uopšte tumarao i spoticao se.
Ona je sada sigurna u njihovu ljubav i zove ga da dođe kod nje. Objašnjava mu da nije nedodirljiva iako je on možda stekao takav utisak. Naprotiv, sada ga želi više nego ikada. Samo neka dođe. Neka dođe kod nje.
Malo konfuzije u text unosi rečenica koja je gramatički data u obliku pitanja (Have I never laid down by your side?) što bi u prevodu značilo: “Zar nisam još nikada legla pored tebe”? To ostavlja utisak da je među njima, ipak, već bilo nešto konkretno (a ne samo “na daljinu”), ali da na kraju nešto nije dobro ispalo. Njoj je sada žao zbog toga i moli ga da zaborave na ponos.
Ipak, dalji text navodi na potpuno drugačiju “vodenicu”. Na to da je ona, u stvari, bila ta koja je vodila ljubavnu igru, ali da je od početka bila malo više “navalentna” nego što je trebalo. Dečko, je, naime, vrlo stidljiv (timid) kod tih stvari i tražio je “strpljiviji tretman”. Ona sada želi da ga uveri da nema potrebe da brine, jer će ovaj put biti sve u redu. Ovaj put ona neće žuriti.
Šta god da je konkretno bilo u pitanju manje je važno od toga da pred sobom imate jednu jako dobru ljubavnu stvar. Tumačite je na način na koji vam najviše leži. Bilo kao staru irsku ljubavnu pesmu, ili kao modernu verziju koja se malo poslužila arhaičnim zvukom. Kao uobičajeno muško “durenje” jer on nije dobio svoj “ljubavni kolačić”, ili kao žensko nesnalaženje u muškoj ulozi koju je ona preuzela na sebe – da “kroti ljubavni vetar”.
Inače, ova stvar se nalazi u ljubavnom filmu “Before Sunrise” u kome se dvoje mladih upoznaju u vozu. Imaju tako dobru “priču” da se odmah vide “ljubavne strele” koje lete oko njih na sve strane. Ali, on treba da izađe u Beču jer sutradan hvata avion za Ameriku, a ona treba da produži dalje kući – do Pariza.
On je izašao iz voza u Beču, ali na krilima nekog čudnog “vetra” vraća se u voz i dramatično joj predstavlja “suludi plan” – da ona izađe iz voza i provede s njim dan i noć zajedno u Beču do njegovog odlaska. Naravno, to je rekao na tako šarmantan i neodoljiv način da ona jednostavno nije mogla da odbije. Jer, bilo je sasvim jasno da je i ona vrlo zagrejana za njega.
Ipak, to je bio veliki korak u nepoznato za nju jer se do tada baš ništa nije znalo. Tek su po prvi put razmenili imena kada su se zajedno našli na bečkom trotoaru. Bili su više kao dobri poznanici koji imaju dosta tema za razgovor i filozofiranje, ali ničega više od toga još uvek nije bilo. Ni jedan poljubac, niti čak držanje za ruku. Sve je još uvek bilo samo “u vazduhu”. Ali, taj “vazduh” je bio krcat “ljubavnim zapaljivim kiseonikom” koji su oboje preko opštih tema za razgovor još uvek uspevali nekako da drže pod kontrolom.
E sada, zamislite situaciju gde tako šetajući i pričajući, dok je “ljubavni oblak” svuda oko njih, nabasaju na jednu muzičku radnju. Ona uzima jednu ploču – “čula je da je dobra od drugarice” – i ulaze u tesnu osvetljenu kabinu da bi preslušali nijednu drugu nego baš ovu ljubavnu stvar o kojoj govorimo.
Dečko je, naravno, iznenađen jer stvar “bode oči” koliko je nedvosmislena, sa jasnim ljubavnim porukama. Ona je, takođe, iznenađena jer nije očekivala da će ta stvar ostaviti na nju i na njega baš takav utisak. Tu scenu zajedničkog slušanja muzike možete da pogledate na ovom videu.
Znam da jedva čekate da vidite kako samo nespretno i glupo izgleda kada ljubav još nije postala “stabilan vetar koji zna gde treba da duva”. Ipak, uzdržite se i najpre otslušajte pažljivo osnovnu verziju ove stvari u celosti. Pogledajte malo i reči i probajte što više da osetite ukupnu atmosferu pesme. Tek onda se vratite videu iz filma. Tada će on na vas delovati još potpunije i dublje. Tada ćete još bolje razumeti “odakle vetar duva”?
There's a wind that blows in from the north
And it says that loving takes this course
Come here. Come here.
No I'm not impossible to touch
I have never wanted you so much
Come here. Come here.
Have I never laid down by your side
Baby, let's forget about this pride
Come here. Come here.
Well I'm in no hurry
You don't have to run away this time
I know that you're timid
But it's gonna be all right this time
There's a wind that blows in from the north
And it says that loving takes this course
Come here. Come here.
Hey, hey, hey, hey...
(Kath Bloom – Come Here)

Sada imamo jednu ljubavnu stvar koja je, takođe, karakteristična po svojoj neupadljivoj osećajnosti. Ali, ako je malo duže slušate videćete kako jako deluju te naizgled sasvim jednostavne reči i taj skoro neprimetni glas. Tajna je baš u tome – u jednostavnosti. Oseća se iskrena emocija koja se prenosi karakterističnim glasom i inspirativnim rečima.
Stvar govori o bliskosti sa drugom osobom. Govori o nežnim ljubavnim osećanjima koja se vezuju za srodne duše. Za nekoga sa kim i pored koga bi našli svoj mir. To je ujedno i njena izjava ljubavi upućena njemu. Ona očigledno još uvek nije potpuno sa njim, jer “se nudi ako je on hoće”, ali za sebe sigurno zna da je pronašla ono što je tražila. Jer, sve ono što joj je on rekao je promenilo njen pogled na svet u svakom smislu.
Pesma je kao neki valcer koji se “odmotava” i koji uzima svoj puni zamah kada na red dođe refren. Prosto je neverovatno kako stvar može da bude dobra i pored nekako “ravnodušnog” i “stidljivog” pevanja koje dominira. Kao da taj glas više recituje nego što peva. Kao da peva “sebi u bradu” jer se plaši da sam sebe čuje. Samo na trenutke uspeva taj glas da malo “protegli noge” i tada se pokazuje koliko je samo interesantan. Nekako je specifičan – grlen i zvonak – i baš se lepo uklapa u ovu stvar koja igra na neku tihu osećajnost. Na suptilne dodire. Na “opkoljavanje iz pozadine”. Jer, ova muzika će te osvojiti neprimetno samo ako joj se malo prepustiš.
Ona hoće da sanja svoje snove samo sa njim. I ne postoji ni jedno drugo mesto gde bi radije položila svoju glavu...
Uuuuuu...
All the things you said to me today,
change my perspective in every way
These things count, mean so much to me,
into my faith, you and your baby
It's out there, It's out there,
It's out there, If you want me I'll be here (2X)
I'll be dreaming my dreams with you
I'll be dreaming my dreams with you
And there's no other place that I'd lay down my face,
dreaming my dreams with you
It's out there, It's out there,
It's out there, If you want me I'll be here (2X)
I'll be dreaming my dreams with you
I'll be dreaming my dreams with you
And there's no other place that I'd lay down my face,
dreaming my dreams with you
Dreaming my dreams with you,
I'll be dreaming my dreams with you
And there's no other place that I'd lay down my face,
dreaming my dreams with you
Uuuuu…
(The Cranberries – Dreaming My Dreams)

Idemo sada uživo. Originalna pesma od Bee Gees-a koja je kasnije izvođena u više stotina obrada. Evo jedne koja se meni baš dopada. Idemo na koncert Damien Ricea i Ray Lamontagnea. Dva nešto različita, ali izvanredna glasa, koja ovoj stvari daju poseban pečat.
Dakle, samo glas i akustična gitara. Obratite pažnju na osećajno pevanje oba pevača. Imate emociju na kvadrat, jer svaki od njih za sebe bi bio dovoljan da vas baci u “emotivni trans”. Ovako, na jednom mestu imate toliko ljubavnih “teških” emocija da sve pršti od njih.
Osećate jasno kroz to pevanje kako se čovek nalazi u “kandžama” ljubavne strasti. Kako je nemoćan da sa tim izađe na kraj. Živa svirka nekako još upečatljivije prenosi ljubavnu opsesiju kojom je čovek obuzet. Osećate kako se bori sa samim sobom. Kako sebe pokušava da urazumi. Kako kroz njega prolaze talasi depresije koji mu donose misao, da šta mu vredi da se bori i brine oko bilo čega u životu, čemu to i kakva korist od toga, ako nema nju.
Dakle, opet je to neuzvraćena ljubav. Opet čežnja, opet teška patnja. On je ludo voli, ali žali što “svetlost” nikada nije pala na njega. On živi i diše za nju, vidi njeno lice stalno pred očima, ali šta to vredi kada nema nju. Ona ne zna kako to izgleda kada nekog voliš onako kako on voli...
There is a light

A certain kind of light

That never shone on me
I want my whole life to be

Lived with you, lived with you
There's a way, everybody say

To do each and every thing
Oh, what good does it bring

If I ain't got you, ain't got you
Baby, you don't know what it's like

Baby, you don't know what it's like
To love somebody

To love somebody

The way I love you
In my brain I see your face again

I know my frame of mind
How you’ve got to be so unkind
Have I mind, have I go blind
But, I'm a man

Can't you see what I am
I live and I breathe for you
But what good does it do

If I ain't got you, If I ain't got you
Baby, you don't know what it's like

Baby, you don't know what it's like
To love somebody

To love somebody

The way I love you (2x)
(Damien Rice & Ray Lamontagne – To Love Somebody)

Još jedna stvar uživo i jedna legenda – Eric Clapton. Ovo je jedna od njegovih poznatih stvari, ali možda je još niste primetili. Tiha je i “skromna”. Ne ističe se.
Sada imamo situaciju gde je u ljubavi sve u najboljem redu. On pesmom još jednom poručuje svojoj ženi koju voli koliko mu znači njena ljubav. Prava spora stvar za moovvvaanje. Ako hoćete nekoga da smuvate na ljubavne note, pozovite ga da odigra s vama ovu stvar – dugo traje i baš deluje. I glas i melodija prosto vas probadaju ljubavnim strelicama. Tu je i gitara koja lako baca u ljubavni trans. I predivni ženski vokal sa svojim solo pevanjem u drugom delu pesme. Sve se skupilo na jednom mestu da prenese jaku ljubavnu emociju.
Dakle, sretan ljubavni par koji živi svoj život kroz sitne svakodnevne stvari i svestan je svoje ljubavi u svakom trenutku. On je posmatra dok se ona misli šta da obuče, dok stavlja make-up, dok se priprema za izlazak. Oseća se divno jer vidi “ljubavnu svetlost” u njenim očima i shvata koliko je mnogo voli. Zatim odlaze na zabavu na kojoj je ona centralna figura jer dominira svojom lepotom. Svi se okreću za tako lepom ženom, ali ona ima oči samo za njega. Onda odlaze kući, a ona mu pomaže oko sitnih stvari jer on ima jaku glavobolju.
Sve ovo izgleda kao jedan običan danu u životu jednog običnog para. Ali, nije tako. Jer, ono što njih povezuje su unutrašnje niti koje su nevidljive za posmatrače sa strane. Potrebno je pogledati ih “unutrašnjim okom” i onda će sve biti mnogo jasnije. Tada će na površinu isplivati njihov dubok intimni odnos koji se neprekidno pokazuje kroz pažnju i brižnost koju imaju jedno prema drugom. Kroz vezu koja dolazi do izražaja kroz neprekidan kontakt, kroz neprekidnu “energetsku” razmenu koja blagotvorno deluje na svakoga od njih. Njihovi pogledi su puni ljubavi, njihova pitanja koja upućuju jedno drugome, njihovi dodiri. Sve to pokazuje da njihov odnos nije nikakvo uobičajeno pravilo nego, pre svega, izuzetak koji se retko sreće.
Osetite to ljubavno spokojstvo koje prožima, tu bezbrižnost koja rasterećuje. Nešto slično kao u sledećoj stvari od Henri Salvadora. Samo, ovde feeling nije tako veseo i razdragan nego je više neka tiha osećajnost na delu. Ne igra, ne vedrina, nego mir i tišina. Prava reč za tako nešto je sklad. Dvoje koji su usklađeni tako dobro da mirno teku rekom života. Udobno im je i nema potrebe ni za kakvim dodatnim pokretom. Uživaju u ljubavnom blagostanju koje ih ispunjava.
It's late in the evening; she's wondering what clothes to wear,
She'll put on her make-up and brushes her long blonde hair,
and then she'll ask me, "Do I look all right?"
and I'll say, "Yes, you look wonderful tonight."
We go to a party, and everyone turns to see,
this beautiful lady that's walking around with me
And then she'll ask me, "Do you feel all right?"
And I'll say, "Yes, I feel wonderful tonight."
I feel wonderful because I see,
the love light in your eyes,
and the wonder of it all,
is that you just don't realize, how much I love you
It's time to go home now and I've got an aching head,
so I'll give her the car keys and she'll help me to bed
And then I'll tell her, as I turn out the light,
I say, "My darling, you were wonderful tonight.
Oh my darling, you were wonderful tonight."
(Eric Clapton – Wonderful Tonight (Live)

Setite se kada je nešto ranije rečeno da ljubavne pesme manje pevaju o sretnim ljubavima a mnogo više o ljubavnoj čežnji zbog neostvarene ljubavi ili ljubavnog rastanka. Ova stvar pokušava da u tom smislu napravi ravnotežu, jer ovo je ostvarena ljubav koja je sretna i uživa u samoj sebi.
Osim toga, sada ide nešto sasvim drugačije i što se ritmova tiče. Malo smo se zaledili od “hladnih” ljubavnih tonova. Ali, bez brige, stiže otopljavanje. Iako je naslov pesme “zimska bašta”, zagrejaće vas, siguran sam, ovaj južnjački topli ritam.
Osetite divni glas Henri Salvadora, koji ima tako neuobičajenu i jasnoću i mekoću istovremeno. Mislim da ovaj čovek može da peva bilo šta i da to mora da ispadne ne samo dobro nego fenomenalno. Samo se prepustite da vas nosi taj glas i osetićete vedro raspoloženje. Osetićete neku neuobičajenu tišinu i smirenje.
Jer, tako je tih taj glas, tako je “u ravnoteži”. Kao da mu je data božja misija da širi balans i spokojstvo oko sebe. I kada se malo “uzbudi” i dalje ostaje mek i proziran. Ali, nemojte očekivati neki ženskast glasić koji vas pleni svojom ranjivom osećajnošću. Ne, daleko od toga. Upravo suprotno. Osetićete pravi muški glas “koji dolazi sa Juga”. Koji ima svoju dubinu “u kojoj dno ne može lako da se primeti”. Ali, bez obzira na te “mužjačke” moći, glas je vedar. Raspoložen, ne da se nadmeće, nego da se igra.
Jer, najbolji opis ove stvari je ta vedrina, ta nesputanost, ta sloboda koja se oseća u čitavoj atmosferi pesme. Ta spontanost koja ništa ne traži na silu. Koja se ne plaši od onoga što je bilo i onoga što će doći. To je vedrina koja uživa u životu.
Hoće sunce i obalu mora u njegovoj zimskoj bašti. Hoće svetlo i promenu atmosfere. Tu je i ona, njena haljina sa cvetovima i njegove ruke koje teško može da obuzda… Želi da ljubi njene otvorene oči...
Sviđa mi se i video. Baš je nekako spontan, jednostavan, topao. Sve samo po francuski. Uživajte!
Je voudrais du soleil vert, des dentelles et des théières,
Des photos de bord de mer, dans mon jardin d'hiver,
Je voudrais de la lumière, comme en Nouvelle Angleterre,
Je veux changer d'atmosphère, dans mon jardin d'hiver,
Ta robe à fleur, sous la pluie de novembre,
Mes mains qui courent, je n'en peux plus de l'attendre,
Les années passent, qu'il est loin l'âge tendre,
Nul ne peut nous entendre,
Je voudrais du Fred Astaire, revoir un Latécoère,
Je voudrais toujours te plaire, dans mon jardin d'hiver,
Je veux déjeuner par terre, comme au long des golfes clairs,
T'embrasser les yeux ouverts, dans mon jardin d'hiver,
Ta robe à fleur, sous la pluie de novembre,
Mes mains qui courent, je n'en peux plus de l'attendre,
Les années passent, qu'il est loin l'âge tendre,
Nul ne peut nous entendre...
(Henri Salvador – Jardin d'hiver)

A sada jedna jako setna stvar i fenomenalan glas sa takvim emotivnim pevanjem koje se retko sreće. Ljubav je često i čežnja. Najčešće čežnja za drugom osobom, ali to može biti i čežnja za bogom, za unutrašnjom harmonijom. Ovde je to čežnja za smirenjem, za spokojstvom.
U stvari, pesma je o smrti i strepnji od samog kraja i toga da li će nam se neko naći “da nas povede ka Svetlosti”. Nije klasična ljubavna stvar ali biste lako mogli da zamislite da se peva i nekoj dragoj osobi. Čak se može lako zamisliti da je ta osoba još uvek sa nama i da joj ovom pesmom izražavamo dubinu naših osećanja. Suviše je dobra stvar da bih je izostavio samo zbog toga što je malo više alternativna.
Inače, vrlo mi se sviđa baš to alternativno u ovoj stvari. Videćete kada iznenada dođe deo samo sa muzikom bez reči. Možda će vam izgledati čudno i nepoznato. Ali, život se nalazi na ivicama poznatog, zar ne? Tamo u nekoj teško primetnoj mračnoj dubini. Zato se otvorite i probajte da doživite ovu stvar u celosti. Osetite njen ritam, njene simbole, njeno “talasanje”.
On se nada da će se neko naći uz njega kada umre. Neko ko će osloboditi njegovo srce i izbrisati umor. Muče ga utvare kada ode u krevet. Ne daju mu da spava i odmori svoju glavu. Zaplašen je od “onoga između” – od prostora između Svetlosti i Ništavila. Ne želi da bude ostavljen tamo i da završi tako.
Na horizontu je čovek koji ga zove da ode na počinak. Ima strepnju da li će mu dozvoliti da odmori svoju glavu ako mu se baci pred noge. Nada se da neće biti “udavljen ili paralizovan” Svetlošću.
Kada se reči završe dolazi deo koji je vrlo naglašenog ritma koji se ubrzava i “uspinje”. Kao da simbolizuje dramatiku napuštanja ovog sveta i uspinjanje ka Večnosti. Osetite tu dramatiku. Osetite tu borbu, to “porađanje u Svetlosti”. A onda dolazi smirenje i spokojstvo. Večna Ljubav.
Hope there's someone who'll take care of me

When I die, will I go
Hope there's someone who'll set my heart free
Nice to hold when I'm tired
There's a ghost on the horizon when I go to bed
How can I fall asleep at night

How will I rest my head
Oh I'm scared of the middle place

Between light and nowhere
I don't want to be the one

Left in there, left in there
There's a man on the horizon

Wish that I'd go to bed
If I fall to his feet tonight

Will allow rest my head
So here's hoping

I will not drown or paralyze in light
And godsend

I don't want to go to the seal's watershed
Hope there's someone who'll take care of me

When I die, will I go
Hope there's someone who'll set my heart free
Nice to hold when I'm tired
Oh... Uuuuuuh...
(Antony Hegarty & The Johnsons – Hope There's Someone)

Vreme je došlo da čujemo jednu “pravu stvar” – The Real Thing. Tako joj je ime. Ali, kakvo ime takav i sadržaj. Uh, koliko samo dubine i širine ima ovde. Ako se istinski otvorite za ovu stvar, ako dodirnete njene dubine koje imaju veze sa životom uopšte, onda vas može pogoditi žestoko. Možda će vam naterati suze na oči, jer toliko emocija je u stanju ova stvar da pokrene da mogu da “poteku u potocima”. Toliko u njoj ima mnogo simbola, toliko nagoveštaja, toliko otvorenih tema koje najemotivnije delove tvojih životnih iskustava prizivaju da pristupe i pokažu svoje lice. Stvar u sebi nosi širinu univerzalnog koja kao auto put u petnaest traka pušta emotivni sadržaj da nadire bez prestanka u ogromnim količinama.
Jer, kako ostati miran i pribran kada ova stvar “džara” po najosetljivijim bolnim mestima naših života. Kada nas tako živo potseća na ono što, inače, želimo da potisnemo i da zaboravimo. Ono na šta uopšte ne smemo da mislimo. Jer, kada na to mislimo čini nam se da nam uopšte nije bolje od toga.
Svesni smo da nam životi prolaze i da polako nestajemo a da nam je svakodnevica ispunjena sa toliko malo pravih stvari. Nasuprot toga, u nas se uselilo toliko bledila, prosečnosti i imitacije da se neprekidno gušimo u njima. Muka nam je od takve “hrane” koju smo prisiljeni da uzimamo. Hrane u kojoj toliko malo toga ostaje “za dušu”. Ali, ako bolje hrane nema, onda moramo da uzimamo tu koja se nudi i da uz grčeve u stomaku, dok se savijamo od bolova, nastavljamo da guramo dalje. U nadi da ćemo jednog dana možda naleteti na jedan “pravi obrok” koji ćemo moći da varimo sa zadovoljstvom.
Drugim rečima, znamo da prave stvari postoje, ali znamo da su tako retke u svetu koji nas okružuje. A ona prava stvar koja je najređa od svih je baš ona koja nam je najviše potrebna – prava ljubav.
Odmah na početku ćete primetiti da je ovo jedna vrlo neobična stvar. Drugačija je od svih koje su oko nje. Šta je to “čudno” u vezi ove stvari? To što za razliku od drugih stvari u ovoj grupi koristi izrazito alternativni jezik da bi ispričala svoju priču.
Već na startu ćete primetiti kao da se “sudara sa samom sobom”, jer ima u sebi i spor i brži ritam koji teku paralelno. Ali, kako samo dobro zvuči ta alternativa – to neuobičajeno “ritmovanje”. Taj alternativni zvuk je “čudan” i na samom kraju. Tako je neodređen, misteriozan – ni “da” ni “ne”. Pušta te da u vezi prave stvari ostaneš u dilemi - “na ničijoj zemlji”.
Probaj da osetiš svaki ton – da ne propustiš ni jedan zvuk. Primetićeš koliko tu ima svega i svačega – čak i violina u jednom trenutku. Obrati pažnju kako se glas “igra”. Kako menja raspoloženja. Kako sve to radi “iz srca”.
Ali, ako se usmerite samo na glas može vam se u početku učiniti da je to jedna od mnogih sentiš stvari koje se pevaju pred “pristojnom” publikom u već ustaljenoj standardnoj klasičnoj formi. Ipak, nećete dugo moći da držite taj utisak u glavi jer će sav ostali zvuk oko tog glasa početi da se savija, lomi i uzima najrazličitije oblike. Mnogo neobičnog događanja oko glasa će vas hteli ne hteli prisiliti da shvatite da se ovde ne radi o klasičnoj baladi iz šezdesetih i sedamdesetih koje se pevaju po raznim festivalima. Ne. Odmah ćete shvatiti da se ovde koketira sa tom klasikom. Ona jeste tu, ali samo kao omotač a ne kao suština – kao središte.
Jer, ovo je u stvari jedna mixovana a ne standardna stvar. I sam naslov koji u sebi sadrži ime Dj-a više liči na neki house mix naslov nego na standardno klasičan. Kakav naslov takav i zvuk – mixovan, neobičan za ovakav tip muzike. Sve to može malo da vas zbuni i da vam u prvi mah možda zasmeta, ali ubrzo ćete se naviknuti na taj “hod bez čvrstog oslonca”.
Jer, prave stvari su takve. Često ne izgledaju to što jesu na prvi pogled. Mogu da uzmu bilo koji oblik i da vam se predstave na hiljadu različitih načina. Mnoge od tih oblika uopšte nećete primetiti. Mnoge od onih koje primetite ćete nekritički gurnuti u stranu jer vam izgledaju nepoznato i čudno. Prosto iritiraju vaša čula. Kose se sa onim na šta ste navikli i što mislite da vam prija.
Ali, to je zato što najčešće ne primećujemo koliko su naša čula otupela. Koliko je naš pogled na svet deformisan. Koliko je uspavan i “drogiran” od ogromne količine istog sa kojim se neprekidno susreće. Jedno isto samo u milijardu različitih pakovanja nas pogađa iz dana u dan, iz sata u sat. Na to vas potseća taj alternativni zvuk u ovoj stvari. Da gledate šire, dalje, dublje. Da ne odbacujete odmah ono što ne razumete i što vas odbija time što je drugačije, neuobičajeno, nepopularno.
Ako gledaš iz tog ugla, postaće ti jasno da priča o “pravoj stvari” ne treba, uopšte, da izaziva tugu i melanholiju nego, naprotiv, da te pokrene da gledaš na život i svet vedrim okom. Da gledaš pažljivije – da probaš da osetiš što dublje. Da probaš da naslutiš alternativu.
Jer, svuda oko tebe je gomila raznih “pravih stvari” koje se prosto utrkuju u pokušaju da privuku tvoju pažnju. Ako to shvatiš na taj način onda ćeš obrisati suzu i pustiti smeh iz sebe kao što ga je u jednom trenutku pustio glas iz pesme. Tada će mnoge prave stvari naći put do tebe. Jedna od njih će možda biti i “najpravija” stvar od svih pravih – prava ljubav.
Jer, kao što pesma peva: “Ne postoji ništa kao što je prava stvar, kada prava stvar dođe do tebe...”
If...was through
Would you eat it everytime you could
Expensive that would be
And that can...rapidly
If love was a...
Woud you smoke and fly like a bird
I’d be addicted too easily
And forget what love means to me
There’s nothing like a real thing
When love is increasing
There’s nothing like a real thing
When it comes to you
We’re talking about the real thing, baby
Because it has its meaning
There’s nothing like the real thing
When it comes to you
If peace was a SUT (system under test)
Tell me who would distribute
So expensive and dear
That lots of people would have feel
If justice was like rain
It would fall on everyone
And if love was a train
I’d let everyone get on
There’s nothing like a real thing
When love is increasing
There’s nothing like a real thing
When it comes to you, mmm
We’re talking about the real thing, baby
Because it has its meaning
There’s nothing like the real thing, oh no
When it comes to you
(...And you see, the real thing
When the real thing comes
It’s gonna sweep you off your feet
The real thing)
There’s nothing like a real thing
When love is increasing
There’s nothing like a real thing
When it comes to you
We’re talking about the real thing, baby
Because it has its meaning
There’s nothing like the real thing, oh no
When it comes to you
There’s nothing like a real thing
When love is increasing
There’s nothing like a real thing
When love, when love comes to you
There’s nothing like a real thing
When love comes to you
(Emo – The Real Thing feat. Jah Bobby & Djosos K.)

Na šta pomislite kada se pomene termin: “ljubavna pesma”? Pomislite sigurno na idilične zvuke koji vas prosto rastapaju od miline dok vam mašta u glavi stvara sliku nekog mladog zaljubljenog para. Ili, pomišljate na tužnjikave tonove koji vas bacaju u nostalgiju zbog neke neostvarene ljubavi ili zbog srceparajućeg rastanka dojučerašnjih ljubavnika jer je ljubav među njima prestala da postoji. Takav uobičajeni ljubavni zvuk smo uglavnom imali u pesmama ove muzičke grupe.
Ali, osim takve ljubavne ritmike koja je u vezi sa individualnim ljubavnim osećanjima između dva ljudska bića, postoji i ljubavni zvuk koji je više opšteg karaktera. Onaj zvuk koji je u vezi sa Univerzalnim – sa Kosmičkim. Sa Ljubavlju koja postoji kao sinonim ukupnog života koji nam se dešava. Kao simbol našeg unutrašnjeg balansa koji je u stanju da nam donese doživljaj istinske životne radosti bez obzira na životne okolnosti koje su oko nas. Takva Ljubav je simbol naše ukupne životne ravnoteže. Naše ispunjenosti životnim smislom.
Sa takvim dubljim kosmičkim simbolom Ljubavi smo se, upravo, malopre susreli (Antony Hegarty & The Johnsons – Hope There's Someone). Tada je tema bila Ljubav kao simbol čovekovog postojanja naspram čega stoji strah od nestajanja – od smrti.

Kao što zaljubljene ljude može da razdire čežnja za svojim ljubavnikom, tako isto, sa jednog dubljeg nivoa, svaki čovek ima u sebi stalnu snažnu čežnju za univerzalnom Ljubavlju – za Životom u njegovom najopštijem smislu. Drugim rečima, čovek pritajeno čezne za tim da vodi život koji ima smisla na jednom dubljem nivou. Na onom nivou koji dotiče srž njegovog bića. Jer, čovek instinktivno oseća da dodir sa takvom Ljubavlju donosi nešto istinsko. Nešto što možemo da nazovemo: Spokojstvo, Bezbrižnost, dubinska životna Radost.
Pesma koju ćete sada čuti za svoju temu ima čežnju za baš takvom Ljubavlju. Ta čežnja je ovde toliko velika da se pretvorila u krik, u vapaj koji je tako moćan da vam se čini da svojom snagom razdire utrobu čoveka.
Jer, on tako očajnički želi da ga pogodi Ljubav. Da ga zarobi, okupira, da se usadi u njega. Da zavlada njegovim čitavim bićem. Jer samo Ljubav može da donese plodonosnu Kišu. Onakvu koja je kao kada se more u poljupcu spaja sa obalom. Kao oznojena tela ljubvnika koja leže nepomično u travi dok traže predah nakon ljubavnog žara.
On priziva svojim krikom tu Ljubav da se spusti u njega. Da kao munja protrese njegovo telo. Da padne kao božja kiša na njega i pomogne mu da podigne pogled u vis – u nebesa. Tamo odakle padaju suze koje ne donose patnju nego večitu radost.
Moraće da bude mnogo glasan da bi se njegov krik čuo do kraja Univerzuma. Moraće da pokaže koliko mu je stalo do Ljubavi – koliko čezne za njom. Moraće da se pretvori u Vrisak.
Pripremite se za jednu ljubavnu stvar koja je drugačija od ostalih. Koja ne gleda umilnim nego “mrkim” pogledom. Koja nema misiju da te uljuljkuje u ljubavne snove koje ti priča svet oko tebe. Naprotiv, ova stvar te budi iz snova – iz iluzija kojima te “kljuka” spoljašnji svet. Otvara ti oči za stvarno, istinsko, izvorno. Ne mami te poklonima, obećanjima i “konforom”, nego te pridobija iskrenošću i istinom, pa makar ti se to, u prvi mah, učinilo grubo, odbojno, zastrašujuće.
Uči te da i u tebi – u tvojim dubinama – postoji taj isti ljubavni vrisak. Ta ista duboka čežnja za istinskim životom. Sada je vreme da se na trenutak zamisliš nad svojim životom. Da iz sebe pustiš ljubavni krik koji će svojim moćnim zvukom razbiti “stakleno zvono” u kome se nalaziš. Koji će te usmeriti ka Slobodi, ka Radosti, ka Igri.
Only Love
Can make it rain
The way the beach is kissed by the sea
Only Love
Can make it rain
Like the sweat of lovers
Laying in the fields
Love, reign over me
Love, reign over me, rain on me, rain on me
Only Love
Can bring the rain
That makes you yearn to the sky
Only Love
Can bring the rain
That falls like tears from on High
Love, reign o’er me, rain on me
Love, rain on me
Love, reign o’er me, rain on me, rain on me
On the dry and dusty road
The nights we spend apart alone
I need to get back home to cool cool rain
I can't sleep and I lay and I think
The night is hot and black as ink
Oh God, I need a drink of cool cool rain
Love, Reign O'er me, rain on me
On me, Love
Love, Reign O'er me, rain on me
Looooove!
(Pearl Jam – Love Reign O'er Me)

Sledi stvar koja nastavlja da razvija simbolizam iz prethodne. Idemo u dubine duhovne ljubavi. Tamo gde leže koreni svega što postoji. Jer, bez božanske ljubavi ništa ne bi moglo da nastane. Ta ljubav se ogleda u stvaranju i biljnog i životinjskog sveta, i čoveka, i drugih planeta, galaksija, i svega živog što je bilo gde nastalo ili će ikada nastati.
Naravno, moglo bi se mnogo potrošiti reči u slavu božanske ljubavi, ali, ipak, ova stvar koju ćete čuti nije tu stavljena da bi samo tu bila zbog svoje važnosti. Ne. Stvar mi se jednostavno jako svidela i to je jedini razlog zašto je ovde. Toliko je dobro “legla” posle filma da sam jednostavno bio njom oduševljen. I uvek sam kada je ponovo slušam.
Dakle, ovo je muzika iz filma “Tri Boje Plavo”. To je, u stvari, poslednja scena u filmu, jer se njom film završava. Ali, muzika se nastavlja i traje dok ide i odjavna špica filma. Bukvalno do samog kraja ne treba prekidati slušanje.
Ova muzička stvar stavlja tačku na jednu tužnu životnu priču koja ide u filmu. Žena ostaje bez muža i ćerke koji ginu u teškoj saobraćajnoj nesreći. Pošto ne može da podnese toliki gubitak na normalan način kroz tugovanje i patnju, žena potiskuje bol duboko u sebe. Prodaje sve što ima i što je vezuje za porodicu i započinje nov život u drugom delu Pariza gde je niko ne poznaje. Zatvorena je u svom svetu i živi kao hodajući mrtvac koji se ničim ne bavi i s nikim nije u kontaktu. Nalazi se u nekoj zoni između života i smrti – niti živi niti hoće da umre. Dani joj prolaze u ničemu. Misli i sećanja o porodici naviru povremeno, ali ih potiskuje i na silu izbacuje iz sebe.
Njen muž je bio poznati muzičar koji je dobio čast da napiše simfoniju za ujedinjenu Evropu. Ona je pomagala mužu u komponovanju. Neki su govorili da je ona, u stvari, bila talentovanija od svog muža i da je ona pravi kompozitor iz senke. Ta simfonija je zajedno sa svim drugim stvarima bačena u trenutcima njenog prekida sa dotadašnjim životom. Ali, nekim čudom jedna kopija je sačuvana, i ona na kraju uz pomoć jednog prijatelja koji je preklinje da se vrati u život, treba da odluči da li da sama završi simfoniju ili ne.
U video spotu defiluju likovi iz njenog sećanja koji svi imaju neku vezu sa ljubavlju. Od dečaka koji je prisustvovao saobraćajnoj nesreći, prijavio je i nije hteo da primi nikakav poklon za to (osim lančića), preko devojke koju slučajno upoznaje i koja joj pomaže i poverava se da iskreno voli striptiz i da spava sa muškarcima, preko njene majke koja je u bolnici i umire, pa do slike novog života koji se rađa, deteta na ultrazvuku za koje saznaje da je od njenog muža i ljubavnice sa kojom je bio u vezi. Sećanja joj naviru i utapaju se dok ide muzika simfonije o božanskoj ljubavi na grčkom jeziku.
Na samom kraju suze počinju da idu niz njeno lice što simbolizuje njeno konačno suočavanje sa tragedijom i povratak u svet živih.
Reči su iz “Novog Testamenta” (odeljak u Bibliji)
Kad prozborim jezikom anđela
Ako nemam ljubavi
Ništa nisam drugo nešo šuplji lim
Kad steknem dar proroka
Kad spoznam sve tajne i svo znanje
Kad budem ispunjen verom
Da mogu brda da izmeštam
Ako nemam ljubavi
Ako nemam ljubavi, onda sam ništa
Ljubav je strpljiva
Dobrote je puna
Ljubav sve otrpi
Svemu se nada
I ljubav nikada ne umire
Jer tada bi bio kraj proročanstvima
Jezici bi utihnuli
Svo znanje bi uvelo
Tada bi bio kraj proročanstvima
Svi jezici bi utihnuli
Svo znanje bi uvelo
I uvek zato postoji
Vera, Ljubav i Nada
A najveća među njima
Ostaje LJUBAV
(Krzysztof Kieslowski – Trois couleurs: Bleu)

PLAYLIST LOVE (10 Songs)